Trifunović : Upotrebio sam prejako poređenje, svima se izvinjavam, i moja porodica je bila u Jasenovcu

Nakon polemike koju je pre nekoliko dana Sergej Trifunović izazvao svojim govorom u Gornjem Milanovcu i nakon što su na to reagovale Jevrejska opština i SUBNOR, glumac i lider PSG ponovo se oglasio, i to pismom napisanom na pet strana, u kome se izvinio, ali i pokušao da objasni svoje stavove.

Podsetimo, Sergej Trifunović je u Gornjem Milanovcu između ostalog izjavio da je „i levičaru i desničaru stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe koje funkcioniše, prosvetu koja funkcionišše. A sada, da li kući drži sliku Draže Mihajlovića, Dimitrija Ljotića ili Broza ili, ne znam, Koče Popovića, to je potpuno nebitna stvar.“

Trifunović je u opširnom pismu danas pokušao da pojasni svoje stavove, ali i da odgovori na oštru reakciju Jevrejske opštine koja je poručila da je „opasan presedan normalizacija“ nacista i njihovih saradnika, a još opasnija uravnilovka koju pokušava, to gnusno stavljanje u isti koš onih koji su se borili protiv fašizma i onih koji su pomagali okupatoru u pravljenju Srbije Judenfrei državom“.

Zato se Trifunović u odgovoru Jevrejskoj opštini zahvalio, rekavši da je njihovo pismo „ne samo inspirativno, jako lepo, snažno i tačno napisano, već baca svetlo na istorijske činjenice o kojima nisam gotovo ništa znao, a dragocene su“.

– Nisam, recimo, znao ukupan broj Jevreja koji su stradali u Beogradu, uglavnom na Starom sajmištu. Njih 11 hiljada. Nisam znao da su fašista Dimitrije Ljotić i armijski đeneral Milan Nedić, čiju su sramnu izdaju revizionisti pokušavali poslednjih 25 godina u nekoliko navrata da svedu pod „spašavanje srpskog naroda“ jer, Bože moj, „nije imao izbora“, bliski rođaci – napisao je Trifunović.

Takođe, naveo je i da je poslednji pokušaj rehabilitacije Milana Nedića, „pokušala je da izvede sadašnja vlast, Aleksandra Vučića“.

– Srećom, neuspešno, jer to bi bila sramota za Srbiju, dati legitimitet teroru koji se u okupiranoj Srbiji četiri pune godine provodio nad nedužnim stanovništvom, kojoj god veri i naciji ono pripadalo – naveo je on.

Takođe, kazao je i da nije znao da je „Ljotić bio lični prijatelj Hermana Geringa niti da je Dragi Jovanović, zloglasni šef kvislinške beogradske policije, bio intimus Hajnriha Himlera“.

Stradalo je 36 članova moje porodice

– Kao što ste dobro primetili u tekstu, nisam znao za postojanje SS generala Edmunda Vesenmajera, koji je dobio zadatak da, na ruševinama Kraljevine Jugoslavije, stvori dve nacističkoj Nemačkoj bliske države: jedna je upravo Nedićeva kvislinška Srbija, koja je imala cilj izvršiti čišćenje Jevreja, a druga pak, Pavelićeva NDH, koja se zabavila o svom jadu: čišćenju Srba, jer im Jevreji nisu toliko smetali pa su bili kolateralna šteta, da se zadovolji moćni saveznik koji im je stvaranje države i omogućio. U toj državi, oplođenoj 10 travnja 1941. godine, u kojoj je za „Srbe, Jevreje i pse“ bio zabranjen ulaz u bilo koji javni objekat u svakom naseljenom mestu NDH, stradalo je 36 članova moje porodice – napisao je lider PSG.

Naveo je i da je njegova porodica po dedi, „Ivković iz Nevesinja, dala je 20 žrtava, porodica po babi, Bošnjak iz Bileće 16“, kao i da su neki od njih „ubijani na kućnom pragu, neki su završili u zloglasnoj ustaškoj jami Prebilovci, moj deda stric u Jasenovcu, a njegova sestra u Staroj Gradiški“.

POGLEDAJ VIDEO

– Tamo, u koncentracionom logoru Stara Gradiška, porodila je dete, mog ujaka Kamenka. Mesto rođenja – koncentracioni logor. Nije ni znala da je trudna kad su je tamo odveli. Kamenko je mnogo godina kasnije, zaglavio drugi logor, zloglasni Dretelj, i pošto je preživeo tu traumu od neke nove generacije fašista, emigrirao je u Australiju, da tamo konačno priušti sebi neki normalan život, u poznim godinama – piše u Trifunovićevom pismu.

Dedin drug, sefardski Jevrejin

Takođe, on je naveo i da je njegov deda stric doveden u Jasenovac, i da je bio jedan od „1.073 logoraša koji su u noći između 21. i 22. aprila 1945. grunuli golim grudima na proboj iz logora, znajući da bi ujutro bili ubijeni“. Trfunović je naveo i da je tom prilikom “ njih 106 je preživelo, među njima i narečeni deda stric, koji je umro pre no sam se ja rodio, ali ostaje priča u familiji da mu je najbolji drug i sabrat u logorskoj igri preživljavanja bio izvesni Kabiljo, sefardski Jevrejin kojih je Bosna i Hercegovina bila puna još od velikog progona Jevreja iz Španije i Portugala krajem 15. veka“.

– Ja dakle, iz te i takve porodice, tih i takvih okolnosti, pritom rođen u multinacionalnom Mostaru i slušajući ove priče otkad znam za sebe, ne mogu biti ništa drugo, draga moja jevrejska braćo i sestre – do tvrdi antifašista. Neko ko prezire silu, agresiju, gaženje osnovnih ljudskih prava i života u svakom mogućem obliku, te vrlo glasno i jasno svaki put ustajući protiv istih, otkad znam za sebe – istakao je Trifunović.

Kazao je i da mu je o tome glupo i da govori, „jer ako živimo u istoj zemlji (namerno neću izgovoriti reč država, jer su na ovim prostorima svi parametri države ukinuti) sigurno ste u proteklih 15 godina ponešto čuli ili pročitali o mojim ličnim stavovima“.

– Takođe, ako ste iole upoznati s istima, jasno vam je da nemam problem da ih glasno i bez zadrške iznosim. Ako pak niste, Bogu hvala živimo u eri interneta te su svedočanstva o tome, a ima ih dosta, lako dostupna – objašnjava.

U pismu Trifunović piše i da su on i njegovi „saborci iz PSG ušli u ovo kao slobodni građani koji uglavnom nikada nisu pripadali nijednoj političkoj opciji, sa čvrstim motivom da se borimo protiv svih fašističkih aspekata aparata državozatvorne vlasti, koja je uzurpirala ovu zemlju još od Miloševićevog vremena, a 29 godina kasnije na sceni su njegovi najbolji učenici, čiji su načini i oblici držanja vlasti po svaku cenu prilično mutirali, preteći da kao kancer odnesu ovu zemlju i ove ljude u večni mrak, zauvek.“

„Zajedno moramo do Slavije“

– U svojim prvim političkim danima pre par nedelja, moji saborci u PSG, okupljeni oko tog zajedničkog cilja koji se zove stvaranje zdravog društva, imali su veliki problem oko bilo kakve saradnje sa drugim opozicionim liderima. Ili se ideološki ne slažu, kao sa Dverima za koje se tvrdi da su Ljotićevci, mada ja o tome zbilja ne znam ništa, do bivših činilaca vlasti za vreme takozvanih demokrata, kao što su Jeremić i Đilas. Ja sam obećao da nećemo ući u političku koaliciju sa bilo kim ko je vršio vlast u prošlosti, ali sam isto tako od samog početka tvrdio da je saradnja opozicije, više nego nužna. Da se mora naći, kao što sam rekao u spornom govoru u Gornjem Milanovcu pred 800 dostojanstvenih ljudi koji su izašli na ulice, najmanji zajednički sadržalac i za levičara i za desničara. Što bi rekao naš uvaženi član Bora Radić, etnolog iz Kragujevca: Znate, moramo zajedno do Slavije. E, posle će neki levo, neki desno, neki pravo, ali moramo zajedno do Slavije – piše Trifunović.

Istakao je i da u „tom nastojanju da spojim levo i desno u svojoj nužnosti makar do Slavije, upotrebio sam sasvim sigurno i prejako poređenje, rekavši da mi je svejedno da li neko drži na zidu sliku Broza ili Ljotića“.

– Mogao sam reći Draže, on se baš i nije ubio od akcijanja za vreme rata, te nije mnogo ni zgrešio, ali ja sam rekao Ljotić. A on jeste fašista, bez daljnjeg, to uopšte nije sporno. Verovatno mi je bio u glavi narečeni „Ljotićevac“, Boško Obradović, koji je razumevajući ovu moju tezu oko nužnosti ujedinjenja, pre mesec dana, izjavio: „Ako Goran Marković i ja ne budemo šetali zajedno, visićemo odvojeno“ – navodi se u pismu.

„Smrt fašizmu“

Trifunović je takođe poručio da on dolazi iz umetnosti, da voli da koristi hiperbole kao što je već čuveno „pišanje po grobovima“ (onih koji su dozvolili da slučaj 14-godišnjeg dečaka Alekse Jankovića koji se ubio zbog posledica vršnjačkog nasilja i terora, zastari).

– Ako je to zazvučalo preterano, ja se svima izvinjavam. Pre svega samom sebi, jer to se kosi sa onim u šta ja verujem. No, međutim, jasna vam je moja namera kao i poenta, vi ste bez sumnje pametni ljudi – napisao je Trifunović, koji je pismo završio sa „Smrt fašizmu“.

Autor: L.G.

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI