У БУДВИ ПОЛАГАЊЕ ВИЈЕНАЦА ОСЛОБОДИЛАЧКОЈ ВОЈСЦИ СРБИЈЕ

Пише: Јадовно 1941.

На спомен-плочу Ослободилачкоj српскоj воjсци у Будви сутра ће, поводом Сретења – Дана државности Србиjе, виjенце положити делегациjе Нове српске демократиjе, Матице српске, Матице Боке, Савеза удружења расељених са Косова и Метохиjе у Црноj Гори и Мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“.

Делегациjу Нове српске демократиjе приликом полагања виjенца на спомен-плочу на улазу у Стари град Будву, коjе jе наjављено за 12.00 часова, предводиће предсjедник Андриjа Мандић и потпредсjедник Славен Радуновић.

Либерална партиjа раниjе jе затражила уклањање овог мемориjалног обиљежjа, чему су се успротивиле опозиционе полититичке партиjе, коjе су поручиле да jе спомен-плочу поставио будвански народ као знак захвалности славноj ослободилачкоj српскоj воjсци, те да Будвани неће дозволити њено скрнављење и ревизиjу историjе.

На табли, коjа jе изнад главних врата у Стари град Будву постављена 1931. године, пише: „На успомену доласка храбре побjедоносне Српске воjске коjа послиjе jуначних побjеда ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља општина Будва“.

Сретење се славио као Дан државности Србиjе до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега jе празник укинут, да би у Србиjи поново почео да се слави од 2002. године.

На Сретење 1804. године одржан jе Збор у Орашцу коjим jе почео Први српски устанак, због чега таj дан и одређен за Дан државности Србиjе.

На Сретење 1835. у Крагуjевцу jе донесен Сретењски устав, први демократски устав Србиjе, па jе слављен и као Дан уставности, а истог дана 1909. године у Скопљу одржана jе прва скупштина Срба у Османском царству.

Извор: