Удружење породица несталих бораца и цивила Семберије и Мајевице трага за још 65 особа

Удружење породица несталих бораца и цивила Семберије и Мајевице одржало је девету радну Скупштину.

У овој години на Мајевици су пронађене само двије нестале особе. Удружење породица несталих бораца и цивила Семберије и Мајевице трага за још 65 особа. Породице које и даље траже своје најмилије кажу да застој у проналаску посмртних остатака и њиховој идентификацију лежи у неажурности Tужилаштва БиХ, без чије дозволе, и поред сазнања о могућим мјестима на којима се нестали налазе, ништа не може предузети.

Зоран Пикулић из Пофалића већ двадесет три године трага за родитељима који су одведени из породичне куће. Када су нестали имали су 67 и 66 година. Већ три пута прекопавана су мјеста на којима се сумњало да се налазе њихови посмртни остаци.

– Користио сам и познанства и људи других националности, али нико није желио да каже неке детаље да би се дошло до њихових тијела, рекао је Пикулић.

У тражењу несталих, најбитнија је информација гдје се налази гробно мјесто и активније укључивање институција које се баве тражењем.

– Ми породице видимо као да они немају добру сарадњу, развлачи свако на своју руку, док ми патимо и умиремо. Ја имам пет чланова који су умрли, а који нису доживјели своје да пронађу, истакла је Смиља Петровић, предсједница Удружења породица несталих бораца и цивила Семберије и Мајевице.

На територији БиХ још се трага за око 7.000 лица. Највећи проблем је у неажурности Тужилаштва БиХ, без чијег налога је немогуће покренути процес ексхумације, кажу у бањалучкој подручној канцеларији Института за тражење несталих БиХ.

– Овог тренутка, ми у Тужилаштву имамо 84 наша захтјева за издавање наредбе за ексхумацију. То су 84 локације које треба реализовати, а међу њима има и оних које су лоциране још 2009, 2010, 2011, 2012, 2013. године, нагласила је Милијана Бојић, шеф Подручне канцеларије Бањалука Института за тражење несталих БиХ.

Институт БиХ ради једнострано и у процесу тражења и идентификације и даље је дискриминаторски однос према жртвама српске националности, кажу у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

– За првих пет мјесеци рада тај институт је идентификовао 600 Бошњака и само осам Срба. Та пракса се наставила и наставља се све више и више, нагласио је Невенко Врањеш, Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске.

Заправо њих српске жртве уопште не интересују, јер како другачије објаснити све те податке.

Заједнички закључак је да се у БиХ мора урадити ревизија масовних гробница и костурница, да би се тачно утврдило ко су ти људи, јер се само тако може завршити процес тражења и идентификација несталих.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Teže probiti ćutanje nego koridor

Promovisana knjiga „I Majevica je plakala tog dana“