U Prizrenu 1999. umesto da zaštite Nemci ubili pa oklevetali dvojicu Srba

– Napomena: tekst je prvi put objavljen na KM Novinama, 13. juna 2015. godine, pod naslovom „Svirepost Nemaca i zapadnih medija bez granica – jun 1999. godine“.

Ulazak nemačkih trupa na Kosovo i Metohiju, u sklopu okupacije ove srpske pokrajine od strane NATO-a 1999. godine, pratile su smrt, ljaganje, laži i ponižavanja ali uvek Srba. Mrtvih ili živih njima je bilo svejedno.

Zanimljivo je da je to prva uopšte naoružana nemačka ekspedicija van granica svoje zemlje od privremene pobede fašizma (jer danas je zaživeo gotovo u punoj snazi opet u Evropi) i već prvog dana oni su ubili dvojicu Srba.

Kamera je zabeležila civilno vozilo, žutu ladu, kojom su Žarko Andrejević i Slavko Veselinović¹ pokušali da spasu svoje živote sa namerom da pobegnu iz grada. Naišli su na nemačku ekspediciju koja je bez razmišljanja u njih sasula 220 metaka, vozača usmrtivši na licu mesta a suvozača teško ranivši koji je od tih povreda i umro.

Danas se smrt Srbina ne smatra stradanjem ni u njegovoj zemlji, posebno ako je usmrćen od nekog člana (stanovnika) Evropske unije, kamoli kakva kleveta ili progon da se smatraju stradanjem. Ali – jesu, naravno. I smrt i svaka nepravda naneta Srbima predstavljaju stradanje, kao što to važi za bilo kog drugog čoveka na svetu.

Tako su i dvojica Srba nastavila da stradaju posle neviđenog masakra od strane nemačkih vojnika.

Britanski „Gardijan“, izveštavajući o ovom događaju oslanjajući se na nemačke izvore pri NATO-u, prenosi vest pod naslovom:

„Srbi ubijeni dok su „pijani“ prkosili NATO-u“²

„Teška snajperska vatra pozdravila je nemačke jedinice kada su ušle u južni grad Prizren kada su Srbi u poslednjem momentu organizovali otpor. Nemci su uzvratili vatru ubivši jednog i ranivši drugog“. U daljem pravdanju ubica Gardijan navodi da se na Kosovu posebno ističu pucnjave gde se srpske grupe opiru NATO-u.

Bestijalnost nemačkih pripadnika okupacionih snaga ogleda se u nezamislivim lažima da su ih srpski snajperisti napali dok su ulazili u grad i pritom jednog vojnika ranili u ruku. Nemci su „bili primorani“ da uzvrate i ubili su ih. Govoreći o izmišljenim srpskim snajperistima nemački vojnik je rekao:

„Oni (Srbi) su svuda. To su pijanci sa oružjem i bombama u rukama“!

Ovo ukazuje na činjenicu da bi Srbi i dalje bili nekažnjivo ubijani, naravno bez povoda, ako bi se samo odnekud osetio miris alkohola makar to bilo i iz pribora za prvu pomoć okupatorskih vojnika. „Srećom“ Srbi su, znajući kakvu im „slobodu“ okupacija donosi, uglavnom sa vojskom napustali i srpske gradove.

Izveštavajući o ovom ubistvu, „Vašington Tajms“³, istog dana, piše:

„Cveće se pretvorilo u metke. Nemci ubili srpske napadače“.

Dok opisuju radost Šiptara zbog ulaska NATO trupa u Prizren „ovaj tradicionalno trgovački Otomanski grad“ navode da se veselje naglo pretvorilo u nasilje kada su dvojica Srba „u malom automobilu prilazila nemačkim trupama divljački pucajući na njih“.

Zanimljivo je da novinar „Vašington Tajmsa“ navodi doslovce da je „samo trenutak ranije mladi nemački vojnik mirno sedeo i razgovarao sa albanskim dečakom na svom tenku Lepolod 2 prekrivenog ružama“kojima su dočekani. Pozivajući se na svedoke novinar dalje piše da „svedoci kažu da su srpski paramilitarci počeli da pucaju na Nemce i pritom jednog ranili u rame“. Sa setom novinar primećuje da su Albanci koji su slavili bili prinuđeni da potraže zaklon tokom pucnjave koja je trajala 20 minuta. O snajperistima ni jednog jedinog slova.

