И рече Бог: Нека буде свјетлост! И би свјетлост. И видје Бог да је свјетлост добра; и растави Бог свјетлост од таме. (Прва књига Мојсијева – Постанак)
Дошло је вријеме да прославимо 160 година од рођења Николе Тесле, за којег са правом можемо рећи да је био један од највећих научника који су ходили овом земљом. Рођен је као дијете православног свештеника и пошто бијаше одгајан у томе духу од њега се очекивало да крене очевим стопама. Али у њему самом се рађала једна већа жеља,она за науком,која га поведе у далеку Америку гдје је започео једну другачију службу,те постаде пастир својим изванредним изумима. Ту је стекао пријатељство са Владиком Николајем Велимировићем. Своје поријекло није заборавио и свуда се истицаше као Србин, поносно представљајући свој народ.
Када је 1892. године путовао у Европу, у посјету својој мајци, одсјео је у Паризу у најелегантнијем хотелу. Портир је видјевши елегантну џентлменску појаву рекао: „Клањам се Екселенцијо!“ Тесла је одговорио: „Моја је титула виша.“ Портир је збуњено промуцао: „Височанство?“, „Још више“, одговорио је Тесла. На те ријечи портир је потпуно занијемио јер веће титуле није знао. Тесла је мирно и достојанственим гласом рекао: „Ја сам Србин.“ Зато се показало крајње бестидним присвајање Теслино од стране Хрвата. Истих оних који славе Степинца, надбискупа геноцида, сматрајући га блаженим.
Њега који је главни идеолог усташке власти и чији је благослов изњедрио неке од најозлоглашенијих логора: Јасеновац, Јадовно, Стара Градишка и многе друге у којима се множио вапај и тешко страдање српског народа. И сад се питам шта би ти исти чинили са Теслом, који је поносно стајао иза свог српског поријекла? Да ли би га „блажени“ надбискуп лично покатоличио? И када не би пристао да ли би га мучили као старца Вукашина, па би можда и Тесла као старац рекао: „Ради ти дијете свој посао.“
Усташе су у току Другог свјетског рата убиле 4337 Срба из Личких Котара, а Теслино родно Смиљане је скоро затрто и побијено је 559 Срба од којих је многе крстио прота Милутин, Теслин отац. Ове и овакве Хрвате најбоље описује Јован Дучић у пјесми Сину тисућљетне културе:
„Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала рацо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у њедрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.“
И зато кажем да је бесмислено и сулуда свака помисао која би могла Теслу издвојити из његовог српског православног бића. Он је био човјек бриљантног и пророчког ума, један од највећих проналазача који је свој српски народ извео из непознатог и свим оним што је чинио у доменима науке поставио га раме уз раме са другим великим народима.
Себе је трајно уградио у ДНК сваког Србина и зато када кажемо да је Тесла дио нашег бића, појави се онај чудесни електрицитет поноса и узвишености. Јер њему је можда од Бога било дато да живи кроз своје изуме и његова душа ће пронаћи свој мир када његови остаци буду сахрањени у храму Светог Саве на Врачару, да својим свјетлим примјером обасја име српског народа и молитвама свих нас помогне његов пут.
Извор: ИН4С
Везане вијести:
Три српска горостаса – Тесла, Пупин и Чокор | Јадовно 1941.
Никола Тесла – симбол за нашу идентификацију | Јадовно 1941.
Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи …
А и даље тврде да је Хрват: Усташе у Јасеновцу сурово побиле …