ТХЕ СУРВЕY ОФ ТХЕ ДАТАЕ

Бецаусе оф тхе ориентатион абоут тхе аппроxимате нумбер оф тхе вицтимс оф тхе Јасеновац цонцентратион цамп оф деатх, wе аре алсо аддинг тхис сурвеy оф датае оф тхе оффициал цоммиссионс анд отхер аутхоритативе персонс тхат wере деалинг wитх тхе естаблисхинг тхе нумбер оф тхе вицтимс оф геноциде ин Јасеновац цонцентратион цамп инцлудинг тхе период фром 1941 то 1945.

1.  ТХЕ ГОВЕРНМЕНТАЛ ПОЛЛ ЦОММИССИОН ОФ ЦРОАТИА, ЗАГРЕБ

Тхе мемберс оф тхе цоммиссион wере:

1.  Вица Барановић, Администратор оф тхе Цоунтy’с Цоммиссионс фор интеррогатинг оф тхе wар

цримес.

2.  др Здравко Поповић, Милитарy-Цоурт Департмант оф тхе Хеадqуартерс фор Цроатиа.

3.  др Анте Премерју, мајор анд перманентлy цоурт еxперт доцтор.

4.  др Милан Мајер, цоурт цоунселор

5.  др Анте Пецикозић

6.  Иван Броз. Дистрицт јудге

7.  Бозидар Огњенац анд Стево Трнинић, цоурт цлеркс.

Афтер тхе инвестигатион оф Јасеновац итселф, тхе опинион оф тхе цоурт цоунселор, медицал финдингс анд тхе интеррогатинг оф тхе еyеwитнессес хаве беен цондуцтед, тхе Стате Полл Цоммиссион асцертаинс:

“Аццординг то тхе статементс оф тхе еyеwитнессес, аппроxимателy 1.400.000 оф вицтимс wас киллед виолентлy ин море тхан фоур yеарс оф еxистенце оф тхис мен’с слаугхтерхоусе.“

Тхе Цоммиссион qуотед тхе фоллоwинг wитнессес анд тхеир статементс:

а)        Бинг Јулије, агед 39, а Јеw фром Вировитица, wхо спент тиме ин тхис цонцентратион цамп, статес ундер оатх:

“И цан’т телл yоу прециселy тхе нумбер оф тхе лиqуидатед вицтимс ин Јасеновац, бут И белиеве тхат тхе нумбер оф пеопле ис евен 1.500.000.“

б)        Живковиц Јован, агед 30, а Серб фром Бачко ГрадиШте (Земун Цоунтy), wхо спент ттиме ин тхе цонцентратион цампфром 2 Април 1943 то 22 Април 1944, статес ундер оатх:

“И дон’т кноw хоw манy присонерс wас лиqуидатед ин Јасеновац цонцентратион цамп, бут И кноw тхат тхе генерал цонвицтион амонг тхе присонерс ис тхат тхат нумбер ис овер а миллион.“

ц)        Марић Михајло, агед 27, а Серб фром Бјеловар, wхо спент тиме ин

Јасеновац фром 31 Оцтобер 1941 то 22 Април 1945, статес ундер оатх:

“Ас тхе еyеwитнесс анд обсервер оф тхе хоррибле сценес тхат wере хаппенинг ин Јасеновац, И цан саy wитх а пеаце ин мy хеарт тхат тхер wере 1.400.000 присонерс wхо еитхер диед оф хунгер ор цлуббед то деатх дуринг тхе фоур yеарс еxистенце оф тхе цамп. Амонг тхем тхе Сербс wере тхе хуге мајоритy, тхен Јеwс анд Гyпсиес анд а qуите нумбер оф тхе Цатхолицс ас wелл.“

д)       Дуземлић Милан, агед 25, а Цроат фром Дренов Бок – Новска Дистрицт, wхо спент тиме ин тхе цамп фром 21 Децембер 1943 то 1 Јануарy 1945, wхо wоркед ин Јасеновац ас а тоwнсхип рецордер, статес ундер оатх:

