arrow up

Подијелите вијест:

Томпсон у званичној презентацији града Глина

Проусташки пјевач Марко Перковић Томпсон налази се на званичној презентацији града Глина у Хрватској у рубрици гдје се налазе најважније информације о том мјесту.
Илустрација
Илустрација

Рубрика о Томпсону налази се унутар главне рубрике на страници названој “О граду”.

Већина вијести у рубрици односи се на прославу 23. године од хрватске војно-полицијске акције “Олуја” током које је протјерана већина српског становништва из Хрватске, укључујући Глину гдје је прије рата 1991. живјело више од 60 одсто Срба.

У једној од тих вијести, међу музичарима који су наступали на прослави “Олује” у Глини, наведен је и “легендарни Марко Перковић Томпсон”. Ту су још објављена и обавјештења камперима и мотоклубовима поводом његовог концерта.

Томпсон је у августу ове године наступио у Глини на обиљежавању годишњице “Олује”, највећег егзодуса Срба од Другог свјетског рата. Концерт је започео пјесмом “Бојна Чавоглаве” и усташким поздравом “За дом спремни”.

Један од најсвирепијих злочина над Србима у НДХ био је покољ у цркви у Глини 29. јула 1941. године. Усташе су окупиле Србе из Глине и околних села у православној цркви Пресвете Богородице, поклали њих 1.764 и спалили цркву. На мјесту где је била црква била је подигнута је полицијска станица.

Једини преживјели био је Љубан Једнак, који је преминуо у Београду 1997. године.

Група хрватских ветерана је прошле године у Глини ометала комеморацију убијеним Србима, коју је организовало Српско национално вијеће, на простору гдје је некад била православна црква и гдје се догодио један од најмонструознијих злочина у НДХ.

Проусташком пјевачу Марку Перковићу Томпсону посљедњих неколико година забрањени су наступи у Аустрији, Швајцарској, Њемачкој, али и Словенији.

Након што му је забрањен концерт у Марибору, Томпсон је тражио да га заштити државни врх. Тада су предсједник Хрватске Колинда Гарбар Китаровић и премијер Андреј Пленковић стали у Томпсонову одбрану, али без усјпеха.

Извор: РТРС

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​