Trinaest godina od početka obilježavanja godišnjice zločina u Veljunu

Šestog maja 1941. godine, sedam dana nakon zločina u Gudovcu, nova ustaška vlast, pod patronatom nemačkih i italijanskih nacista i fašista, krenula je u ostvarivanje svog cilja: iseliti, istrebiti i pokrstiti. Najveći deo ustaških zločina dogodio se u prvoj godini rata. Gudovac, Veljun, Jadovno, Glina, Banski Grabovac, Ivanović jarak i tako bih mogao nabrajati prilično dugo – rekao je predsednik SNV-a Milorad Pupovac na komemoraciji za 525 srpskih civilnih žrtava, koje su ustaše pobili na Đurđevdan 1941. u Veljunu.

– Kako je moguće da u zemlji koja veliča antifašizam – zapitao je Pupovac – da u toj zemlji gotovo ni jedno mesto stradanja nije sačuvano, već je sve porušeno od 1991. do 1995? Kako je moguće da su u takvoj zemlji gradovi ukrašeni kukastim krstovima?

Pupovac se osvrnuo i na aktuelne napade na predsednika Sabora zbog odluke da Sabor više neće biti pokrovitelj komemoracije na Blajburgu, rekavši da je to odluka Sabora, a ne Borisa Šprema.

Trinaest godina nakon što je započelo obilježavanje zločina u Veljunu, na komemoraciju je prvi put došao predstavnik karlovačkog župana i županije, izaslanik Pero Karmelić (SDP), inače potpredsednik Skupštine Karlovačke županije, s kojim je bio i karlovački odbornik Miroslav Delić (SDP).

Uz brojne domaćine i potomke žrtava, predstavnike antifašista iz Zagreba, Rijeke, Karlovca i Vojnića, komemoraciji su prisustvovali i konzul Republike Srbije iz Zagreba Zoran Vasiljević te Josip Boljkovac. On je podsetio na zajedničku borbu Hrvata i Srba protiv fašista. Skupu su se u ime antifašista obratili Mirko Miladinović i Ljuban Miljković.

Na spomen-kosturnicu uz cestu D-1 i na spomenik žrtvama ustaškog terora položeni su venci i zapaljene sveće. Parastos je služio paroh iz Kolarića Željko Davidović.

Proslava Đurđevdana

Kako je Đurđevdan krsna slava mnogim karlovačkim Srbima, oni su ujutro prisustvovali svečanoj liturgiji u crkvi Svetog Nikole, koju je služio paroh karlovački Slaviša Simaković. Đurđevdan je obeležen i u Drežnici, a svečanosti su prisustvovali ambasadori iz nekoliko zemalja akreditovani u Zagrebu, čije su države pomagale na razne načine tamošnjoj srpskoj zajednici.Službenih predstavnika Ogulina i tamošnje srpske zajednice nije bilo, osim Rade Kosanovića, predsednika VSNM-a Karlovačke županije.

Milan Cimeša

Izvor: novossti