Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Тровање патријарха Варнаве

Датум објаве: недеља, 17 септембра, 2017
Величина слова: A- A+

Записи Ђорђа Роша, коjе чува његова кћи Јелена, одгонетаjу jедну предратну мистериjу. Старешина Српске православне цркве 1937. године наводно jе отрован диjамантским прахом

“Време улице – политика на jавним просторима Београда у 20. веку”, Дарко Ћирић, Биљана Станић, Владимир Томић

Београдска политичка и духовна сцена почела jе да кључа у годинама пре Другог светског рата, а само jедна од назнака да се спремаjу бурни и трагични догађаjи била jе смрт патриjарха Варнаве, 1937. године. Три године пре тога убиjен jе краљ Александар у Марсељу, а политичка нестабилност добиjала jе све jаче обрисе.

Крвава литиjа

У том тренутку Српска православна црква ниjе имала дилему да jе патриjарх убиjен, односно отрован, што тада исказуjе и кроз званично саопштење. Међутим, никада ниjе обелодањено како су починиоци ликвидирали српског верског поглавара, нити ко jе то злодело починио.

Било jе то веома смутно време, када многе стране обавештаjне службе улажу огроман напор како би што боље “распоредиле фигуре” пред велики сукоб коjи jе постаjао све извесниjи. Наjзад, британска обавештаjна служба на краjу успева Југославиjу да увуче у рат, што jе њиховим интересима многостуко одговарало, а народе бивше државе довело до правог пакла.

Баш у то време, у оквиру политичких игара коjима свако покушава да заузме што бољу позициjу, Југославиjа са Ватиканом потписуjе конкордат, споразум коjим Римокатоличка црква добиjа посебан статус унутар мултиконфесионалне Краљевине Југославиjе, што рађа бурну реакциjу СПЦ.

Патриjарх Варнава, у Божићноj посланици, 1937. године критикуjе политику владе, али она и њен председник Милан Стоjадиновић улажу сав своj утицаj да говор не буде у целости обjављен. Црква 19. jула 1937. организуjе литиjу. На углу улица Краља Петра и Кнеза Михаила дошло jе до жестоког сукоба са жандармериjом. Повређено jе више десетина грађана и свештеника, међу њима и неколико епископа. Догађаj jе остао познат као “крвава литиjа”.

Истина, Стоjадиновић на чело владе долази као “британски човек”, да би касниjе, мотивисан развоjем догађаjа постао знатно ближи Немачкоj и Италиjи, и њихов “човек од поверења” на овом поднебљу.

Циници оног доба коментаришу и изградњу Главне поште, на углу Таковске и Булевара краља Александра “као начин да се испречи бариjера између Цркве Светог Марка и Скупштине, па да тако спречи видик посланицима док гласаjу за конкордат”.

Резултат обдукциjе

Велики патриота и хероj Првог светског рата Ђорђе Рош оставио jе кроз своjе приче jедан необичан траг о смрти патриjарха Варнаве.

Пре тога, Рош jе од 1935. до 1937. године уложио сав своj утицаj и пословне контакте како би обновио манастир Грачаницу, коjа jе била потпуно запуштена. У jавности он тада ужива огроман углед као врхунски родољуб коjи jе учествовао у балканским, а потом и у Првом светском рату када jе више пута рањаван, а био jе учесник легендарне одбране Београда 1915. године, коjу jе зачудо преживео иако готово фатално рањен. Рош jе био и jедан од првих српских пилота и jедан од пионира домаће авиjациjе.

У време обнове Грачанице настаjе дубок и искрен однос између њега и патриjарха Варнаве, па jе Роша тим пре веома погодила мистериозна болест и смрт првог човека СПЦ.

Његова кћер Јелена у свом спису “Сећања” бележи како га jе ратни вихор однео пут Беча, краjем Другог светског рата.

Тада jе Ђорђе Рош решио да пронађе др Ханса Епингера, jедног од чланова стручне лекарске комисиjе коjа jе била задужена да изврши аутопсиjу после патриjархове смрти.

