Трагедија породице Перенић: Све се надам Ранку

Трагедија Снежане Перенић (55) чији је муж отет на КиМ. Лакша ми је неизвесност него да дође црна вест

Тежак је ово живот у незнању, налик казни, али некада ми се чини да ми је лакше и да живим у неизвесности него да чујем најцрњу вест. Свесна сам да после деветнаест година тешко могу чути нешто добро, ипак се бојим онога што бих могла сазнати – ово су речи Снежане Перенић (55) из Косова Поља чији је муж Ранко у 39. години са колегом Ђуром Славујем киднапован 21. августа 1998. године недалеко од манастира Зочишта у општини Ораховац.

Каже, прошле су толике године али се у њеним емоцијама ништа није помакло. Чини јој се, сваки дан да ће се Ранко ипак појавити…

– Нема јутра а да се не запитам да ли је све урађено што је могло да се уради да он и његов колега Ђуро буду ослобођени из канџи „Ослободилачке војске Косова“ – пита се Снежана. Подсећа да су Ранко и Ђуро, тог 21. августа кренули до манастира Зочиште да ураде причу о киднапованим монасима, који су посредством међународног Црвеног крста ослобођени од „ОВК“.

Ова жена додаје да су Ранко и Ђуро последњи пут виђени у Великој Хочи, где су их мештани упутили пречицом до манастира. Међутим, они су очито залутали, односно отишли су, како смо касније сазнали, право у руке терористима „ОВК“.

– Остала сам сама са два сина, од 14 и девет година. Првих дана и месеци надали смо се да ће нам се Ранко вратити, да ће их пустити. Обијала сам врата свих тадашњих мисија, Унмика, Кфора… Успела сам да дођем и до Американца Шона Брнса, за којег су говорили да је тада веома значајан на Косову и молила га да обиђе терен гда су киднаповани мој муж и његово колега али узалуд – наставља причу Снежана.

После отмице супруга Снежана је избегла у Инђију. Запослила се на РТС-у и од те плате отхранила је два сина.

– Данас су они одрасли, имају своје породице а имам чак и унуче. Оно што немамо јесте траг где је Ранко. Страшно!

СПОМЕН-ПЛОЧА

На месту где су последњи пут виђени Ранко Перенић и Ђуро Славуј, постоји спомен-плоча на којој на српском и албанском пише „Овде су нестале наше колеге, тражимо их“.

Она је до сада пет пута скрнављена и ломљена. Из удружења новинара најављују да ће данас оставити цвеће и запалити свеће на овом месту.

Е, ДА ЈЕ ВОКЕР…

Снежана подсећа да је неколико дана од отмице Ранка и Ђуре киднапована и новинарска екипа Танјуга, али да су они пуштени.

– У том ослобађању посредовао је шеф Оебс-а Вилијем Вокер, који је за размену захтевао ослобађање десет албанских терориста – каже Снежана.

Аутор: Д. Зечевић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Космет – годишњица убиства српских новинара

Поново порушена спомен-плоча несталим српским новинарима …