Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

У ПОНОВЉЕНОМ ПОСТУПКУ БИЋЕ И СВЈЕДОКА ОДБРАНЕ

Датум објаве: среда, фебруар 15, 2012
Објављено у Остало
Величина слова: A- A+

mile_dakic.jpg

КАРЛОВАЦ,(СРНА) – Жупаниjски суд у Карловцу на данашњем припремном рочишту поновљеног суђења Милету Дакићу прихватио jе саслушање око 40 свjедока, од коjих jе половину предложила одбрана а коjе нико ниjе саслушао у раниjим поступцима када jе Дакићу суђено у одсуству.

Дакић, коjи jе у заjедничком поступку са jош три особе у одсуству осуђен на 20 година затвора због подстрекивања на убиство три хрватска полицаjца, тражио jе и добио поновљено суђење у Хрватскоj.

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе Срни да ће одбрана почетком идуће седмице упутити приjедлог ванрасправном виjећу да издвоjи Дакићев предмет и да му суди посебно, пошто случаj може бити продужен унедоглед jер остали оптужени нису доступни хрватском правосуђу.

Према његовим риjечима, ниjе одређен тачан датум почетка главног претреса, мада jе то уобичаjена пракса, будући да Дарко Кресоjевић и Станко Томић, двоjица саоптужених коjи су у Србиjи, тек треба да се одазову, а ухапшени Ђорђе Радуjковић у Францускоj чека одлуку о изручењу.

Штрбац наводи да jе одбрана увjерена како ће суд прихватити такав захтjев, те да ће релативно брзо бити заказан главни претрес само за случаj Дакића, а саоптужени би у том случаjу могли свjедочити линком или на неки други начин.

Према риjечима Штрпца, Дакићева одбрана jе врло брзо након његовог изручења Хрватскоj затражила да се истражни затвор у коjем се Дакић налази замиjени за jемство у одређеном износу да би се он бранио са слободе.

“Таj приjедлог су одбили Жупаниjски суд у Карловцу и Врховни суд Хрватске па jе одбрана упутила тужбу против таквих одлука Уставном суду, сматраjући да су оне незаконите и да jе требало да судови, према новоj пракси у Хрватскоj коjа jе постоjала и у случаjу бившег хрватског премиjера Иве Санадера, прихвате jемство уз неке друге мjере, попут ненапуштања Хрватске и редовног jављања”, истакао jе Штрбац.

Одбрана сматра да ће Уставни суд одобрити такве гаранциjе пошто ниjе образложено зашто jемство ниjе прихваћено. Одбрана jе спремна да понуди и веће jемство што би, према риjечима Штрпца, умањило значаj компликациjа коjе носи заjеднички процес.

Штрбац jе оциjенио да цjелокупни процес има неувjерљиве пресуде.

Он jе подсjетио да jе за оваj злочин првобитно било оптужено шест особа, од коjих су двоjица, Душан и Миле Томић, правоснажно осуђени на 20 година затвора, а остала четворица, међу коjима и Дакић, ослобођени.

На поновљеном суђењу су и њих четворица добили казне од 20 година затвора, да би Врховни суд Хрватске те казне потврдио, па укинуо и вратио на поновно суђење првостепеном суду, што доказуjе колико су неувjерљиве те пресуде, оцjењуjе Штрбац.

Миле Дакић jе ухапшен 26. маjа прошле године на граничном прелазу Рача у БиХ на основу међународне потjернице, а у августу jе изручен Хрватскоj, у коjоj jе 12 година раниjе осуђен на 20 година затвора због подстрекивања на убиство три хрватска полицаjца августа 1991. године.

Дакић jе историчар, политичар и пjесник, приjе рата био jе директор спомен-подручjа на Петровоj гори код Карловца, те потпредсjедник Српског националног већа САО Краjине.

Био jе и предсjедник Комисиjе за ратне злочине и злочине геноцида РСК и проучавао jе усташке злочине па jе учествовао на научном скупу о злочинима у Јасеновцу и геноциду над Србима одржаном у Бањалуци, послиjе чега jе ухапшен на граници.

 

 

Извор: срна




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top