Ко жели да се геноцид заборави, тај жели да се геноцид понови

English

У оквиру „Српског мјесеца“ у Великој Британији, а у организацији „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“, одржана је дводневна комеморација српским жртвама усташког геноцида почињеног у Независној Држави Хрватској /НДХ/ у Другом свјетском рату.

Том приликом одржана је промоција књиге историчара Владимира Умељића, номинованог за алтернативну Нобелову награду под називом:  „Окцидентално – европска културолошка традиција и велики геноциди средином и балкански ратови крајем 20. века“ (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма).

Интервју са господином Умељићем урадила је госпођа Драгана Томашевић, директор „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“.

ДТ: Зашто си написао ову књигу?
ВУ: Из потребе да се допринесе рехабилитацији историјске истине у наше доба, где се осећа све већа превага тзв. контрафактичне историје. Тек тада ће поново важити античка мудрост „Историја је учитељица живота“. Мишљења сам наиме да књиге, које се осећају обавезним научној истини, могу да допринесу да се људи отму овом актуелном и дефинитивно заглупљујућем „informational overkill“, коме су изложени у наше електронско доба, и да опет почну да диференцирају, да мисле сопственом главом, да (само)критично вреднују политичка, социјална, медијска, војна, итд. догађања у све мањем и заједничком свету..

ДТ: Зашто мислиш да је ова књига важна?
ВУ: Ради чувања сећања на велике геноциде у Европи 20. века у смислу принципа „Никад више!“, јер геноцид је највећи злочин, који историја човечанства познаје, како је с правом рекао Рафаел Лемкин, и натпис изнад улаза у некадашњи нацистички концентрациони логор Дахау „Ко жели да се геноцид заборави, тај жели да се геноцид понови!“ није нажалост ништа изгубио од своје актуелности, од своје истинитости. Као друго, ради опомене да је историјски развој у свету после нестанка Варшавског пакта и СССР, после нестанка биполарног света пошао погрешним током, да су „НАТО-демократије“ тада пропустиле историјску шансу да свет учине бољим, праведнијим, сигурнијим – напротив!

ДТ: Шта се надаш да ћеш постићи са овом књигом?
ВУ: Да ће људи почети да размишљају о мојој основној тези у другом делу књиге, да су се наиме „НАТО-демократије“ после нестанка биполарног света све више трансформисале у једну врсту експанзивне „НАТО-империје“, која је прогласила крај историје, што су иначе радиле све империје у историји човечанства у својој декадентној фази а што је пак искуствено увек био почетак њиховог сопственог краја.

Јер демократија јесте (до сада још неостварени) идеал, коме се мора тежити, али плашим се да данас најопаснији непријатељ западних демократија не долази од споља, то није шта више ни овај агресивни и варварски исламизам а камоли Русија, не, највећи непријатељ се налази унутар западних демократија. А то су тоталитаристичке тенденције, којима погодује све већа концентрација финансијских ресурса у рукама све мањег броја олигарха, све већи монопол над информацијама у рукама све мањег броја медијских могула, који се тешко дају контролисати, све више све опаснијег оружја а овог пута у све више руку и држава, милитантних организација и појединаца).

Најопаснија је, међутим, утопија којој по свему судећи следе НАТО-државе од нестанка биполарног света а то је сан о светској владавини. То је, још једном, био сан свих империја у историји и увек се испоставио као ноћна мора, увек завршавао катастрофама, при чему се не сме заборавити – ниједна од ранијих империја није располагала нуклеарним оружјем…

Извор: Бритић

Везане вијести:

Владимир Умељић: Иван Ханс Мерц и Језуити | Јадовно 1941.

Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби | Јадовно …

Владимир Умељић – Геноцид као део културолошке традиције …

Коме ће немачки усташофил да говори о Холокаусту у Београду …

Владимир Умељић: “Теорија дефиниционизма” – Запад и …

Дрска и срамна ревизија историје | Јадовно 1941.