Историјски пројекат Сребреница: Могућност „вечног мира“

У чувеноj расправи О вечном миру, Емануел Кант наводи следећу мисао: „Током траjања рата, држава не би смела да дозволи такву врсту неприjатељстава што би поверење у будући мир учинило немогућим.“ Штета што Кант има тако мало следбеника на Балкану. Балкански супарници изгледа не само да одбацуjу потпуно Кантов савет; они се заправо такмиче ко ће кога више озлоjедити и ко ће коме забости прст у око толико болно да ће свака нада на нормализациjу односа у будућности постати илузорна.

Афера Сребреница могла би послужити као очигледан пример. Прећутно се прихвата да jе у ратноj пропаганди чак и наjбезочниjе извртање истине дозвољено. У случаjу Босне, жалосно jе да се оно што jе своjевремено почело као ратна пропаганда, много година након завршетка сукоба претворило у неуипитни канон политичке коректности или, ако желите, немилосрдно наметнута интелектуална лудачка кошуља. Од друге стране (и од света у целини) очекуjе се да прихвате математичку jедначину коjа jе очигледно нетачна. Као подстицаj за клањање лажи, нема чак ни обећања да би као награда могла уследити нека врста мира или помирења. Као наjвише, и то само можда, нуди се могућност незнатног стишавања урнебесне и увредљиве реторике.

То несумњиво jесте рецепт за вечно неповерење и латентни сукоб, ако не за отворени рат, али за мир свакако да ниjе. Бесмислено jе очекивати од стране коjа jе на подручjу Сребренице изгубила неколико хиљада душа да се мирно сагласи да њене жртве пропадну негде у црноj рупи историjског заборава, док се надуване тврдње њених супарника користе за изградњу жртвеног мита ради стицања политичке користи. Можда jесте тачно да, поред Еуклидове, постоjи jош неколико подjеднако важећих геометриjа, али чињеница jе да jе математика и даље само jедна. Лажна, орвеловска jедначина: 2 + 2 = 5, коjу jедна страна у сребреничкоj дебати безобзирно покушава да наметне другоj, jедноставно не функционише. А ако jе тачно да она не функционише, али се на њоj ипак и даље безобзирно инсистира, то може да има само jедну практичну последицу.  Обични људи у Сребреници, без обзира на народност или веру, никада више неће бити безбедни, нити ће имати нормално окружење где ће моћи да живе, да се друже и да одгаjаjу своjу децу.

Бескрупулозна злоупотреба Сребренице у своjству политичког адута, сурово коришћење не само мртвих, већ и живих, а потенциjално и jош нерођених, представља изузетно кратковиду и слабоумну тактику корумпираног вођства босанских Муслимана. Да то руководство не одликуjе висок степен интелектуалне бриљантности, сасвим jе сигурно. Али постоjе неке ствари за коjе, како се то у Америци каже, ниjе потребно бити „ракетни научник“ да би се приметиле и уважиле. Једна од тих ствари jе да сребреничка пропагандна лакрдиjа из времена рата ниjе била производ промућурности сараjевске клике него jе, између осталог, била резултат потребе западних стратешких партнера да сребреничку причу искористе за побољшање своjих натегнутих односа са исламским светом, као цуцлу за његово смиривање. Капацитети коjи су били стављени на располагање ради ширења сребреничког мита могу бити повучени у сваком тренутку. То jе на програму Фарида Закариjе на каналу CNN врло отворено изjавио своjевремени партнер, покоjни Ричард Холбрук. Он jе саопштио да сврха америчких интервенциjа, прво у Босни, а затим на Косову, ниjе било наклоност према БХ Муслиманима већ нешто друго: да се исламски свет убеди да САД нису његов неприjатељ на баш свакоj тачки земљиног шара (CNN, 19 април, 2009). Очигледно jе да „ракетне научнике“ у Сараjеву нико ниjе обавестио да су стратешка партнерства ноторно нестабилна и да се стратешки интереси непрекидно налазе у стању креативне променљивости.

Из тих чињеница произилази закључак да се стратешко окружење стално мења. Данашњи анђели могу постати сутрашњи ђаволи, и обратно. Тренутни „анђели,“ наравно, немаjу апсолутно никаквог независног утицаjа ни на политичке ни на медиjске механизме коjи би им били неопходни да њихова сребреничка прича у стилу 2 + 2 = 5 буде одржива на дужи рок. Онога тренутка када њихови стратешки ментори буду проценили да jе дошло до раскорака у интересима, и када услед тога они буду одлучили да своjе  босанске штићенике (као многе друге пре њих) оставе на цедилу, и сребреничка прича ће се неславно урушити као кула од карата. Наговештаj такве могућности jе и недавни фиjаско сребреничког лобиjа у скандинавским земљама у вези са неуспелим покушаjем да спречи приказивање сензационалног документарца норвешког редитеља Оле Флиjума, „Сребреница: издани град“.[1]

Да ли jе сараjевско руководство спремно за овакву, веома вероватну, могућност? Имаjу ли они некакав План Б за када се то буде догодило?

Ево предлога, и нека послушаjу барем Канта ако им не одговара да им „Историjски проjекат Сребреница“ соли памет. Први корак, нека покушаjу да поразговараjу са своjим суседима. Други корак, нека покушаjу да сазнаjу шта jе то што њихове суседе тишти. Трећи корак, нека деполитизуjу jедно суштински морално и људско питање и нека дозволе да бол и патња свих жртава дође до изражаjа. Нека се образуjе заjедничка комисиjа састављена из људи беспрекорног карактера и кредибилитета, коjоj би се дало довољно времена и средстава, и нека они у миру и без притисака са стране истраже шта се догодило у и око Сребренице током ратног сукоба у целини, од 1992 до 1995 године.

Ратна пропаганда коjа, нажалост, често изврће истину, природни jе продужетак ратних деjстава и она зато такође представља неприjатељски чин на коjи се односи Кантово упозорење. Уколико водећи људи обдарени мудрошћу такву пропаганду не би опозвали и обjективно преиспитали одмах по престанку воjне неопходности, њен дугорочни ефекат на поновно успостављање мира може бити само краjње штетан.

Бескраjно аматерски и глуп видео цртаћ у продукциjи фантомске муслиманске фондациjе „Златни Љиљан“, [2] коjи преплављуjе интернет, анонимним ауторима неће донети Оскар за цртане филмове. Али уколико буде дошло до новог масовног крвопролића у Босни и Херцеговини, они ће свакако имати своj грешни удео у томе.

Охрабруjемо читаоце да то остварење погледаjу на линку и да о томе донесу сопствени суд.
Страни спонзори и окупатори долазе и одлазе. Али, као што народ Босне врло добро из историjског искуства зна, суседи остаjу заувек да живе jедни поред  других. Према томе, за обликовање свога комшилука и за изградњу безбедне и мирне будућности за своjу децу коначну одговорност сносе само суседи, и нико други осим њих.

Стефан Каргановић
____________________________________________________________________________________________________________
[1] http://tv.globalresearch.ca/2011/07/srebrenica-town-betrayed

[2] http://www.youtube.com/watch?v=IxerMLtQNAw[&]feature=player_embedded[&]noredirect=1

Stichting Srebrenica Historical Project

Фонд Историjски проjекaт Сребреница

Usselincxstraat 60, Den Haag, 2593 VM

Телефон:

+ 31 64 878 0907 (Холандиjа)

+ 381 64 403 3612 (Србиjа)