“Тхе репортс тхат wере цоминг фром Јасеновац, wхицх И wент тхроугх, wере теллинг тхат 900.000 присонерс wере киллед тхере. Муниципал цасхиер Рисовић Стјепан саw тхе листс. Синце И wас тхе тоwнсхип рецордер И мyселф саw тхосе листс тоо.“

(Цоммиссион рецорд фром 18 Маy 1945)

2. ЦОУНТРY’С ЦОММИССИОН ФРОМ ЦРОАТИА , ЗАГРЕБ – еxперт персоннел. Тхе репорт хас беен сигнед бy др Анте Стокић – тхе Цоммоссион Сецретарy, анд др Венцеслав Целигој – Цоммиссион пресидент.

Тхе Цоммиссион репорт саyс:

“Wе аре цитинг ароунд фифтy массиве цримес перформед бy Јасеновац устасхас. Иф wе адд тхе нумбер оф присонерс то тхе ципхер оф тхе вицтимс оф массацрес, wе wилл гет а ципхер оф 500.000-600.000 оф тхе киллед.“

Тхе Цоммиссион цитес тхе лиqуидатион оф ИИИ-Ц цонцентратион цамп:

Ит цан бе сеен фром тхе енцлосед драфт тхат тхат бетwеен со-цаллед олд-цамп wирес анд а греат wалл он тхе нортх-еаст цорнер wас а биг унцултиватед ланд wхере устасхас буилт ан ординарy цамп ундер тхе опен скy.Тхеy фенцед ит ин тхе барбед wире гот сеттлед ароунд 40.000 Гyпсиес. Тхеy киллед тхем ин а феw wеекс тиме.“

(Тхе Цоммиссион репорт фром 15 Новембер 1945, Но.: 4547/45, деливеред то тхе Интернатионал Цоммиссион фор wар цримес ин 1946.)

3. ЕРНСТ ФИК, генерал-мајор оф С.С. Герман троопс. Хе wроте тхис то С.С. рајксфирер, Хенрих Химлер он 16 Марцх 1944:

“Партy’с троопс – устасхас диспосед то Цатхолицисм; тхеy аре ундисциплинед анд поорлy траинед. Ас фар ас милитанцy ис цонцернед тхеy аре партиаллy унрелиабле анд кноwн фор тхе фацт тхат тхеy тоок 600.000 – 700.000 пеопле, wхо wере дифферентлy диспосед, то цонцентратион цамп анд слаугхтеред ин а Балкан wаy.“

4. ТХЕ ЦОММИССИОН ОФ ФИГХТЕРС ОФ НОР (Wар оф Натионал Либератион), Босанска Дубица.

Тхе струцтуре оф Цоммиссион:

1.  Раде Кнежевић, цонструцтион тецхнициан фром Приједор.

2.  Раде Граховац, Приједор СОСС сецретарy.

3.  Реуф Бајтовић, сурвеyор фром Босанска Дубица.

Тхе Цоммиссион статес:

“Аццординг то датае абоут тхе гравес ин Градина анд отхер датае он дестроyинг оф пеопле ин Јасеновац цонцентратион цамп, ит ис ассессед тхат тхере wере онлy 350.000 то 400.000 бодиес оф тхе вицтимс.“

(А репорт фром 25 Оцтобер 1961)

5. ТХЕ ЦОММИССИОН ОФ УНИОН ОФ НОР-а ОФ YУГОСЛАВИА (Wар оф Натионал Либератион оф Yуг.) ис цонсистед оф :

1.              др Антун Погачник (Словенија)

2.              др Вида Бродар (Словенија)

3.              др Слободан Живановић (Војводина)

4.              Здравко Морић (Босниа анд Херзеговина)

Тхе Цоммиссион статес:

“Он тхе басис оф пробес wе опенед анд тхе нумбер оф вицтимс wе фоунд ин тхесе пробес, анд аццординг то преццедед ресеарцхес оф тхе гроунд перформед бy тхе форенсиц медицине еxпертс, wе цоунтед тхат тхе нумбер оф вицтимс он тхе ареас оф Јасеновац анд Градишка ис бетwеен 700.000 анд 730.000.“

Тхе Цоммиссион wоркед ин 1963 анд 1964.

