Ko želi da se genocid zaboravi, taj želi da se genocid ponovi

English

U okviru „Srpskog mjeseca“ u Velikoj Britaniji, a u organizaciji „Jasenovac i Holokaust memorijalne fondacije“, održana je dvodnevna komemoracija srpskim žrtvama ustaškog genocida počinjenog u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj /NDH/ u Drugom svjetskom ratu.

Tom prilikom održana je promocija knjige istoričara Vladimira Umeljića, nominovanog za alternativnu Nobelovu nagradu pod nazivom:  „Okcidentalno – evropska kulturološka tradicija i veliki genocidi sredinom i balkanski ratovi krajem 20. veka“ (Kontinuitet istorije u prizmi teorije definicionizma).

Intervju sa gospodinom Umeljićem uradila je gospođa Dragana Tomašević, direktor „Jasenovac i Holokaust memorijalne fondacije“.

DT: Zašto si napisao ovu knjigu?
VU: Iz potrebe da se doprinese rehabilitaciji istorijske istine u naše doba, gde se oseća sve veća prevaga tzv. kontrafaktične istorije. Tek tada će ponovo važiti antička mudrost „Istorija je učiteljica života“. Mišljenja sam naime da knjige, koje se osećaju obaveznim naučnoj istini, mogu da doprinesu da se ljudi otmu ovom aktuelnom i definitivno zaglupljujućem „informational overkill“, kome su izloženi u naše elektronsko doba, i da opet počnu da diferenciraju, da misle sopstvenom glavom, da (samo)kritično vrednuju politička, socijalna, medijska, vojna, itd. događanja u sve manjem i zajedničkom svetu..

DT: Zašto misliš da je ova knjiga važna?
VU: Radi čuvanja sećanja na velike genocide u Evropi 20. veka u smislu principa „Nikad više!“, jer genocid je najveći zločin, koji istorija čovečanstva poznaje, kako je s pravom rekao Rafael Lemkin, i natpis iznad ulaza u nekadašnji nacistički koncentracioni logor Dahau „Ko želi da se genocid zaboravi, taj želi da se genocid ponovi!“ nije nažalost ništa izgubio od svoje aktuelnosti, od svoje istinitosti. Kao drugo, radi opomene da je istorijski razvoj u svetu posle nestanka Varšavskog pakta i SSSR, posle nestanka bipolarnog sveta pošao pogrešnim tokom, da su „NATO-demokratije“ tada propustile istorijsku šansu da svet učine boljim, pravednijim, sigurnijim – naprotiv!

DT: Šta se nadaš da ćeš postići sa ovom knjigom?
VU: Da će ljudi početi da razmišljaju o mojoj osnovnoj tezi u drugom delu knjige, da su se naime „NATO-demokratije“ posle nestanka bipolarnog sveta sve više transformisale u jednu vrstu ekspanzivne „NATO-imperije“, koja je proglasila kraj istorije, što su inače radile sve imperije u istoriji čovečanstva u svojoj dekadentnoj fazi a što je pak iskustveno uvek bio početak njihovog sopstvenog kraja.

Jer demokratija jeste (do sada još neostvareni) ideal, kome se mora težiti, ali plašim se da danas najopasniji neprijatelj zapadnih demokratija ne dolazi od spolja, to nije šta više ni ovaj agresivni i varvarski islamizam a kamoli Rusija, ne, najveći neprijatelj se nalazi unutar zapadnih demokratija. A to su totalitarističke tendencije, kojima pogoduje sve veća koncentracija finansijskih resursa u rukama sve manjeg broja oligarha, sve veći monopol nad informacijama u rukama sve manjeg broja medijskih mogula, koji se teško daju kontrolisati, sve više sve opasnijeg oružja a ovog puta u sve više ruku i država, militantnih organizacija i pojedinaca).

Najopasnija je, međutim, utopija kojoj po svemu sudeći slede NATO-države od nestanka bipolarnog sveta a to je san o svetskoj vladavini. To je, još jednom, bio san svih imperija u istoriji i uvek se ispostavio kao noćna mora, uvek završavao katastrofama, pri čemu se ne sme zaboraviti – nijedna od ranijih imperija nije raspolagala nuklearnim oružjem…

Izvor: Britić

Vezane vijesti:

Vladimir Umeljić: Ivan Hans Merc i Jezuiti | Jadovno 1941.

Vladimir Umeljić: „Sveti“ Alojzije Stepinac i Srbi | Jadovno …

Vladimir Umeljić – Genocid kao deo kulturološke tradicije …

Kome će nemački ustašofil da govori o Holokaustu u Beogradu …

Vladimir Umeljić: “Teorija definicionizma” – Zapad i …

Drska i sramna revizija istorije | Jadovno 1941.