Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Данас обиљежавање 26 година од злочина над Србима

Датум објаве: субота, 9 јуна, 2018
Величина слова: A- A+

 У селу Чемерно у општини Илијаш данас ће бити положено цвијеће, прислужене свијеће и служен парастос код спомен-обиљежја поводом 26 година од злочина над 32 српска војника и цивила које су починили припадници муслиманских формација.

Споменик у селу Чемерно код Илијаша
Фото: Архива

Јован Дамјановић каже да су муслимани ратници из тадашње Територијалне одбране Бреза у овом илијашком селу убили готово све житеље, укључјујући његову мајку, браћу, рођаке, ширу породицу и комшије.

“Тако није било ни у Јасеновцу”, рекао је Дамјановић и подсјетио да до данас за злочин у Чемерну нико није одговарао.

Потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена Шиљеговић рекла је Срни да је Чемерно 26 година послије крвавог пира пусто и без иједног повратника.

“Село је остало пусто, страдали су старци, жене и дјеца. Сад је тамо остао само споменик као свједок страдања”, рекла је Шиљеговићева, подсјетивши како су 10. јуна 1992. године у раним јутарњим часовима муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова кренуле у Чемерно са јасном наредбом – да убију сво српско становништво.

Она каже да је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево у августу 2007. године поднијела захтјев општини Илијаш за добијање сагласности за постављање споменика убијеним Србима на Чемерну, за шта је новац обезбиједио један од преживјелих чланова породице Трифковић.

“Прво су нам забранили, а онда тражили урбанистичку сагласност, и када смо све прибавили Комисија за издавање урбанистичке сагласности није се сагласила са дијелом текста на споменику `као жртве ратног злочина`, па смо морали ставити плочицу `као жртве ратног збивања`”, наводи Шиљеговићева и истиче да су на овај начин локалне власти у Илијашу починиле додатни злочин, мислећи да ће сакрити нечовјештво њихових суграђана.

Она наглашава да за злочин у Чемерну нико није одговарао, те да је осумњичено 12 лица којима ће 14. јуна бити одржано прво рочиште пред Судом БиХ.

Шиљеговићева истиче да би кажњавање злочинаца, након година чекања истине и правде, било велика сатисфакција за породице и преживјеле.

“Тада би и наша Организација могла скинути плочицу са натписом `жртве ратног збивања` и оставити натпис `као жртве ратног злочина`”, каже Шиљеговићева.

Она је додала да обиљежавање 26 година од злочина организује Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево у сарадњи са организацијама породица заробљених бораца и несталих цивила Зворник и Бијељина, гдје живи велики број породица жртава и преживјелих злочина на Чемерну, и Удружењем ратних војних инвалида из Зворника.

Према њеним ријечима, полазак за Илијаш из Источног Сарајева предвиђен је у 9.00 часова испред Тржног центра “Тропик”, а окупљање од 10.30 до 11.00 часова код Храма Светих апостола Петра и Павла на Нишићкој висоравни.

У 12.00 часова код спомен-обиљежја у Чемерну биће служен парастос настрадалима, а у 12.30 часова предвиђено је полагање цвијећа и обраћање званичника.

Током напада муслиманских формација – тадашње Територијалне одбране Бреза на српско село Чемерно у општини Илијаш убијени су скоро сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у том мјесту све побију.

Становници села који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени одведени су у злогласне логоре за Србе.

Као и у осталим нападима на српска села и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.

Жртве напада муслиманских снага на Чемерну су Милош Буњевац, Миросава Буњевац, Ранко Буњевац, Славојка Буњевац, Ђорђо Буњевац, Ковиљка Буњевац, Горан Буњевац, Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија Дамјановић, Ранка Дамјановић, Јадранка Дамјановић, Стака Дамјановић, Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав Јанковић, Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић и Љубиша Лазендић.

У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован Малешевић, Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко Трифковић, Јања Трифковић и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске је 8. марта 2007. године поднијело допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду | Јадовно 1941.

Потврђена оптужница за злочине у Чемерну | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top