– Отац ниjе могао да заборави неjасне околности у лето 1937, око неочекиване смрти патриjарха, са коjим jе био веома близак – сећа се Јелена Рош. – То jе била смрт коjоj jе претходила дуга агониjа. Знаjући да у Бечу живи др Епингер инсистирао jе да га упозна. Иако jе за заказивање сусрета са овим стручњаком требало више недеља, па и месеци, примљен jе jош исто поподне када се наjавио.

Патриjарх Варнава

Патриjарх Варнава

САХРАНА

Патриjарх jе сахрањен 29. jула, а у књизи “Време улице – политика на jавним просторима у Београду у 20. веку”, аутори Дарко Ћирић, Биљана Станић и Владимир Томић бележе како jе Варнава изненада преминуо 24. jула “под сумњивим околностима”. Било jе то исте вечери када jе у Народноj скупштини изгласан спорни предлог закона о конкордату. – Дозвола за процесиjу jе, због напетости у српскоj jавности, дата под посебним гаранциjама организатора сахране – бележе аутори. – То jе, поред осталог, подразумевало и да ће униформисана четничка пратња носити трофеjно наоружање, али без боjеве мунициjе. Погребна свечаност jе почела опелом у Саборноj цркви, наставила се процесиjом и сахраном у Цркви Светог Саве на Врачару. Поворка се зауставила на Теразиjама, где се од патриjарха опростио председник Општине (градоначелник) Влада Илић, а на Славиjи jе говорио председник Народне одбране Илиjа Трифуновић.

“Приjем jе”, бележи Јелена Рош, “траjао дуже него што jе предвиђено. Искусан доктор jе одмах схватио са киме разговара и ниjе се колебао да му каже истину: Патриjарху jе стављен прах од диjаманата у храну. Прах jе ситан као прашина, али неодољиво разара органе за варење. Нико и никакво средство не може да спречи разрезивање – разарање ткива, и то поглавито утробе… крварења до смрти.”

– Отац jе о томе оставио кратку белешку – каже његова кћи Јелена. – Она jе уз усмене коментаре предата Његовом преосвештенству епископу Атанасиjу (Јевтићу) у руке, у Патриjаршиjи, ваљда 1992-1993. године.

СПОРАЗУМ СА ВАТИКАНОМ

Конкордат jе међународни уговор склопљен између Ватикана и одређене државе коjим се уређуjе правни статус Римокатоличке цркве у тоj држави.

Краљевина Србиjа jе, после дугих преговора у Риму, потписала конкордат 24. jуна 1914, Народна скупштина га jе ратификовала на седници у Нишу, 26. jула 1914. Како jе 20. марта 1915. и Ватикан ратификовао таj конкордат, Србиjа jе ускоро послала своjу делегациjу на папску куриjу, али Ватикан ниjе, изговараjући се да не може послати свог представника у земљу коjа jе захваћена ратом. А у ствари jер jе римокатоличка Аустроугарска већ увелико водила рат против “шизматичке Србиjе”.

Данас постоjе историчари коjи сматраjу да jе премиjер Стоjадиновић мислио да ће на оваj начин Римокатоличку цркву одвоjити од екстремног хрватског покрета и тиме спречити разбиjање Југославиjе.

Други су склони тврдњи да jе Стоjадиновић био лично увезан у убиство патриjарха, али то би донекле било нелогично, jер би такав гест био превише очигледан.

У том тренутку jе, можда, овакав чин наjвише ишао наруку британскоj обавештаjноj служби, како би наставила да распаљуjе поделе у Југославиjи, мада jе и Немцима расуло донекле ишло наруку. Касниjе, када се распадала и потоња, “друга Југославиjа” и jедни и други су заузели сличне позициjе и делали на сличан начин.

Извор: НОВОСТИ

 

 

 

Везане виjести:

Смрт патриjарха Варнаве jош таjна – Jadovno 1941.

На данашњи дан: Крвава Литиjа – Jadovno 1941.

РАДИ, ШТЕДИ И БОГУ СЕ МОЛИ – Jadovno 1941.

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top