У СУБОТУ ПАРАСТОС ЗА СРБЕ СТРАДАЛЕ У КРАВИЦИ

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца, у суботу, 5. јануара, биће служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а у 12.00 часова биће прислужене свијеће и положено цвијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за 3.267 страдалих Срба из регије Бирач.

На овај начин биће обиљежено 26 годинa од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице.

Настављајући етничко чишћење започето у априлу 1992. године и уништавање свега што је српско, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет није пронађено ни након 25 година.

Meђу онима који се још воде као нестали су и двије жене. Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Тог дана село је опљачкано, запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без кућа у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини, избјегавши сигурну смрт.

Од почетка рата до средине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Тa пракса није прекинута ни након што је Сребреница проглашена заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници лојални муслиманској власти, преживjeла је само једна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана, нити је ко одговарао за њихова убиства.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Затим су услиједили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године, када је у та два мјеста убијено 114 Срба, од којих више од половине цивила.

Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН, умјесто демилитаризације, настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба, од којих више од половине цивила.

Напади и масакри најчешће су извршавани на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и други.

Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортуре. Живог никог нису остављали. Тако је било и у Кравици.

Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице пред мајком Славком одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку су након злостављања такође заклали са још неколико цивила. О томе је свједочио Кравичанин Драгомир Миладиновић чији су синови Ратко и Ђорђе убијени тог дана.

Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам тијела, а тек послије два и по мјесеца сахрањена су још 42 пронађена унакажена тијела.

Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач, погинула браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.

У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према свједочењу преживјелих мјештана, велики број Бошњака који су се послије рата вратили на подручје те општине.

Ни након 26 година нико није одговарао за убиства и злочине у Кравици, нити за остале злочине у бројним српским селима у средњем Подрињу.

Извор: СРНА