У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци.
Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани.
Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најстарија бака од 94 године.
Тимотија, који је у рату изгубио оца и ујака, истакао је да су чланови породица страдалих огорчени чињеницом да до данас нико није осуђен за те злочине, као селективним дијељењем правде провосудних институција БиХ.
„Правосудне институције суде само Србима. Трново је мало мјесто, а по броју страдалих је друга општина у БиХ јер је изгубило око 300 становника, што је око десет одсто у односу на број становника“, рекао је Тимотија.
Предсједник Одбора чланова породица несталих Трново и иницијатор за постављање спомен-плоче са именима цивила Раде Ивановић рекао да је увијек тешко сјећање на невино страдале које су звјерски ликвидирале прве комшије муслимани.
„Мој отац Боро убијен је у селу Миље, а никад није ништа дужан, нити крив био својим убицама. Чак напротив, помагао је за живота очевима својих убица“, рекао је Ивановић.
Он је навео да су осим његовог оца, Боре Ивановића, на подручју општине Трново страдала још 124 невина, нејака и незаштићена цивила у селима Ледићи, Требечаји, Десетци, Миље, Барице, Рисовићи, Пендичићи, Пресјеница, Тошићи, али и у самом Трнову од припадника такозване Армије БиХ, комшија муслимана.
„У Трнову је страдало више од 12 одсто предратне српске популације овог града током јуна и јула 1992. године. Сви су страдали јер су били незаштићени и јер су сва села била под контролом муслиманске војске. Ти људи су умирали на мукама, а до данас нико за то није одговарао“, додао је Ивановић.
Јединице Војске Републике Српске су 12. јула 1993. године ослободиле Трново, гдје су затекле само згаришта и рушевине, јер је на том подручју 98 српских села уништено, као и сви привредни објекти.
За ратне злочине над српским цивилима и борцима на подручју Трнова још нико није осуђен, а пред Судом БиХ води се процес против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе.
Извор: СРНА