У Сребреници је заустављена битка за исламски терористички поредак

У Српском културном центру у Београду представљена је књига „Сребреница – лаж и подвала србском народу“, аутора Љиљане Булатовић, која је оцијенила да је предимензионирање догађаја и измишљање геноцида у Сребреници у функцији освете за заустављање пројекта „зелене трансверзале“ и исламског терористичког поретка.

Булатовићева је оцијенила да су Сребреница, у којој је још 1230. године основана Сребреничка митрополија, и њен рудник „Сасе“ од истог значаја за српско православље као и Дечани и рудник „Ново Брдо“ са друге стране Дрине на Косову и Метохији.

„Када се направи анализа догађања, видите да је, у ствари, Сребреница остала као један трн – несаломива чињеница која смета остваривању `зелене трансверзале`. То је освета, јер се битка за освајање исламског терористичког поретка ту закочила у Сребреници и сада покушавају да заврше оно што им није успело у рату“, закључила је Булатовићева.

Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да је операција „Криваја-95“ била изнуђена војна операција, изведена у складу са правилима ратовања, ради демилитаризације Сребренице, зато што то није урадио Унпрофор, који је према споразуму био дужан да то уради.

Цицовић је истакао да је злочина послије те операције било, али су их учинили појединци, од којих неки из освете за злочине супротне стране претходних година у Братунцу и околним српским мјестима.

Он је истакао да ниједан народ не смије присвајати истину и користити је у пропагандне сврхе.

„Важно је да се све поштено сагледа и да се стране које су биле у рату суоче и са својим злочинима и са туђим, да нас опет не би, како је то један наш генерал лијепо рекао: потиснута и замрзнута мржња међу народима увела у неки рат“, поручио је Цицовић.

Он је напоменуо да је злочина било од сваке стране која је у рату учествовала: како у сваком рату, тако и у рату у БиХ – почев од првог појединачног злочина – убиства српског свата пред Старом црквом на Башчаршији 1. марта и првог масовног злочина који су хрватско-муслиманске снаге починиле над српским цивилима у Сијековцу 25. марта 1992. године па до краја рата 1995. године.

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је да се у јулу 1995. године у Сребреници заправо десио риједак примјер војног витештва Срба, јер није било освете над муслиманским цивилима, члановима породица злочинаца.

„Прошао сам кроз 43 муслиманска села и нашли смо породице оних који су учествовали у убиствима, паљевини и разарању српских села. Ниједан српски војник није се осветио муслиманима за то што му је убио дете или оца. То величанствено дело се прећуткује – тада једноставно није било освете над муслиманима и муслиманским цивилима“, истакао је Иванишевић.

Иванишевић, који је боравио у Сребреници од 6. до 24. јула 1995. године, рекао је да је неколико дана касније „било стрељање шаке ратних заробљеника“, али да су сви ти „цивили“ били људи који су и побацали лична документа, како би избјегли да одговарају за злочине над Србима.

„Велики број зликоваца побацао је сва обиљежја на основу чега би могли бити препознати. Хтели су да буду `недужни цивили` и да иду у заробљенички логор `Батковићи`, да буду размењени и да се извуку“, додао је Иванишевић.

Истичући да огромна количина докумената постоји о страдању Срба из Сребренице, а да нема конкретног трага наводног злочина над муслиманским цивилима из јула 1995. године, Иванишевић је изразио велико разочарење због српске праксе самооптуживања.

„Ми уопштено себе оптужујемо због неког баланса – кад има злочина и ми смо злочинци, кад има кривац и ми смо кривци. Има злочина, има кривца, али ми нисмо злочинци, ми нисмо кривци када је реч о јулу 1995. године и Сребреници“, поручио је Иванишевић.

Српски кандидат за начелника Општине Сребреница Младен Грујичић изразио је увјерење да ће упорност кад-тад довести на видјело истину о збивањима у Сребреници и огромном страдању српског народа, за које се мало чује, а многи га и оспоравају.

„Сребреница је таква средина да у њој има много `истина`, а ми се боримо за само једну и праву истину. Трудимо се да докажемо свијету и другима, који то не желе да чују, да је ту страдао и српски народ и да се над њим дешавао страшан злочин, да су сва српска села попаљена, а људи протјерани“, рекао је Грујичић.

Предсједник Скупштине општине Сребренице Милош Миловановић рекао је да је истина о Сребреници важна за све житеље Сребренице, а највише за Србе, јер је то једини пут за враћање повјерења и наставка живота на тим просторима.

„Српском народу је највише стало да се сазна истина о страдању и једног и другог народа, али чини ми се да неко све више жели да у заборав стави страдање српског народа на подручју општине Сребреница“, рекао је Миловановић.

Он је поручио да чињеница о томе да су муслиманске снаге убиле више од 3.500 Срба у Сребреници и њеној околини мора да допре до свих људи.

Промоцији књиге вечерас је присуствовао и Дарко Младић, син некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића.

Извор: СРНА