Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Тито у екс-ју опстаје, а све српско бришу

Шта је у државама насталим после распада сфрј остало у називима улица, трговa и институција из тог времена. Братство и јединство укинули Загреб и Љубљана. Хрватска задржала маршала

Карикатура Горана Дивца
Карикатура Горана Дивца

ДОК је у Хрватској готово у инквизиторском маниру избрисано из назива улица и тргова све што је “мирисало” на бившу државу, Словенци су били обазривији и мекши према називима улица из времена екс-Ју. У Загребу је, тако, уз назив Трга жртава фашизма, где је и седиште ХДЗ-а, остао само Трг маршала Тита, али га с времена на време посећују борбени демонстранти који траже да се “диктаторово” име заувек уклони с трга, где се налази зграда Хрватског народног казалишта, и преименује у Казалишни трг.

У Хрватској је после распада Југославије преименовано хиљаде и хиљаде “идеолошких” улица и тргова, нестали су готово сви народни хероји и славни датуми из времена НОБ-а, а посебно се пазило на то да се избришу називи који су подсећали на време братства и јединства у Југославији. Тако је нестала Београдска улица, Трг братства и јединства у Загребу преименован је у Цветни трг, Трг Јоже Влаховића у Трг хрватских великана, а Улица 8. маја у Хебрангову.

У ЗАГРЕБУ је име променило готово 500 улица и тргова, а у Сплиту је у прве три године самосталне Хрватске по хитном поступку преименовано 150 улица посвећених партизанском покрету и социјализму. Обала ЈНА постала је Обала кнеза Бранимира, Балканска улица преименована је у Вуковарску, Крагујевачка у Вукасовићеву, а Београдска у Бретовиту. Нема више ни Гата шпанских бораца и Гата пролетерских бригада, а Задрани су одстранили улице Змаја Јове и Алексе Шантића.

Показало се да су Задрани и кроз историју били најлакше руке у променама назива улица, па су после Другог светског рата изменили имена стотину улица и тргова, а у самосталној Хрватској још 69. Недавно је Карло Ђованарди, подсекретар у бившој влади Силвија Берлусконија, позвао Задране да врате италијанске називе улица, али та иницијатива ипак није прошла. Изузетак у ратничком походу на измене назива улица, поготово оних које означавају догађаје из времена партизана и НОБ-а, имају Истријани и приморци, који нису допустили да “нова власт” избрише историју. Али и Ријечани су променили називе око 200 улица.

Скопље
Скопље

НЕКА славна имена с подручја културе из времена “омражене” Југославије су остала, попут Ивана Горана Ковачића и Владимира Назора, и то широм Хрватске. Улице које су носиле назив по партизанским јединицама и офанзивама у Хрватској најчешће су преименоване у Улицу војне полиције, како је у Задру, или у Улицу специјалне јединице полиције, у Госпићу.

Добро се, ипак, држе широм Хрватске улице и тргови који носе име Јосипа Броза, а њих има у осамнаест градова, од Карловца до Пореча и Велог Лошиња.

Нестало је све што вуче корене из старих времена, од Карађорђевог пристаништа и Булевара Петра II. Склоњени су Александрови споменици, преименоване улице назване су по усташама, попут Улице Јуре Францетића, али су народни хероји, бар неки од њих, ипак остали, пре свега у Пули и неким истарским градовима.

КАДА су Словенијом владали десничари Јанеза Јанше, такође су се брисали називи улица, а на удару је најчешће био Тито. Градоначелник Љубљане Зоран Јанковић жестоко се противио десном удару који је предводио контроверзни Димитрије Рупел, а из Марибора и Велења је поручено да уопште не размишљају о томе да се Титово име макне из назива улица. Ипак, Титово Велење променило је име у Велење, али су остали назив трга и Титов споменик. У Љубљани је остала и Партизанска улица, али је било иницијатива да се шест километара дугачка Загребачка авенија преименује у Љубљанску авенију.

Загреб
Загреб

Загрепчани су били благонаклонији према западним комшијама, па је прилаз ауто-пута из смера Словеније остао Љубљанска авенија, али је зато по хитном поступку Београдска авенија, која је настављала “Ауто-пут братства и јединства” према Србији, преименована у Славонску.

Словенци су преименовали имена свих касарни из времена ЈНА, поготово оних које су у називу имале речи “братство и јединство”. Лоше је прошао и Франц Розман Стане, легендарни командант Стане и једна од најсветлијих особа из времена НОБ-а у Словенији. Словеначки десничари протестовали су недавно и против назива Кардељевих игара, а по Едварду Кардељу назив носи и даље једна љубљанска улица. Остала је и она која носи назив по Борису Кидричу.

