Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Турци желе Србију за своју прћију

Датум објаве: понедељак, 15 децембра, 2014
Величина слова: A- A+

Књига турског премиjера Ахмета Давутоглуа „Стратегиjска дубина“ ових дана обjављена и на српском. Турска, смештена на размеђи два континента, жели да буде „епицентар Балкана, Блиског истока и Кавказа“

<span>Умjетнички приказ злогласних jаничара</span>

Од времена успостављања доминациjе Османског царства на Балкану, па све до данашњег дана, традиционална османско-турска политика према Балкану има два ослонца – Бошњаке и Албанце – дефинисао jе 2001. у геополитичкоj студиjи „Стратегиjска дубина“ професор Ахмет Давутоглу, потоњи турски министар спољних послова и данашњи премиjер. Његова књига сматра се стратегиjском визиjом неоосманизма и бестселер jе Турскоj, где jе штампано 91 издање до августа ове године. Прошле недеље jе обjављена и на нашем jезику.

– Основно полазиште књиге jе да jе Турска jединствено обдарена земља због позициjе на размеђу континената и историjског наслеђа османског царства, коjе jе више векова владало значаjним деловима Блиског и Средњег истока и Балкана, на коjима jе оставило „значаjан цивилизациjски траг“. Турска, по процени Давутоглуа, има потенциjале да постане озбиљна сила и да на савременим основама предводи муслимански свет – каже др Боjан Бугарчић, писац предговора књиге „Стратегиjска дубина“, коjа jе писана као визиjа нове спољне политике Турске.

У Давутоглуовоj визиjи, Балкан jе у „првом поjасу“ земаља где треба наjинтензивниjе обнављати османску културу и традициjе. Као средства он наводи jачање културних и економских веза с локалним муслиманским становништвом, коме треба вратити османски идентитет.

– У констелациjи односа у коjоj Албанци и Бошњаци нису стабилни и утицаjни на Балкану, немогуће jе да турска источна Тракиjа и Анадолиjа буду спокоjне. С геокултурног и геополитичког становишта, будућност Бошњака и Албанца представља кључ Балкана. Наjважниjи стратегиjски приоритет Турске у нестабилним и променљивим односима на Балкану jесте питање осигурања безбедности друштвима коjа своjу судбину везуjу за регионалну моћ и утицаj Турске. Ова ситуациjа за Турску не представља само одговорност и терет него и наjважниjе средство за формирање турске сфере утицаjа на Балкану – сматра Давутоглу.

Ахмет Давутоглу

Као наjвећи проблем за ширење неоосманизма он види Србе и Грке.

– Против антиосманског и антитурског имиџа коjи на Балкану нарочито Срби и Грци воле да истичу у први план Турска мора наступити тако што ће елементе глобалног ривалитета пажљиво анализирати и примењивати у региону. Одбиjање политичке културе и институциjа наслеђених од Османског царства доводи до озбиљних проблема на Балкану – сматра Давутоглу.

Он наводи да Турска за ширење свог утицаjа на располагању има и НАТО савез, чиjи jе Турска члан.

– Укључивање НАТО у кризе и везивање улоге Турске у НАТО више за Балкан имаjу велики значаj за нашу политику према Балкану. Овакво опредељење биће блиско интересима САД коjе ће бити приморане да у будућности развиjаjу политику блиску Бошњацима и Албанцима, коjи су опет блиски Турскоj. Други важан инструмент jесте позициjа у на први поглед вансистемскоj Организациjи исламске конференциjе (ОИК). Активно износећи балканске проблеме пред ОИК Турска jе дужна да их представи као проблем читавог исламског света – предвидео jе Давутоглу.

Он наглашава да jе НАТО агресиjом 1999. смањена на прихватљив ниво воjна моћ Србиjе, али ни то, по његовом мишљењу, ниjе смањило балканске противречности на минимум. Он предвиђа да ће на Балкану доћи до озбиљног укрштања интереса НАТО, односно САД и „Европског система безбедности“, односно Немачке, што Турска треба да искористи.

– Разлике у ставовима између Европског безбедносног и одбрамбеног идентитета и НАТО-а по питању надлежности везаних за интервенциjу, као и метода примене у кризним зонама коjе би могле искрснути почевши од Македониjе и Косова, затим у областима попут Црне Горе, Санџака, Босне и Албаниjе директно ће утицати на регионални уплив Турске, као и на њену позициjу унутар НАТО – предвидео jе Давутоглу.

Као могуће жариште он наводи и северну српску покраjину.

– У том оквиру и проблем Воjводине за НАТО има значаjа колико и данашњи косовски проблем. Евентуални српско-мађарски сукоб у питању Воjводине, након уласка Мађарске у НАТО, престаће да буде регионални проблем и претвориће се у сукоб НАТО и Србиjе – наговестио jе турски геополитичар.

