У Гостовићима откривена спомен-плоча убијеним Србима

Чланови породица погинулих из Републике Српске данас су у Гостовићима код Завидовића, Федерација БиХ, открили спомен-плочу за 64 српска војника и цивила које су измасакрирали муџахедини прије 22 године у злогласном кампу „Гостовићи“.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је новинарима да је страдање Срба на Озрену има димензију локалног геноцида и заслужује највећу пажњу Републике Српске.

Митровић је рекао да је немјерљива херојска жртва страдалих српских бораца и њихов допринос у стварању Републике Српске. „Управо ова спомен-плоча треба да нас подсјећа на њихов чин и настојање да овај простор не доживи далеко веће посљедице“, нагласио је Митровић.

Он је напоменуо да је од ових 64 страдалих, 11 идентификовано, и да се већина тијела и даље налази на непознатој локацији.

Митровић је изнио податак да се на 11 измјештених српских гробница на Озрену на различитим локацијама још потражује 129 српских војника и цивила

Некдашњи командант Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Зоран Благојевић истакао је да је током 90-тих година прошлог вијека над српским становништвом спроведен организовани геноцид.

Он је подсјетио да су Срби са подручја Зенице, Жепча, Завидовића и долине ријеке Криваје, у покушају да се спасу од најезде припадника такозване Армије БиХ, од 1992. до септембра 1995. године напуштали своја вјековна огњишта или су били протјерани и спас нашли у Возући.

„У Каменици је било заробљено 64 припадника ВРС и цивила и то од припадника Петог батаљона Трећег корпуса такозване Армије БиХ која је под директном командом Сакиба Махмуљина. Они су их предали одреду ‘Ел муџахид’, који су их на најмонстуознији начин мучили и на крају побили“, истакао је Благојевић.

Он је подсјетио на ритуал муџахедина „Љуби брата свога“, када су заробљени Срби морали да цјеливају одсјечене главе својих саобораца.

Предсједник Завичајног удружења „Гостовићана“ Раденко Лазић рекао је да се постављањем спомен-плоче жели да укаже на чињеницу да су ове просторе насељавали Срби, над којима су почињени стравични злочини.

„Из Гостовића је у децембру 1992. године протјерано око 2.700 становника из 22 српска села у Возућу гдје су се задржали до страдања 1995. године“, рекао је Лазић.

Он је навео да се на ове просторе вратило свега седам породица.

Спомен-плочу откриле су Нина Марковић, која је изгубила оца, и Радушка Павловић, која је у току рата, 1992. године остала без мужа, а 1995. без сина.

Павловићева је истакла да већ 22 године трага за посмртним остацима сина Слађана, који је према изјавама свједока након заробљавања доведен у камп муџахедина, након чега му се губи сваки траг.

Здравко Јоргић из Бањалуке, отац погинулог борца ВРС Далибора којег су заробили муџахедини заједно са још пет српских бораца на Возући, рекао је да ни након 22 године од нестанка сина није пронашао његове посмртне остатке.

Након што је спомен-плоча освештана, вијенце су положиле делегације Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, завичајна удружења „Завидовићани“ и „Гостовић“, те породице настрадалих.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом „Ураган“ или „Фарз“.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, у офанзиви 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, те НАТО бомбардовања.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, а убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем њих још трага.

У камп муџахедина у Гостовићима заробљени српски борци и цивили доведени су живи, што потврђују фотографије и видео-записи припадника „Ел муџахедин“.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Гостовићи код Завидовића: Данас откривање спомен-плоче убијеним Србима (ВИДЕО)

До сада идентификовано 3.835 несталих лица | Јадовно 1941.

Положени вијенци у Гостовићу гдје су муџахедини убијали Србе …

Наставља се суђење Сакибу Махмуљину | Јадовно 1941.