У Госпићу је одпочело масовно хапшење Срба већ 11. априла 1941.

Повjерио ми jе Мила Стилиновић, да их возе у Јањче и тамо их стрељаjу и кољу и бацаjу у jаму

Изjава Драге Стилиновића и Мате Антоновића о успостављању усташке власти у Госпићу, првим хапшењима, казнионици Окружног суда, злостављању и убиjању Срба у априлу и маjу 1941. године.

Ја Стилиновић Драго био сам 1941. опћински намjештеник као писар опћине Госпић.

Дана 10. априла 1941. г. налазио сам се у служби у опћини као дежурни и око пет сати послиjе подне, дошли су у просториjе опћине с лиjева први кат гдjе сам се jа налазио и тадањи биљежник Иве Стилиновић: Јосип Самарџиjа, Ловре Дуић млађи и Звонко Јањић, те су од нас двоjице одмах затражили кључе од канцелариjе и нас одмах одстранили из уреда напоље са напоменом, да ће ту радити усташки стожер, те су у тим просториjама остали око 25 дана.

Тога дана односно наредних дана преузео jе управу обћине начелник Жељко Бедековић са опћ. одборницима Јосипом Пећином, Јожом Кришковићем, Ником Колачевићем, Дуић Ловром стариjи и Иваном Банићем.

Средином травња именован jе за Вел. жупана Јурица Фрковић, а његов замjеник Илић Станко. Особни таjник био jе вел. жупан Јосип Роксандић (зван Попо).

Помоћно особље у жупаниjи била су следећа лица: Иван Штимац водитељ таjног уруџбеног записника, Анте Бркљачић из Каниже као писар.

Воjну власт преузео jе Антун Пихлер, бивши аустриjски сатник, коjи jе тада добио одмах чин подпуковника, а његов замjеник jе био сатник Стипе Милинковић.

Управу котарске области преузео jе тада Ђиковић, као пристав, коjи jе касниjе премjештен у Сараjево и добио IV. групу.

Од овога jе преузео дужност по имену Анте Драшчић, а био jе по прилици 6 мjесеци и послиjе премjештен у Златар.

Ја Антоновић Мато сам се налазио у служби као казнионички стражар код судб. стола у Госпићу и тако ме jе 10. травња 1941. затекао на том положаjу, те сам видио, да jе већ 11. априла 1941. одпочело масовно хапшење Срба.

Група усташа и то Марко Фрковић, Лулић Ићо и њих више чиjих се имена данас не сjећам. Та група усташа избацила jе одмах из казнионе дотадашњег управника Николу Рукавину и на мjесто њега поставили су усташу Милана Старачека, као њиховог повjерљивог човjека. Када jе прва група Срба ухапшена, тj. Никола Дукић и другови, чување истих у казниони преузели су усташе и то Марас Марко Цигин из Брушана, Ивица Томљеновић, коjи jе погинуо у Бихаћу 1942, Томо Шарић казн. стражар, Никола Шпелић из Дебелог Брда.

Ови су усташе похапшене Србе у затвору злостављали…

Ови усташе као и многи други говорили су, да ће сви похапшени Срби ићи на рад у Њемачку, пак сам jедном приликом питао шофера усташу Милу Стилиновића и многе остале куда их возе, када се са камионом врате, након три до четри сата натраг, повjерио ми jе Мила Стилиновић, да их возе у Јањче и тамо их стрељаjу и кољу и бацаjу у jаму.

Колико ми jе познато на Јањче jе одвежено 4 до 5 камиона…

Одмах по доласку у затвор ухапшеници су били позвани, да све ствари, као новац, сатове и прстење мораjу предати усташама, те су таj плиjен усташе међусобно подиjелили, а боља одjела су приjе убиjања над jамом са жртава свлачили и такођер међусобно диjелили jер су се знали послиjе убиjања повратити пиjани и како jе коjи више нашао новаца и више опљачкао осталих предмета.

Стилиновић Драго, в.р.

Антоновић Мато, в.р.

Записник Окружне комисиjе за утврђивање злочина окупатора

и њихових помагача, Лика, 27. април 1945.

Извор:

Ђуро Затезало, Јадовно зборник докумената I и II, Музеj жртава геноцида, Београд 2007.