Tomislav Josić priznao srpske civilne žrtve u Vukovaru!

Sadašnji savetnik za branitelje grada Vukovara i bivši predsednik bivšeg „Stožera za odbranu hrvatskog Vukovara“ Tomislav Josić održao je 21. februara u prostorijama gradske skupštine konferenciju na kojoj se osvrnuo na nedavni spisak sa imenima srpskih civilnih žrtva u Vukovaru koji je javnosti predstavio zamenik gradonačelnika Vukovara iz reda pripadnika srpske zajednice Srđan Milaković.

Tomislav Josić osporio je spisak Srđana Milakovića i na osnovu dokumenata koje je prema njegovim rečima koristio Haški sud zaključio kako se od 36 spomenutih imena nalaze imena 15 vojnika, ali i ljudi stradalih izvan Vukovara te nekoliko osoba čiji je status nepoznat. On je dodao da je to pokušaj izjednačavanja dvadesetak srpskih žrtava s hiljadama ubijenih nakon okupacije Vukovara.

Odmah po spominjanju srpskih civilnih žrtava Tomislav Josić se naravno ogradio utvrdivši da su možda i te žrtve bile legitimna meta.

– Ako je neko imao radio stanicu, dojavljivao položaje i omogućavao granatiranje grada, a kažu da je palo šest miliona granata, teško da možemo govoriti da je takva osoba civil. Teško da možemo za osobe koje su imale snajpere i pucale po gradu reći da su to bili civili, ali moram da kažem da nam je žao ako je neko od nedužnih civila stradao i osuđujemo svaki ratni zločin koji se dogodio po tom pitanju. Ako je neko napadao ovaj grad i bio vojnik, za njim apsolutno ne žalimo – rekao je Josić.

Nakon toga on je utvrdio i da se prema dokumentima, koji su kako je rekao korišteni na Haškom sudu na spisku nalazi desetak civila. Ovo je zapravo prvi put da neko od hrvatskih zvaničnika javno priznaje da su u Vukovaru postojale i srpske civilne žrtve.

– Prve četiri osobe su stradale u Bršadinu i u Sotinu, a sva četvorica su okarakterisani kao vojnici. Niko od nas nije napadao ta mesta, a mi nismo imali ni snage ni naoružanja da napadamo.  Dalje na spisku imamo Jakovljevića i Damnjanovića koji su civili. Žalimo za tim i ne podržavamo bilo kakva ubistva civila i osuđujemo to… Pod brojem sedam je vojnik, pod brojem osam opet civil… Mnogima od njih su navedeni pogrešni datumi pogibije i pogrešna imena pa ću reći da nije Ivić, nego Inić, nije Ružić, nego Rožić, nije Mrkoč nego Mrkić i tako dalje – naveo je Tomislav Josić i dodao da je žalosno što se maše sa spiskovima koji su neprovereni te izrazio sumnju da su neka imena i izmišljena.

Josić pozvao na kažnjavanje zločinaca

U pravu je Tomislav Josić za gotovo sva nepravilno napisana imena i u pravu je da je lista koju je izneo Srđan Milaković neproverena i puna manjkavosti, međutim vrlo ohrabrujuće može da zvuči činjenica da je verovatno po prvi put u javnom prostoru neko od vukovarskih zvaničnika priznao ubistva civila kao što su Jovan Jakovljević i Savo Damnjanović, a osim toga Josić je nekoliko puta izrazio i žaljenje za tim žrtvama.

– Žalimo, ali moram da napomenem da u ratu uvek ima kolateralnih žrtava i uvek nedužni nastradaju. Molim da ko god izlazi sa bilo kakvim podacima, da uzme merodavne podatke od institucija. Ovako i mi možemo napraviti listu od 1.500 ljudi koji su u gradu ubijeni, međutim mi želimo da imamo činjenice. Naš zadatak i naša dužnost je bila da se po tom pitanju obratimo. Ako je bilo nekih ubijanja civila, mi to osuđujemo i ne podržavamo. Svako ko je takve stvari radio trebao bi da odgovara, međutim isto tako bi trebalo da odgovaraju svi oni koji su počinili ubistva nekoliko hiljada ljudi nakon okupacije grada – rekao je Josić.

Nakon ove, možda čak i iznenađujuće pomirljive konferencije za medije, inače radikalnog, Tomislava Josića, možda bi srpske institucije konačno trebalo da počnu sa pravljenjem faktografski što ispravnije liste srpskih civilnih žrtava rata u Vukovaru kako bi i država konačno počela da rešava stvari po tom pitanju i procesuira sve one koji su pravili zločine.

U prilog tome i naša redakcija objavljuje imena nekih od civila ubijenih do sredine avgusta 1991. godine. Dakako, spisak ubijenih Srba civila nakon ovog perioda, odnosno tokom otvorenih ratnih dejstava je daleko veći, Radilo se o klasičnim egzekucijama izvršenim uglavnom nad starijim muškarcima i ženama koji su izvođeni iz skloništa, ali oni nisu bili tema ove konferencije pa ni njihova imena ovom prilikom nećemo objaviti.

Jovan Jakovljević (51) poslovođa trgovine „Sport“ u Vukovaru ubijen u svojoj kući 29. juna 1991.

Mihajlo Nađ iz Sotina ubijen je 4. jula 1991.

Milenko Đuričić iz Borova naselja uhapšen i odveden iz Samačkog hotela 13. jula 1991. godine, ubijen neutvrđenog datuma i bačen u Dunav. Telo je pronađeno 17. jula 1991. kod Begeča

Ljuban Vučinić (48) vozač iz Borova naselja uhapšen i odveden 22. jula 1991. Njegov leš pronađen je 27. jula u Dunavu kod Sremske Kamenice

Savo Damnjanović (32) medicinski tehničar iz Vukovara odveden sa radnog mesta iz Vukovarske bolnice u noći između 25. i 26. jula 1991. do danas nije pronađen

Mladen Mrkić (41) direktor Vupikove kooperacije uhapšen na povratku s posla 31. jula 1991. nikada nije pronađen

Branko Mirjanić, Slavko Miodrag i Vlado Skeledžija uhapšeni u noći između 30. i 31. jula 1991. pobijeni i bačeni u Dunav

Boško Bogdanović konobar iz Vukovara uhapšen 3. avgusta 1991. nekoliko dana kasnije njegov leš pronađen u Dunavu u Srbiji

Željko Paić, ugostitelj iz Vukovara, uhapšen 10. avgusta 1991. leš pronađen u Dunavu kod Neština u Srbiji 18. avgusta 1991.

Autor: NIKOLA MILOJEVIĆ

Izvor: SRBI.HR