<span>Умjетнички приказ злогласних jаничара</span>

Он наводи да се „Босна и Косово коjи се директно тичу Турске“ налазе на „осама геополитичког сучељавања“ на коjима почива геополитика Балкана. Прва jе „оса Драва-Сава с центром у Босни и Херцеговини, а друга Моравско-вардарска с центром на Косову“. Давутоглу jе навео и услове за одржавање стратегиjске дубине државе БиХ, показуjући завидно познавање географиjе.

– Први од њих jесте претварање стратегиjске линиjе коjа преко Мостара средњу Босну повезуjе с Јадранским морем у важно средство економске и политичке интеграциjе, jедан од основних стубова териториjалне целовитости. Други услов jе очување везе између средње и источне Босне дуж линиjе реке Дрине где су српска воjска и паравоjске починиле наjинтензивниjе етничко чишћење. Веза Сараjево-Горажде мора се оjачати и испланирати њено постепено усмеравање ка Зворнику и Фочи. Ова линиjа jе веома значаjна како због онемогућавања поновне претње Србиjе према држави БиХ тако и због веза муслиманског бошњачког становништва средње Босне са Санџаком и Косовом. Потпуно препуштање Србима целе источне Босне краjње jе опасно – сугерише Давутоглу.

Он сматра да jе деjтонска Босна и Херцеговина опстала само захваљуjући сукобу између „системских сила“, САД, Немачке и Русиjе, коjе се боре за утицаj на Балкану и подршци исламског света. Давутоглу jе 2001. проjектовао да Косово мора да се држи на дневном реду као „двоструки глобални проблем“ коjим ће се бавити „како УН и НАТО тако и ОИК“.

Давутоглу истиче да jе у случаjу БиХ, Космета и Палестине реч о замрзнутим конфликтима и да ће се њихова судбина тек одредити у новоj подели света.

– Турска мора да прати основне елементе у процесу формирања новог светског поретка и да предузима неопходне инициjативе у вези с последицама коjе би могао произвести могући ток догађаjа – закључуjе Давутоглу.

Превод „Стратегиjске дубине“ на српски jе издавачки подвиг „Службеног гласника“ jер реч о политичком бестселеру, наjзначаjниjем и наjутицаjниjем делу у модерноj Турскоj, нагласио jе на промоциjи књиге проф др Дарко Танасковић.

– Не постоjи слична књига у коjоj jе за jедну државу и нациjу исписана њена стратегиjска проjекциjа, вокациjа и визиjа. Пошто jе реч о визиjи, неће моћи све да се реализуjе онако како би та визиjа желела. Међутим, сигурно jе да ће се Турска и даље кретати према ономе што представља циљ са становишта ове књиге Ахмета Давотоглуа. С њом можемо боље разумети савремену Турску, а с друге стране у том огледалу можемо сагледати себе и учинити напор да почнемо да размишљамо на сличан начин о своjим државно-националним, траjним и стратегиjским интересима – каже др Танасковић.

Давутоглуова стратегиjа одбацуjе Ататуркову политику да jе Турска мост између Истока и Запада.

– Полазна основа „Стратегиjске дубине“ jесте да jе Турска централна држава у свом окружењу „епицентар Балкана, Блиског истока и Кавказа, центар Евроазиjе“. По њоj, турска спољна политика треба да буде мултидимензионална, да делуjе на више фронтова на обнови стратегиjске свести и менталитета коjи су обезбеђивали „jединствену продорну снагу Османског царства и стабилност османског поретка“. Та нова политика представља споj неолиберализма са исламизмом – каже др Бугарчић.

ИЗМИШЉЕНО ЦАРСТВО?

Кроз Давутоглуову књигу се непрестано провлачи ауторово тумачење историjе Османског царства и његове наводне отворености, мултиконфесионалности и мултикултуралности. – По њему, сви на Балкану делимо заjедничку историjу у „царству у коме нам jе било боље“. Тешко да ће у том ставу наћи истомишљенике међу балканским народима, коjи су државност стекли борећи се за слободу. Они сигурно не доживљаваjу тако то царство – каже др Боjан Бугарчић.

ШТА ЈЕ ЦИЉ 2023.

Турски председник Ердоган и премиjер Давутоглу наводе да jе циљ Турске да буде међу 10 водећих економиjа 2023. године, кад слави 100 година републике. – Турске jе сада jе већ 17. економска сила света, са 800 милиjарди долара бруто националног дохотка. Њене стопе развоjа у последње две децениjе могу се поредити само са кинеским. Турска има и велики демографски потенциjал. Она jе средином шездесетих имала 30 милиона становника, деведесетих 50 милиона, а сад више од 80 милиона, од коjих jе половина млађа од 25 година – каже др Боjан Бугарчић.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Танасковићеви белези у Српскоj – Jadovno 1941.

Зелена трансверзала – Аутор: Др Срђа Трифковић – Jadovno 1941.

“Повартак Турске на Балкан” и два кратка осврта  – Jadovno 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top