Окупираном Србијом харало 12 војски

Документи владе Милана Недића откриваjу непознате чињенице о Другом светском рату на териториjи Србиjе. Тешко jе замислити опасности под коjима се живело. Сукоб jе био комплексан споj окупациjе и вишеструког грађанског рата

Фотографиjа настала приликом формирања Чегарског корпуса

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. јула  2017. године.

ОПТУЖБЕ против Милана Недића и данас се користе за дискредитациjу целог српског народа, у маниру Коминтерне, каже др Боjан Димитриjевић, коjи jе у студиjи „Воjска Недићеве Србиjе“, у издању „Службеног гласника“, обрадио тему коjа jе остала табу и после пада комунизма.

 – Рат на овом простору jе био све само не jедноставан. То jе био комплексан споj окупациjе и вишеструког грађанског рата. Само у делу Србиjе под немачком окупациjом делуjе наjмање 12 оружаних формациjа, што страних што домаћих – истиче др Димитриjевић.

Димитриjевић сматра да се наjкомплексниjи рат у Европи 1941-1944. водио на териториjи Србиjе под немачком окупациjом, у данашњем централном делу државе, делу КиМ око Косовске Митровице и Банату коjим су управљали фолксдоjчери.

– Историчари су избегавали да се баве овом темом jер не даjе црно-белу слику ратних дешавања. Наjлакше jе остати при оптужбама да су Недићева влада и све њене институциjе квислиншке, иако jош не знамо како jе преживела Србиjа од 1941. до 1944. у условима окупациjе, грађанског рата, узимања талаца, глади, реквирирања усева. Како jе та Србиjа пружила уточиште и храну стотинама хиљада српских избеглица из НДХ, од чега 86.000 деце. Као и Словенцима коjи су протерани из своjе земље. Недић jе неоспорно сарађивао с окупаторима кад jе слао своjе оружане снаге да се боре против устаника. Али jе и спречио да Немци узму 50.000 Београђана за таоце због устаничких акциjа – каже Димитриjевић. Он подсећа да jе после априлског бомбардовања држава Југославиjа подељена на бановине потпуно колабирала. Немачка jе одредила границе окупиране Србиjе.

Барању и Бачку jе 1941. препустила Хортиjевим трупама коjе су их анектирале, а затим изводиле масовне злочине, депортациjе Срба и њихово мађаризовање. Срем jе припао нацистичкоj творевини НДХ чиjи jе државни програм био етничко чишћење српског становништва.

Милан Недић пред строjем Српске државне страже

 Део Срба, али и Хрвата из Далмациjе коjи су избегли у Србиjу, међу првима се укључио у Српски добровољачки корпус (СДК), чиjа jе основа био ултраконзервативни покрет „Збор“ Димитриjа Љотића. СДК jе био главни савезник окупатора у борби против комуниста до њиховог протеривања из Србиjе краjем 1941. а затим се до 1944. фанатично борио против Михаиловићеве Југословенске воjске у отаџбини, називане и „воjни четници“.

Равногорски покрет Немци су третирали као неприjатељски и устанички, као и партизански. После кратког савезништва ова два покрета су заратила. Оба су се борила против Недићеве оружане силе формиране од љотићеваца, бивше жандармериjе, ратних заробљеника на одсуству и четника Косте Пећанца. Недић jе називао партизане „агентима међународног бољшевизма“, а равногорце „слугама Лондона и савезницима Москве“, коjи позивањем Срба на устанак жртвуjу народ страним интересима.

Пећанчеви „владини четници“ и Недићева државна стража су били у сукобу с Михаиловићевим „воjним четницима“, али су их после немачке офанзиве на Равну гору сакрили у своjе редове и сачували их од одмазде. Било jе и локалних четничких одредима коjе су формирала села ради заштите од „дивљих четника“, обичних разбоjника. Пећанчеви четници су почетком рата били jедина снага коjа jе бранила Србе у Топлици и Јабланици од шиптарских и бугарских банди. Морали су да сарађуjу с истим Бугарима кад су Немци ове довели уместо своjих гарнизона коjе су послали на источни фронт.

