fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У Сиску отворена изложба “Степинац: пут светости”

Изложба "Степинац пут светости" Фото: Портал 53

Сисак – Након што су живот и дјеловање загребачког надбискупа кардинала Алојзија Степинца (1898.-1960.) представљени у липњу у Еуропском парламенту у Bruxellesu те затим у коловозу у Домитровићевој кули у Загребу, изложба „Степинац: пут светости“ отворена је петак 14. октобра у Дворани Јуран и Софија у Великом Каптолу у Сиску. Сваког радног дана до 31. октобра, посјетитељи ће моћи, на временској ленти, дужине 8 метара, упознати се са Степинчевим животом и свим важним догађајима везанима уз његово штовање све до октобра 2016. године, а у контексту догађања у Хрватској и Еуропи. 

Такођер, на 19 паноа Степинац је представљен кроз занимљиве фотографије те избор потицајних мисли, а изложба представља и неколико дјела хрватских кипара којима је Степинац био надахнуће у стваратељском опусу, од којих је свакако најзанимљивија посмртна маска блаженика, дјело кипарице Миле Вод.

У препуној дворани Јуран и Софија уз бројне Сишчане отворењу су назочили иницијаторица изложбе еуропарламентарка Маријана Петир и аутор изложбе предстојник Уреда за културна добра Загребачке надбискупије монс. Недјељко Пинтарић, а изложбу је отворио сисачки бискуп Владо Кошић.

Обраћајући се окупљенима Петир је изразила радост што је након Bruxellesa ова изложба дошла и у Сисак, захваливши притом бискупу Кошићу на подршци приликом организације изложбе и конференције у Еуропском парламенту. „Бл. Алојзије није понос само мени као заступници него цијелом хрватском народу и то је био разлог зашто сам одлучила, управо у овој години када очекујемо његово проглашење светим, премда је он за наш народ одавно свет, приказати његов лик и дјело и другим заступницима, представити га тамо гдје се данас доносе одлуке у којем ће смјеру Хрватска ићи.

Посебно ме весели то што смо у Bruxellesu имали јако велик број посјетитеља који су погледали ту изложбу, као и оних који су слушали излагања наших врсних повјесничара на конференцији. Надам се да је ова изложба и све оно што радимо како бисмо приближили свијетли Степинчев лик широј јавности, једна мисија на којој сви заједнички радимо и коју ћемо успјешно завршити“, поручила је Петир.

Говорећи о бл. Степинцу монс. Пинтарић је истакнуо како је он био знак милосрђа у немилосрдним временима.

„Све што је чинио, чинио је да уистину покаже, као што и каже његова овдје истакнута мисао о царитасу ‘да се искаже слава Божја’. Све што је чинио кардинал Степинац ишло је у том правцу да се заузима за човјека и достојанство људске особе и за све оно што у оним идеалима људског дјеловања може као човјек изрећи и потакнути нас на дјеловање. Драго ми је да могу овдје посвједочити заједништво које смо имали тијеком настајања изложбе с гђом Петир и свим другим сурадницима.

Циљ нам је био испунити простор у Еуропском парламенту ониме што би заинтересирало сваког тко прође тим простором. У колико би нетко погледао било који плакат или временску ленту може у њој наћи нешто занимљивога, био то појам, конкретан догађај, а било то умјетничко надахнуће које је водило умјетнике који су стварали ова дјела“, рекао је монс. Пинтарић.

На крају отварајући изложбу бискуп Кошић је захвалио свима који су судјеловали у њеном постављању истакнувши своју радост што је она у Сисачкој бискупији отворена управо у листопаду. „На почетку овога мјесеца, 3. октобра, имали смо ходочашће свећеника Загребачке метрополије у Национално светиште Мајке Божје Бистричке, јер је управо на тај дан прије 18. година свети папа Иван Павао II. прогласио блаженим Алојзија Степинца. Такођер, прије 70. година, у октобру 1946. године он је суђен, трећег листопада је одржао свој знаменити говор, а 11. октобра донесена му је пресуда, а ове је године, коначно, Жупанијски суд у Загребу ту пресуду и поништио.

Али ми знамо и без њих, ми светост препознајемо јер она свијетли једном љубављу и особито бригом за оне који су на рубу, који су најугроженији и када је најтеже“, рекао је бискуп те подсјетио на кардиналово залагање спашавање жидова и српске дјеце за вријеме НДХ. „Без обзира на вјеру, расу и нацију он је био спаситељ човјека. Он је своју хуманост и љубав према ближњем, као кршћанин, доказивао према свима. То је његова величина. Ја сам га у проповиједи изговореној приликом отварања ове изложбе у Bruxellesu назвао ‘Алојзије храбри’ јер када му се радио о глави, када су га хтјели убити и усташе и комунисти он је био неустрашив, увијек на страни истине, бранећи човјека и његово достојанство.

Програм је водила водитељица Уреда за културу Споменка Јурић, а глазбеном дјелу наступио је женски дио Бискупијског збора под равнањем влч. Роберта Јакице.

Извор: Банија Онлине

 

Везане вијести:

Степинац у европском парламенту | Јадовно 1941.

Степинац као човекољубац! | Јадовно 1941.

Изложба о Степинцу у Бриселу покушај рехабилитације усташтва

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: