Виши кустос Музеjа жртава геноцида у Београду историчар Драган Цветковић процjењуjе да jе у Јасеновцу страдало између 122.000 и 130.000 људи, од коjих су 63 одсто били Срби.
Цветковић jе указао на то да се Јасеновац поистовjећуjе са укупним страдањем Срба у НДХ, али у њему jе живот изгубило свега 23 одсто свих српских цивила, односно 30 одсто у свим логорима заjедно.
Осталих 70 одсто српских цивила убиjених у НДХ страдало jе на разним стратиштима, наjчешће у селима у коjима су живjели или у непосредноj близини.
Цветковић jе навео да jе питање Јасеновца истражено што се тиче чињеница и да „ту мање-више нема непознаница, али да се поставља питање интерпретациjа тих чињеница“.
„Интерпретациjа тих чињеница последица jе личне одговорности или неодговорности поjединаца, па и историчара међу њима. Оно што jе неспорно jесте да jе то свакако наjвећи и наjбруталниjи логор у jугоисточноj Европи, те jе као такав постао парадигма страдања у Југославиjи“, рекао jе Цветковић за „Блиц“.
Он jе подсjетио на то да се о броjу жртава Јасеновца воде полемике већ 67 година и закључио да jе држава пропустила прилику да послиjе рата пописом утврди тачан или приближно тачан броj страдалих, што jе отворило простор манипулациjама и нагађањима, лицитирањима броjем страдалих коjа су се кретала од 20.000 и 30.000, па до милион.
Према његовим риjечима, у Музеjу жртава геноцида у Београду сада се настоjи доћи до приближно обjективног броjа страдалих у логору.
„Колико jе мени познато, колеге из Спомен-подручjа `Јасеновац` су персоналном идентификациjом дошли до броjа од око 80.000 и настављаjу с радом. Ми у Музеjу имамо податке од око 88.000 страдалих и идемо даље. Дакле, сигурно нема мање страдалих од ових броjева“, рекао jе Цветковић.