У Београду данас обиљежавање стогодишњице смрти Гаврила Принципа

Комеморативна свечаност поводм стогодишњице смрти Гаврила Принципа биће организована данас у Београду.

Церемонију полагања вијенаца и одавања почасти код Споменика Гаврилу Принципу предводиће изасланик предсједника Србије Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Вијенце на споменик положиће и делегације невладиних организација за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, најављено је из Владе Србије.

Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова у сарадњи са Министарством одбране Србије и Градом Београдом.

Принцип је био члан „Младе Босне“, југословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у БиХ. Он је извршио атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914. године.

Принцип је рођен је у Обљају код Босанског Грахова, 25. јула 1894. године а преминуо је у Терезину, у Чешкој 28. априла 1918. године.

У унутрашњости ћелије смјештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Принцип био свезан. На зиду испред ћелије уграђена је спомен-плоча.
На зиду ћелије у којој је и умро, прије 99 година, Принцип је написао: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…“.

А на затворској лименој порцији, у знак сјећања на ноћ уочи атентата када су се видовдански хероји заклели на гробу „младобосанца“ Богдана Жерајића да ће они остварити његово започето дјело, Гаврило је урезао стихове: „Тромо се време вуче, и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви – Ко хоће да живи нек ‘мре, ко хоће да ‘мре нек живи“.

Посмртни остаци „видовданских јунака“ након Првог свјетског рата, 7. јула 1920. године пренесени су и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у капели „Видовданских хероја“ на православном гробљу, на Кошеву.

Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен плочу на мјесту гдје је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске њемачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однијеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру.

На истом мјесту, након Другог свјетског рата поново је постављена спомен плоча на којој се налазио натпис: „Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.

Ту спомен плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на мјесту атентата које су се налазиле испред Музеја „Младе Босне“.

Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, 1918. године добио је назив Принципов мост, да би га након протеклог рата власти у Сарајеву преименовале у Латинску ћуприју.

И родна кућа Гаврила Принципа, која је била запаљена у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године и претворена у спомен-музеј који је чувао успомену на овог храброг младића, поново је запаљена 1992. године.

Комеморативна свечаност заказна је за 11.00 часова.

Извор: СРНА

Везане вијести:

За кога је Гаврило Принцип терориста? | Јадовно 1941.

Зашто је Принцип убио Фердинанда | Јадовно 1941.

Мали дечаци, велики ратови | Јадовно 1941.