Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

ТУГА ДВЕЈУ ПРЊАВОРЧАНКИ: Данас би наша деца имала 24 године

Чемерна судбина двеју Прњаворчанки, мајки бањалучких беба. Маида и Милена нису стигле ни имена да им дају

Спомен-обележје Живот у Бањалуци,Маида Ћуран
Спомен-обележје „Живот“ у Бањалуци,Маида Ћуран

ЧЕМЕРНУ судбину с непреболном раном мајке која је изгубила тек рођено чедо, деле Прњаворчанке Маида Ћуран (46) и Милена Сандић (57). Оне су мајке двеју од 12 бањалучких беба које су постале део српске трагичне историје исписане у породилишту града на Врбасу јуна 1992. године. Савет безбедности УН тада није дозволио лет авиона који је требало да из Београда достави кисеоник за болницу у Бањалуци. Маида је родила сина, а Милена ћеркицу. Нису стигле ни имена да им дају…

Спаја их и то што су, поред „бањалучких звездица“, изгубиле још по једног блиског члана породице – Милени је погинуо муж крајем маја 1995. на Озрену, а Маиди је још једно дете умрло на порођају.

– Данас би наша деца имала 24 године! Наша несрећа је што смо их родиле када светски моћници тог времена нису имали разумевања да под њиховом контролом дође неопходна пошиљка кисеоника како би бебе биле спасене – причају Милена и Маида, којима вечно сећање на непрежаљену децу пружа спомен-обележје „Живот“ у Бањалуци.

Маида Ћуран данас живи у приградском насељу Коњуховци са супругом Назифом и двадесетогодишњим сином, дететом с посебним потребама. Рану коју носи због изгубљеног тек рођеног детета, каже, никада неће залечити.

– Мене су отпустили, а дете је остало у болници. А онда сам добила телеграм из болнице да је дете умрло. То је била друга беба коју сам изгубила – прича Маида, која се из Словеније вратила са супругом у Коњуховце по завршетку рата у БиХ.

Милена Сандић (у средини) са представницима Уједињене Српске
Милена Сандић (у средини) са представницима „Уједињене Српске“

По повратку, родила је сина, дете с посебним потребама. Од стеченог права за мајке једне од 12 „бањалучких звездица“ прима 150 марака. И она и супруг раде у прњаворској фабрици обуће „Санино“, па некако намичу за живот.

Слична судбина погодила је и Милену Сандић, која је такође телеграмом обавештена о смрти новорођенчета. Али ту није био крај Милениним невољама. Супруг Радомир, припадник Војске РС, крајем маја 1995. године је на Озрену нестао у борбама с муџахединима. Пронађен је и сахрањен 18 година по нестанку. Попут суграђанке Маиде, скрхана двоструким болом, успела је да отхрани и на ноге подигне двоје деце из брака с Радомиром. Данас у Дрењику живи од скромне пензије коју прима по основу погибије мужа и смрти тек рођеног детета.

МАЈКЕ ХЕРОЈИ

Маида и Милена кажу да их нико из власти никада није посетио, све док их нису обишле чланови актива „Уједињене Српске“. Посета их је, кажу, изненадила и обрадовала.

– Циљ наше посете био је да се упознамо с проблемима и потребама мајки хероја и да утичемо на носиоце власти да побољшају њихов статус у друштву. Сећање на њихову личну жртву коју су поднеле због неразумевања светских моћника наша је колективна обавеза – каже Живко Милијаш, председник прњаворског ОО „Уједињене Српске“.

Извор: Вечерње НОВОСТИ

Везане вијести:

Мајке страдалих бањалучких беба: Ни имена им нисмо дали

Сјећање на страдање 12 бањалучких беба (ВИДЕО/ФОТО)

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, I део

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: