У НЕДЈЕЉУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ 137 ГОДИНА ОД УСТАНКА

БАЊАЛУКА, 6. ЈУЛА (СРНА) – У мjесту Крекови
код Невесиња у недjељу, 8. jула, биће обиљежено 137 година од Херцеговачког устанка, познатог као “Невесињска пушка”, наjавио jе Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова.Парастос погинулим
устаницима биће служен у 10.30 часова на Спомен обиљежjу у Клековима, а у 10.50 часова положено цвиjеће.

Обраћање званичника планирано jе у 11.10 часова, а потом jе предвиђен пригодан културно-умjетнички програм.

Савjетник министра рада и борачко-инвалидске заштите генерал Милан Торбица истакао jе да jе то био устанак српског народа против Отоманске империjе, чиjа jе моћ почела да опада на Балкану.

Таj устанак jе почео сукобом српских хаjдука и Турака 9. jула по новом календару 1875. године код мjеста Крекови, рекао jе генерал Торбица на конференциjи за новинаре.

Према његовим риjечима, устанак jе прво захватио невесињско подручjе, а затим се проширио и на остале краjеве Херцеговине. Устаницима су, додао jе, помагале Србиjа и Црна Гора.

“Таj устанак имао jе далекосежне посљедице и довео jе до одржавања Берлинског конгреса 1878. године на коjем су Србиjа и Црна Гора добиле независност, а Аустро-Угарска право да окупира
БиХ”, навео jе Торбица.

Устанак српског народа у Невесињу, коjи се касниjе проширио на велики дио БиХ, наjзначаjниjи jе историjски догађаj на Балкану и Европи у другоj половини 19. виjека.

То jе убрзало отварање и рjешавање Велике источне кризе, познате под jош и под именом Источно питање, коjе jе подразумиjевало повлачење Турске са Балкана и борбу за њено насљеђа.

Своjе претензиjе истицале су Аустро-Угарска и Русиjа, мада ни планови Енглеске и Француске нису били занемарљиви. Интереси тих великих сила битно су утицали на живот и судбину српског народа на Балкану током 19. и почетком 20. виjека.

Извор: