Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Десанка Максимовић jе била песник, приповедач, романсиjер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезиjе, са руског, словеначког, бугарског и француског jезика. Њена поезиjа jе и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећаjна. Пред Вама jе jедна од њених родољубиих песма, необjављена песма славне песникиње, а због коjе jе, као и jош неких, била и затварана.
Десанка Максимовић, (16.5. 1898.
— 11.2. 1993.) српска песникиња,
професорка књижевности
и чланица Српске академиjе наука
и уметности
У ропству
Некад смо сви знали jасно,
од наjнеписмениjег сељака
па до господе и деце њине,
шта jе родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих jунака.
Не могу да познам народ
чиjе су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.
Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робиjаша.
На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.
Извор: МАГАЦИН