ТРАГОВИ на Југославију бледе и у Македонији, бришу их, али понегде и чувају. Као симболи тог истрајавања свакако су и понегде “заборављене” слике Броза у мање важним канцеларијама и “бироима”, називи улица и булевара који су преживели разна политичка преименовања представника “патриотских” снага. Тако су у Скопљу и даље остали булевари Србија, Војводина, улице Бранислава Нушића, Павла Илића…

Но, АВНОЈ, на коме је у Јајцу озваничена конститутивност Македоније у федеративној Југославији, избрисан је као булевар у скопском насељу Аеродром и претопио се у – “продужени АСНМ”. Приврженици странке Титових левих снага успели су да задрже подигнути кип некадашњег “највећег сина народа и народности Југослвије” испред гимназије и даље са његовим именом у центру Скопља. Ипак, Брозу је “одузета” главна улица у центру главног града Македоније…

За разлику од Скопља, у Куманову, на северу земље, централни трг и даље носи назив “Нова Југославија”. Иницијатива одборника ВМРО-ДПМНЕ, лидера и одлазећег премијера Николе Груевског у тамошњем општинском већу за промену назива тог трга – није прихваћена.

Куманово
Куманово

У Куманову, за разлику од Скопља и још неких градова у Македонији, бивша ЈНА још увек има своју улицу. У том граду Основна школа “Вук Караџић” већ девет година нема ниједно одељења с наставом на српском језику. Реформатор српског језика је остао без ђака који уче на матерњем језику, али назив школе остаје…

На скопском булевару Партизански одреди веома посећени кафе-бар “Броз” омиљено је место окупљања гостију најразличитијих генерација. На бившем булевару ЈНА у Скопљу ресторан “Код маршала” годинама важи за место забаве… Ресторан “Југославија”, пак, надомак Музеја града у здању некадашње железничке станице, пре неколико година је – срушен.

У ЦРНОЈ ГОРИ ПОЖАР ПРОГУТАО ТИТОВ СПОМЕНИК

Данашња Подгорица је од 13. јула 1946. године као главни град СР Црне Горе носила име Титоград. Распадом СФРЈ “скинуто” је име града на Морачи, када су грађани на референдуму 2. априла 1992. одлучили да свом граду врате стари назив – Подгорица.

Титов лик и дело чувају житељи најјужније црногорске општине Улцињ, где једна школа носи његово име. Име Јосипа Броза Тита носи и највећи градски булевар, док његове фотографије још красе кутке разних занатлијских радњи. Својевремено се на брду Можур, у залеђу Улциња, налазио највећи споменик Брозу који је икада био подигнут у Црној Гори, али је пожар прогутао ово здање!

У Бару се елитна школа зове “Југославија”, а у његовом старом делу је и она се називом “Србија”.

Многобројне улице по црногорским општинама носе имена из ЈУ времена, али и школе или спортски клубови, попут никшићке “Сутјеске”. Чак и етно-села, попут оног у Црквичком Пољу – “25. мај”, које је “одевено” заставама бивших југословенских република. (В. К.)

Београд
Београд

У БЕОГРАДУ УЛИЦА – БАН ПЕТАР ЗРИНСКИ

ИМЕНА око 700 београдских улица још увек асоцирају на бившу државу. Чак 120 престоничких саобраћајница има плаву информативну таблу с називима у вези с Хрватском.

У личним картама Београђана може се наћи Хварска, Дравска, а ту су и улице кнеза Трпимира, бана Петра Зринског, Ријечка, Задарска, Шибеничка, Имотска, Сплитска, Зларинска, Осјечка… У центру се може прошетати Палмотићевом, Далматинском…

Чак 360 уличних табли престоници асоцира на БиХ. Сарајевска улица једна је од најважнијих саобраћаница у центру града, а по Мостару је крштено најпрометније човриште код моста “Газела”.

Пре две године Загребачка улица у центру Београда променила је име и сада се зове по народном хероју Кочи Поповићу. У градовима Србије има чак 15 загребачких, 50 сарајевских, 17 љубљанских, 24 скопске и 20 подгоричких улица. (М. Т. К.)

БОСАНЦИМА СМЕТАО ЏЕМАЛ БИЈЕДИЋ

ПРОМЕНЕ назива улица уследиле су и у БиХ, а на подручјима која је током рата држала Армија БиХ посебно су на мети биле оне које су се звале по Титу и Џемалу Биједићу. Сметала је и Омладинска улица, а у Сарајеву је од 1.044 улица њих 403 добило нове називе. Нестале су све улице које су имале у називима било какве везе са социјалистичким периодом, а на подручју Републике Српске преименовани су и градови и улице које су вукле туркофонске називе и имале босански префикс. У Бањалуци је од 400 улица нове називе добило 240, а у Мостару је промењен назив двадесет улица.

Аутор: Ј. Керблер, М. Станчић

Извор: НОВОСТИ

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: