У Белом Потоку у Београду одржан 14. Сабор Билогораца

После Смедеревске Паланке, Руме, Гроцке, Панчева и Новог Сада, у Белом Потоку недалеко од Београда, у хотелу „Сучевић“, 9. јуна 2024. се одржао шести пут Сабор Билогораца, 14. по реду од 2010. године у организацији Завичајног удружења „Билогора“.

Пише: новинарка „Српског кола“ Весна Пешић

Окупљање на Сабору Билогораца и овај пут било је проткано помешаним осећањима радости због сусрета пријатеља и рођака, бивших комшија и сабораца, али и туге због губитка завичаја, читавог једног света који после више од тридесет година није ни заборављен ни прежаљен.

На Свечаној скупштини удружења присуствовала су три од четири члана Штаба Територијалне одбране Општине Грубишно Поље из 1991. године Милена Мркшић, Раде Кљајић, Регина Раделић, а присутнима су се обратили генерални секретар удружења Ранко Раделић и Живко Загорац, који је дошао чак из Канаде да би присуствовао скупу.

Како је навео Живко Загорац у свом излагању, судбина билогорског рода је парадигма читавог српског народа, те без саборности имамо мало наде да преживимо искушења која тек долазе.

Генерални секретар и један од оснивача Удружења Ранко Раделић рекао је да Сабор није само место дружења и забаве, већ и прилика да се проговори о оном што је учињено током протекле године и договори како сачувати оне највредније традиције предака, свест о пореклу и специфичном билогорском роду, истражити његово историјско и културно наслеђе, о свему због чега је Завичајно удружење „Билогора“ и основано.

Анализа посећености у дискусији је указала на неколико слабих места у организацији, јер се ове године окупило скоро двоструко мање учесника него претходних година. То је видљиво већ и у старосној структури Извршног одбора Удружења, па је на Сабору одлучено да се до наредне изборне године 2025. измени Статут удружења и потенцира млађи састав у руководству.

До тада, у Извршни одбор су изабрана два недостајућа члана, инж. Лидушка Лолић из Гроцке, родом из Великих Зденаца и др геологије Милован Ракијаш из Београда, којег порекло веже за Северин и место рођења Велику Писаницу.

На скупу се подсетило да је од 15 оснивача удружења из 2008. године, већ пет отишло на пут без повратка – дугогодишњи председник др Милан Басташић, проф. Миленко Пишчевић, инж. Александар Лолић, проф. др Слободан Покрајац и у својој 98 години Петар Хасановић (Асановић).

Како се могло чути, већ при оснивању Завичајног удружења „Билогора“, Сабор Билогораца био је замишљен као средишње место на којем ће се сабрати сви бивши житељи источне Билогоре, чија је главнина данас у Републици Србији, део у Републици Српској и државама насталим од бивше Југославије, а бројне породице расејане по свету.

„Уз све недаће и пропусте, постигли смо значајне резултате у раду. Само у оквиру издавачке дјелатности у периоду између два Сабора објављене су четири књиге везане за билогорске теме, а најмање још толико их је у припреми.

Досадашње посјећености овом скупу још увијек су испод амбиција које имамо као организатори, али постоји воља и увјерење да ће ово дружење, нас и наших потомака, досећи и такву бројност која ће чинити прави народни сабор нашег билогорског рода, нашу истинску кућу, јер завичај чине људи, а не парлози и шикаре у које су се претворила наша имања и наша села. Билогорци, српски граничарски народ „вијековима је свикао да живи на размеђу царстава и свјетова“- навео је генерални секретар Ранко Раделић говорећи о свом родном крају који данас припада Хрватској.

Након читаве библиотеке објављене у ранијим временима, Билогорци настављају да и у 21. веку пишу, тугују и сањају, певају и надају се, упркос томе што је ово српско становништво кроз историју најстрашније страдало, истребљивано у Другом светском рату од Усташа и прогнано на почетку последњег  рата, 1991. године.

Ранко Раделић: У својој највећој експанзији, уочи Другог светског рата, у источној Билогори било је 17.600 Срба. У рату је 3.895 цивила и 570 бораца антифашиста изгубило живот, 3.678 прогнано у Србију, а 677 преведено на римокатоличку веру. Рат 1991. дочекало их је 5.500, а након прогона 1991. на древном источнобилогорском станишту данас живи свега неколико стотина Срба, чији су преци носили 1.638 презимена”.

Четрнаести Сабор Билогораца у Белом Потоку био је и прилика за промоцију нове књиге Ранка Раделића: „О ЈАМАРИМА И ЗУЈАНИМА – а помиње се и Стивен Хокинг“ о чему су присутни имали прилику више да чују, а у музичком делу Сабора наступили су Билогорски састав „Звуци завичаја“ на чијем су челу уз млађе чланове Зоран Јездић и Милорад Табак.

Извор: Савез Срба из региона