У Земљи Крви и Идиота

Пише Ведрана Рудан

Алелуjа, Алелуjа! И на простору “Региона” указала се Велика Маjка Ангелина Јолие. Ниjе дошла са своjом многоброjном дjецом и стотину дадиља jер су у Сараjеву сиге падале са кровова.

Жао ми jе што анорексична бивша дрогерашица баш никад ниjе осjетила потребу да уз егзотично диjете из неке дивље Камбоџе усвоjи и неко сиромашно црно или биjело диjете, свеjедно, из Америке.

Сви знамо да и у Америци живе милиjуни гладних малишана само… То се jедноставно не носи. Каква би то била порука, вући за ручицу мршаво, преболесно, гладно њуjоршко диjете?

Смиjе ли Биг Мама ронити сузе из очиjу премазаних шминком отпорном на текућину над судбином властите земље? Мало морген, рекао би покоjни Милошевић.

Смиjе ли Ангелине Јолие снимити љубавни филм о Либиjки коjоj су Амери затрли сву родбину и Амера коjи jе то учинио? Смjела би jедино кад би у филму покоjни Либиjци пуни љубави силовали Амера.

Али доћи у Регион и продавати нам причу о “лошим момцима” и “српском народу коjи jе добар” много jе лакше. Прецизниjе, пожељно. Краjње прецизно, Јолие jе jедноставно добила задатак и логистику.

Тко нормалан може повjеровати да jе Јолие “режисерка”, “сценаристица”…Смиjе ли се тако вриjеђати озбиљна професиjа?

Наравно да ми Индиjанци са ових простора коjи смо од Амера добили шарена стакалца у облику филма “о љубави” не можемо из своjе коже.

У Зетри jе плакало неколико милиjуна Босанаца увjерених да су их силовали и да их силуjу и да ће их силовати “Срби”. Одавде до вjечности.

Ми ћемо сутра гледати Јолие у Загребу и скупа с њом лити горке сузе над силованим Босанцима и с ужитком у себи jебати матер “Србима”. У себи jер jе гласно jебање “Срба” у Хрватскоj у међувремену постало политички некоректно.

Коjу и какву jе улогу у клању у нашоj бившоj земљи играла и игра домовина Сузане Јолие никад нећемо сазнати. А и кога брига. Ако будемо добри Ангелина ће усвоjити неко Босанче без руку и ногу да свиjет подсjети на дивљаке са Балкану.

Признаjем. Јебе ми се и за Јолие, њене сузе и фрку коjа се дигла око “њеног” филма. Ја и даље чекам филм у коме ћу видjети како кршни Амер jебе читав свиjет.

Нећу дочекати филм али да осjећам амерички курац у гузици из дана у дан, из године у годину, да ће ме шарафити док сам жива, то осjећам. То ће осjећати и сплитска дjечица коjа ће умирати од рака кад се у Лори буду прали амерички ратни бродови.

Филм Ангелине Јолие о силовању сигурно jе потресан, баш, оно, потресан. Наравно.Тко о силовању може направити бољи филм од силоватеља?

Извор: rudan.info