arrow up

Подијелите вијест:

У БЕОГРАДУ САХРАЊЕН АКАДЕМИК МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ

Сахрањен академик Милорад Екмечић

Сахрањен академик Милорад Екмечић

Академик Милорада Екмечић сахрањен jе данас на Новом гробљу у Београду, у Алеjи заслужних грађана, у присуству породице, академика, поштовалаца и представника влада Републике Српске и Србиjе.

Сахрани су у име Републике Српске присуствовали министар просвjете и културе Дане Малешевић и министар науке и технологиjе Јасмин Комић, као и директор Секретариjата за вjере Драган Давидовић, те директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић, а у име Србиjе министар правде Никола Селаковић.

Од jедног од наjвећих српских историчара опростили су се предсjедници академиjа наука и умjетности Републике Српске и Србиjе Раjко Кузмановић и Владимир Костић, коjи су истакли значаj Екмечићевог дjела за српску историjу.

Кузмановић jе истакао да се о лошем човjеку увиjек може рећи превише, а о добром премало, али да jе Екмечић био добар човjек, коjи jе мудрошћу и памећу доприносио српскоj историjи. Костић jе истакао значаj Екмечићевог доприноса раду Српске акедемиjе наука и уметности.

Од Екмечића се опростио и историчар Љубодраг Димић, коjи jе истакао да jе послиjе Екмечића остала велика празнина у науци.

Сахрани, коjа jе обављена послиjе опиjела, присуствовали су и бивши функционери Републике Српске Биљана Плавшић и Момчило Краjишник, као и генерални секретар АНУРС-а Драгољуб Мирjанић.

Претходно jе у Скупштини града Београда одржана комеморациjа, на коjоj jе говорио министар науке и технологиjе Републике Српске Јасмин Комић.

Академик Милорад Екмечић преминуо jе 29. августа у Београду у 88. години.

Рођен jе 1928. у Пребиловцима у општини Чапљина.

Општу историjу дипломирао jе у Загребу 1952. године, а докторску дисертациjу “Устанак у Босни 1875-1878. године” одбранио jе у Загребу 1958. године.

Након специjализациjе у Принстону наставио jе да ради на Филозофском факултету у Сараjеву до избиjања рата 1992. године. Био jе члан Академиjе наука и умjетности БиХ од 1973. године, а Српске академиjе наука и умjетности од 1978. године.

Био jе дописни члан и Црногорске академиjе наука и умjетности, као и члан Академиjе наука и умjетности Републике Српске.

Тадашњи предсjедник Републике Српске Раjко Кузмановић га jе 2010. године одликовао Орденом части са златним зрацима, а добитник jе Кочићеве награде и Ордена Светог Саве.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:
Одлазак jедног од наjумниjих Срба: У Београду преминуо др …

Екмечић: Србиjи би историjа могла да се понови – Jadovno 1941.

Академик Милорад Екмечић, историчар – Предстоjи нам нова …

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ко су Сурдулички мученици?

Свети сурдулички мученици су канонизовани новомученици Српске православне цркве, страдали од бугарског окупатора

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти,

Српски Велебит

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​