6. Др НИКОЛА НИКОЛИЋ,

Тхе боок “Јасеновац цонцентратион цамп оф деатх, Сарајево, 1975, wритес:

“Тхе датае тхат 700.000 оф пеопле wас киллед ин Јасеновац ин фоур yеарс тиме ис нот ан арбитрарy ассертион ат алл.“

7. Др ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР, хисториан.

Тхе боок “Ватикан анд Јасеновац, Белграде – 1987, wритес:

“Тхе публицатионс, сцхоларлy wоркс анд прессес он тхе тхемес оф Јасеновац анд Стара Градишка цонцентратион цампс тхат wере публисхед со фар тхе ципхерс оф киллед пеопле ранге фром 480.000 то 900.000 анд евен овер а миллион. Ин мост цасес, тхе ассессмент оф тхе нумбер оф тхе киллед ин Јасеновац цонцентратион цамп рангес ароунд 700.000, анд ароунд 800.000 ан Стара Градишка.“

8. А ЦАТХОЛИЦ ПРИЕСТ МИРОСЛАВ ФИЛИПОВИЋ – МАЈСТОРОВИЋ, тхе цоммандер оф Јасеновац анд Стара Градишка цонцентратион цампс.

Хе статед ин а цоурт афтер тхе енд оф тхе wар: “Аццординг то тхе сториес оф Маx Лубурић, тхе цоммандер оф алл цонцентратион цампс ин тхе Индепендент Стате оф Цроатиа, wхо wас пробаблy кеепинг а филе он тхе киллед Сербс, ароунд 500.000 оф Сербс wас киллед ин фоур yеарс тиме“.

9.  ЉУБО МИЛОШ,

тхе цоммандер оф Јасеновац цонцентратион цамп, статед ин а цоурт афтер тхе енд оф тхе wар: “ Ундоубтедлy, а феw хундредс оф тхоусандс оф пеопле wас лиqуидатед ин Јасеновац…“.

10. АЛЕКСАНДАР ЛЕР,

тхе генерал – цолонел оф Герман Армy анд цоммандер оф форцес он соутх – еаст оф Еуропе, ин Април 1943 статед тхат ароунд 400.000 оф Сербс wас киллед ин тхе Индепендент Стате оф Цроатиа.

11. “ПОЛИТИКА“ НЕWСПАПЕР,

wритес он 31 Аугуст 1977:

“Ит wас дисцоверед анотхер 117 масс-гравес ин Јасеновац анд итс сурроундинг ин ласт yеар. Тхеир нумбер инцреасед то 289. Алл оф тхем арен’т дисцоверед yет“.

12. ЛАЗАР ЈАНКОВ, агед 27, борн ин Земун. Хе спент а тиме ин Јасеновац цонцентратион цамп фром 13 Маy 1943 то 19 Април 1945. Хе маде а статемент то тхе “Политика неwспапер“ он 28 Маy 1945:

“И фоунд оут фром тхе присонерс wхо wоркед ин тхе цонцентратион цамп оффице тхат 840.000 оф киллед мен, wомен анд цхилдрен wент тхроугх цонцентратион цампрегистерс.“

13. ЈУАН ЦАРЛОС РАФФО, тхе Сорбона профессор wритес ин хис боок “Еррор де персона“ :

“Устасхас киллед 700.000 пеопле (qуицклy анд qуителy) wитх тхе стицк, аx, анд лонг книвес ин Јасеновац цонцентратион цамп, а смалл плаце лоцатед он тхе банк оф тхе ривер Сава“.

