Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

У БЕОГРАДУ САХРАЊЕН АКАДЕМИК МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ

Датум објаве: среда, 2 септембра, 2015
Величина слова: A- A+

Сахрањен академик Милорад Екмечић

Сахрањен академик Милорад Екмечић

Академик Милорада Екмечић сахрањен jе данас на Новом гробљу у Београду, у Алеjи заслужних грађана, у присуству породице, академика, поштовалаца и представника влада Републике Српске и Србиjе.

Сахрани су у име Републике Српске присуствовали министар просвjете и културе Дане Малешевић и министар науке и технологиjе Јасмин Комић, као и директор Секретариjата за вjере Драган Давидовић, те директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић, а у име Србиjе министар правде Никола Селаковић.

Од jедног од наjвећих српских историчара опростили су се предсjедници академиjа наука и умjетности Републике Српске и Србиjе Раjко Кузмановић и Владимир Костић, коjи су истакли значаj Екмечићевог дjела за српску историjу.

Кузмановић jе истакао да се о лошем човjеку увиjек може рећи превише, а о добром премало, али да jе Екмечић био добар човjек, коjи jе мудрошћу и памећу доприносио српскоj историjи. Костић jе истакао значаj Екмечићевог доприноса раду Српске акедемиjе наука и уметности.

Од Екмечића се опростио и историчар Љубодраг Димић, коjи jе истакао да jе послиjе Екмечића остала велика празнина у науци.

Сахрани, коjа jе обављена послиjе опиjела, присуствовали су и бивши функционери Републике Српске Биљана Плавшић и Момчило Краjишник, као и генерални секретар АНУРС-а Драгољуб Мирjанић.

Претходно jе у Скупштини града Београда одржана комеморациjа, на коjоj jе говорио министар науке и технологиjе Републике Српске Јасмин Комић.

Академик Милорад Екмечић преминуо jе 29. августа у Београду у 88. години.

Рођен jе 1928. у Пребиловцима у општини Чапљина.

Општу историjу дипломирао jе у Загребу 1952. године, а докторску дисертациjу “Устанак у Босни 1875-1878. године” одбранио jе у Загребу 1958. године.

Након специjализациjе у Принстону наставио jе да ради на Филозофском факултету у Сараjеву до избиjања рата 1992. године. Био jе члан Академиjе наука и умjетности БиХ од 1973. године, а Српске академиjе наука и умjетности од 1978. године.

Био jе дописни члан и Црногорске академиjе наука и умjетности, као и члан Академиjе наука и умjетности Републике Српске.

Тадашњи предсjедник Републике Српске Раjко Кузмановић га jе 2010. године одликовао Орденом части са златним зрацима, а добитник jе Кочићеве награде и Ордена Светог Саве.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:
Одлазак jедног од наjумниjих Срба: У Београду преминуо др …

Екмечић: Србиjи би историjа могла да се понови – Jadovno 1941.

Академик Милорад Екмечић, историчар – Предстоjи нам нова …

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top