„Boston Globe“⁴, takođe istog dana kad i ostali piše, uporno naglašavajući da su Srbi bili naoružani (iako je oružje tek kasnije pronađeno u zadnjem delu automobila dok iz ličnog naoružanja nisu pucali) da je na Nemce otvorena snajperska vatra. Zanimljivo je da navode da su nemački vojnici odmah zatražili zaklon i uzvratili na snajpersku vatru a u sledećem pasusu kaže da nisu ni znali odakle navodni snajperisti pucaju koje, uzgred, „Njujork Tajms“ ne pominje, naprotiv. Takođe, nemački vojnici koji su tobož zatražili zaklon od snajperista, svojim položajem tela i ponašanjem pokazuju da su zaklon tražili samo od vozila koje im je prilazilo iako „u početku nije bilo jasno da li su paramilitarci ili civili“.

„Boston Glob“ podvlači da je „pucnjava uznemirujući znak da se neki Srbi neće tiho povući“.

Dakle ne policija, ne vojska već „neki Srbi“. Ovo nedvosmisleno ukazuje na mržnju koju su zapadni mediji osećali prema Srbima generalno, iako su Srbi bili napadnuti sa svih strana što su kao novinari morali da znaju i znali su. Ličnim stavovima i svojim izveštavanjem podržavali su ubistva i progon svih Srba. Bez razlike, bez krivice.

„BiBiSi“⁵ se takođe poziva na svedoke koji, po njima, kažu da su nemački vojnici otvorili vatru na vozilo iz koga je otvorena vatra na okupljenu masu na ulici. O snajperima, barem po „BiBiSi“-jevim svedocima, ni reči.

U to vreme ubijen je još jedan Srbin od strane okupatora, u Prištini. U tekstu o ubistvu Srba u Prizrenu, „Gardijan“ u duhu britanske antisrpske propagande još dodaje, u jednoj rečenici, da su britanski padobranci ubili jednog naoružanog Srbina za koga se „veruje“ da je bivši policajac.

To je bio sasvim dovoljan razlog da Srbin bude ubijen na licu mesta. Navodno, Srbin je odbio da baci oružje i „pucao je u vojnike“. Kako Gardijan navodi oni su imali još jedan razlog da ga ubiju.

„Portparol NATO-a je potvrdio da je ubijeni Srbin bio pijan“!

Takođe britanski „BiBiSi“, javljajući o ovom ubistvu, nedvosmisleno „tvrdi“ da je ubijeni Srbin bio pripadnik „specijalnih snaga policije“ iako nije bio u uniformi tokom pucnjave, i da je on prvi otvorio vatru na britanske jedinice u oklopnim vozilima.

Koliko su to bile odvratne i neljudske laži dovoljno govori činjenica da su snimci tog ubistva bili čuvani u arhivi, dakle nisu bili emitovani, čitavih deset godina! A na snimku se vidi kako šiptarska rulja kidiše na Srbina u zaklonu, uz podršku NATO okupatora, pokušavajući da ga na svaki način liši života. Na njega pucaju iz pištolja sa prozora a jedan Šiptar u civilu, sa kalašnjikovim u rukama, dotrčava do zaklona gde pokušava da ga ubije ali Srbin uspeva da se odbrani. Snimak je ovde cenzurisan, isečen je deo, da bi se na kraju videlo da čovek nije uspeo da se odbrani i usmrćen leži kraj automobila dok britanski vojnik pokazuje rukom da je „sve u redu“. A ovo je snimak tog ubistva.

To su bili prvi dani okupacije Kosova i Metohije i početak užasnog stradanja koje do danas traje.

Piše: Ivan Maksimović 

Izvori:
1) Imena ubijenih Srba u Prizrenu prvi je saznao srpski novinar iz Kosovske Mitrovice Zoran Vlašković.
2) Gardijan: Srbi ubijeni dok su „pijani“ prkosili NATO-u
3) Vašington Tajms: Cveće se pretvorilo u metke
4) Boston Glob o ubistvu srba u Prizrenu
5) BiBiSi o ubistvu Srba u Prizrenu
6) Ovde se mogu naći pomenuti tekstovi u celosti

Izvor: KM Novine

Vezane vijesti:

Kako su i zašto 1999. godine Nemci ubili dvojicu Srba u …

General Nebojša Pavković: Svetski moćnici nisu želeli mir na Kosmetu

Ispovest: Likvidirali mi supruga i svekra, a sada hoće da unište moj život i život moje dece!