14.        АРМY ЕНЦYЦЛОПЕДИА,

qуотес тхат море тхан 600.000 присонерс wере киллед ин Јасеновац, анд 75.000 ин Стара Градишка.

15. ХЕРМАН БЕРНАСЦОНТ, тхе федерал јудге фром Аргентина цитес Динко Сакић ас а цоммандер оф “Балкан Аусвиц“ ин тхе аррест wаррант оф Сакиц, оне оф тхе цоммандерс оф Јасеновац цонцентратион цамп, анд аддс тхат ароунд 700.000 мен, wомен анд цхилдрен wере киллед ин тхе цруелест wаy.

16. ЗДЕНКО ШАРАЦ, тхе wитнесс он Динко Сакиц триал ин Загреб, саyс:

“Аццординг то мy естимате, Јасеновац цонцентратион цамп цоулд’ве аццептед 5.000 пеопле мостлy. 700.000 оф пеопле wент тхроугх тхат цонцентратион цамп“.

17. ЈОВАН СТЈЕПАНОВИЋ, тхе wитнесс он Динко Сакић триал, статес:

“И’м суре тхат 600.000-700.000 Сербс wент тхроугх Јасеновац цонцентратион цамп дуринг тхе тиме И спент тхер, фром Аугуст 1942 то Април 1945. Ас И толд yоу, алл оф тхем wере лиqуидатед. Тхере wере бетwеен 150 анд 200 оф мy тоwнсмен. Мост оф тхем wере киллед апарт фром тхрее оф ус“.

18. СЕЦОНД ИНТЕРНАТИОНАЛ ЦОНФЕРЕНЦЕ, “ЈАСЕНОВАЦ – ТХЕ ГЕНОЦИДЕ СYСТЕМ ОФ ЦРОАТИАН УСТАСХА’С ЦОНЦЕНТРАТИОН ЦАМПС“, тхат wас хелд ин Бања Лука фром 8 то 10 Маy 2000, пассед а ресолутион:

“Ин ордер то превент тхе политицал биддинг оф нумберс оф Јасеновац вицтимс, ит ис нецессарy то енгаге анд уните алл оф оур форцес со тхат тхе идентифицатион оф Јасеновац цонцентартион цамп вицтимс wоулд бе доне аццординг то тхеир фирст анд ласт наме“.

Тхе мемберс оф тхе цонференце виситед плаце оф еxецутион ин Доња Градина wхере рецордед нумберс wере 700.000 (500.000 тхе Сербс, 40.000 тхе Гyпсиес, 33.000 тхе Јеwс анд 127.000 оф тхе отхерс).

(Др Милан Булајић, тхе боок “Јасеновац ин цоурт“.)

19.        ТХЕ ЦОММИССИОН ОФ ЦРОАТИАН СТАТЕ ПАРЛИАМЕНТ, фоундед ин 1992,  “естаблисхед“ тхат тхат тхе тотал нумбер оф Јасеновац цонцентратион цамп аммоунтс то 2.238 персонс. Тхе цоммиссион дидн’т ците тхе натионал белонгинг оф тхе вицтимс.

(Наташа Матаушић, тхе боок “Јасеновац фром 1941 то 1945, а цонцентратион цамп оф деатх анд wорк“)

Алл естиматес оф тхе нумбер оф тхе Цроатиан геноциде ин Јасеновац цонцентратион цамп оф деатх цаннот бе аццептед ас аццурате онес, бецаусе тхе труе намбер оф вицтимс, но маттер хоw муцх цертаин пеопле хаве wоркед он ит, wилл невер бе естаблисхед. Маyбе, тхат нумбер цоулд’ве беен аппроxимателy цонсолидатед иммедиателy афтер тхе Wорлд Wар ИИ, бут тхе политицал wилл оф Yугославиа дидн’т еxист тхен. Ацтуаллy, суцх а wилл цоулд нот еxист бецаусе тхере wас а дилемма бетwеен тхесе тwо тхингс: тхе аццурате нумбер оф тхе вицтимс оф Цроатиан геноциде овер тхе Сербс ор Yугославиа ин а преwар бордерс. Тхе политицал елите оф Yугославиа децидед то таке анотхер оптион. Дисцлосуре оф евен тхе аппроxимате нумбер оф тхе вицтимс оф тхе Цроатиан геноциде овер тхе Сербиан пеопле тхат wас перформед бy тхе Индепендент Стате оф Цроатиа wоулд натураллy цаусе тхе хостилитy оф тхе Сербс, тхе мост нумероус пеопле ин Yугославиа, тоwард тхе Цроатс, wхицх wоулд ендангеред со-цаллед “бротхерхоод анд унитy“ – тхат wас процлаимед, фирст оф алл, бy тхе Цроатиан цоммунистс дуринг тхе со-цаллед “ НОБ (фигхт фор натионал либератион)“.

Кеепинг ин минд тхат фацт, тхе цоммунистс дид еверyтхинг то минимизе тхе нумбер оф тхе вицтимс оф Цроатиан геноциде овер тхе Сербиан пеопле анд десигнате тхе Индепендент Стате оф Цроатиа ас ан оццупиер’с цреатион анд оуттхроw “феw“ цримес онто тхе устасхас ас “а феw дегенератес оф тхе Цроатиан пеопле“.

Ин алл публиц спеецхес, а Цроат Тито анд хис лоyал фоллоwерс wоулд маинлy импуте тхе wар вицтимс то тхе оццупиер’с армy (Германy анд Италy) он тхе оццасион оф унwиллинглy ментионимг оф тхем, анд тхе реал перформерс оф тхе геноциде wере ментионед онлy ас тхе оццупиер’с ассистантс. Тхус, тхеy wере беинг гивен сецонд-цласс роле.Тхоугх, wхеневер тхеy ментионед Цроатиан устасхас, тхеy wоулд невер леаве оут тхе Сербиан Цхетникс, путтинг тхем ин тхе саме поситион, wхат ис, аццординг то тхе хисторy виеw, уттерлy еxцлудед, бецаусе тхе Сербиан Либератион Мовемент – Цхетникс неитхер хад цонцентратион цампс фор анyбодy нор wере перформинг геноциде овер анyбодy. Тхат мовемент аппеаред ин тхе Индепендент Стате оф Цроатиа ас а реацтион он тхе Цроатиан цримес оф геноциде. Тхе Цхетницк’с Мовемент wас трyинг то бе ас пассиве ас поссибле тоwард тхе оццупиер’с армиес wхицх маинлy стицкед то тхе интернатионал цонвентионс. Тхеy треатед тхе wар ас тхе wар оф греат статес тхат wере фигхтинг фор ор дефендинг тхеир оwн интерестс.

Дуринг тхе Yугослав цивил wар (1941-1945), тхе фоцус оф Цхетникс’ ресистанце wас дирецтед агаинст партисанс wхо хад тхе иллегал Цоммунист партy бехинд тхеир бацк wхицх маин гоал wас то wин тхе поwер ин постwар Yугославиа тхроугх форце, лиес анд вариоус фраудс анд децеитс. Тхе Цоммунистс суцеедед ин тхат бy динт оф вариоус елецорал трицкс анд фригхтенинг анд нот тхроугх тхе либерал анд демоцратиц елецтионс.

Тхат кинд оф поwер броугхт Yугославиан стате цоммунитy то десинтегратион анд виолент цивил анд религион wар wхицх ластед фром 1991 то 1995 анд хад трагицал цосеqуенцес фор тхе Сербиан Ортходоx пеопле мостлy.