У Санџаку jе владао хаос у коме су Србе убиjале и пљачкале муслиманске милициjе, шиптарски Бали комбтар и касниjе СС дивизиjа Скендербег. Против њих су се борили „воjни четници“, али и љотићевци, кад нису ратовали међусобно. Као и против шиптарских банди с Косова, коjе jе припоjено Великоj Албаниjи, под патронатом Мусолиниjеве Италиjе. Качаци су нелегално упадали на териториjу под немачком окупациjом стижући до Бруса, али су Немци доводили и „легалну шиптарску жандармериjу“ да чува железничку пругу у долини Ибра. Вермахт jе у казнену експедициjу против устанка у Србиjи повео 1941. усташе из НДХ. Слично су учинили Совjети 1944. кад су усташе заробљене на Источном фронту пресвукли и придружили Титовим jединицима, као и доjучерашње окупаторе Бугаре. Од „црвених“ Руса тад су побегли „бели“ коjи су у Србиjи били организовани у руске заштитне jединице.

-Тешко jе и замислити опасности и хаос у коме jе живело становништво Србиjе. Због мноштва идеолошких и искривљених одређења о времену Недићеве владе, остала су непозната и необjашњена искушења кроз коjа jе пролазио српски народ после априлског рата. Нарочито контекст у коме jе настала Недићева влада – каже Димитриjевић

Протест у Чачку 1941. године са захтевом да се обуставе братоубилачке борбе у Србиjи

Официри југословенске војске окупљени око Равногорског покрета од маја 1941. интензивно су припремали велики устанак верујући да ће им западни савезници пружити обећану помоћ. Тек после напада Немачке на СССР и комунисти су одлучили да крену у оружану борбу.

– За комунисте главна сврха устанка била је да се помогну ратни напори СССР. Током лета 1941. они су нападали готово искључиво органе цивилне власти, а не окупаторе. Затваране су катастарске управе, срески судови и начелства, спаљиване земљишне књиге, уз речи „Нема више твоје или моје него је све наше“. Пљачкани су угледни домаћини, неретко и убијани, па се већ у овом периоду може говорити о почетној фази грађанског рата у Србији – сматра др Димитријевић.

Према неким изворима чак неколико стотина коминтерниних професионалних револуционара у јулу 1941. дошло је у Србију. Њихово обрачунавање са свима који су им били сумњиви запањило је и истакнуте српске партизанске устанике, какав је био Драгојло Дудић. Он је у дневнику оставио сведочанство о „анархизму неких другова“ који су убијали свештенике, угледне домаћине, сеоске одборнике, резервне официре.

– Поједина убиства од лета 1941. изведена су с невиђеном бестијалношћу. Неки од извршилаца тих убистава нису били родом из Србије или нису били српске националности као Борота, Мајер, Филиповић, Леви. Они који су учествовали у шпанском грађанском рату као Жикица Јовановић су били посебно немилосрдни. Убиства која су извршили на готово ритуалан начин тешко да се могу оправдати било каквом револуционарном мисијом – каже др Димитријевић.

Он подсећа да је због ужасних немачких репресалија према цивилном становништву Дража Михаиловић крајем 1941. зауставио своје снаге. Комунистички врх који је водио партизане сматрао је, пак, да су одмазде корисне за њихов покрет, јер се бежећи од немачких репресалија све већи број људи придружује устанку.

ИЗНУЂЕНА КОЛАБОРАЦИЈА

Генерал Милан Недић доведен је у августу 1941. из кућног притвора пред немачког команданта који га је ставио пред избор – или ће прихватити да формира владу или ће Србија бити подељена међу суседним квислиншким државама и нестати.

– Недић пристаје да оформи владу и оружане снаге за борбу против устаника. Ушао је у изнуђену колаборацију, иако је знао да ће сносити тешке последице кад дођу ослободиоци, ко год они били. Пристао је у нади да ће зауставити масована хапшења и погубљења цивила у одмаздама – каже Димитријевић.

Он наглашава да Недићеве оружане снаге нису учествовале у прогону јеврејског становништва.

– Тиме се у Србији бавио искључиво начелник СС полиције, чак ни Вермахт није имао увид у његово деловање. Органи Недићеве војске од формирања у септембру 1941. нису учествовали ни у једној операцији или акцији која је везана за јеврејско становништво – истиче др Димитријевић.

Пише: Борис Субашић

Извор: Вечерње Новости