Теорија завере

Епилог инцидента на утакмици Србиjа-Албаниjа jе очекиван. Српска репрезентациjа jе награђена, па кажњена. Испада да су стране подjеднако одговорне. Шиптарски политичари, играчи, амбасадор и jавност учествовали су у организациjи и злоупотреби инцидента на Партизановом стадиону.

Шиптарски премиjер и његов брат показали су се какви заиста jесу – као активни шовинисти. Српски играчи требало jе ваљда да побегну када су их албански активисти преобучени у репрезентативце напали на стадиону. Српска полициjа ниjе била у стању да заустави летилицу коjа jе могла да убиjе шефа државе, али jе ваљда требало да успешно спречи сукоб коjи ниjе прерастао поjединачне инциденте. Као и обично, у историjи шиптарске борбе за државу, прво су напали Шкиjе са леђа, а онда су jуначки побегли и сакрили се тражећи међународну помоћ. Зашто jе репрезентациjа Србиjе кажњена? Зато што нису довољно умилно молили групу шовиниста у дресовима jедне националне репрезентациjе да откључа свачионицу?

Пример jедне фудбалске уткамице jасно указуjе на модел. У фудбалу нема Сребренице, Милошевића, Павелића, Хитлера… Нема страсти ни историjског оптерећења, тумачења и генерациjа коjе су рођене невине и незаслужне, а наследиле су кривицу или победу…
Утакмица Србиjа-Албаниjа показала jе болесну и страшну мржњу коjу према Србиjи и српском народу гаjи неколико европских држава. Пошто савремени свет функционише по систему споразума великих сила – оно што Србиjи, или било коjоj другоj европскоj држави, мисле Немачка и САД то jоj и следуjе. Некада, када jе Руска Федерациjа била слабиjа него што jе данас, а свет се ниjе осведочио о глобалном неуспеху САД и ЕУ, наш jе положаj био далеко тежи. Нису Срби ни први ни последњи народ коме jе учињена неправда. Нису Срби нажалост последњи народ на свету коjи jе грешио, чиjе су воjске чиниле злочине, коjи jе на власти имао тиране… Ниjе то проблем, од ратова jе прошло двадесетак година, видимо исходе. Јасно jе ко jе био наjвећа жртва рата на Косову. Чиjи jе народ нестао, страдао троструко изнад удела у становништву, рушен двоструко изнад процента у власништву укупног броjа грађевина , изгубио државу, слободу… И сада … када су захваљуjући нашим слабостима силници из САД и ЕУ покуповали нашу политичку елиту и показали да за 26% увечања пензиjа (укупан износ ћемо сада и да вратимо) народна већина може да напусти своjу свету земљу и на изборима гласа за шта год у Берлину, Бриселу или Вашингтону желе… Сада jе било потебно и ово фудбалско понижење.
Неправда боли. Али наjболниjе jе лицемрено гажење идеала истине и слободе. Очекуjу од нас да заjедно са децом хрватских усташа славимо изгон српског народа из Краjине. Очекуjу да се поклонимо сенима сребреничких жртава, а нису у стању да осуде човека за кога његови сународници тврде да jе неку годину раниjе на истом месту живом Србину извадио очи… Таj исти jе побегао од народа коjи jе препустио српским убицама, а данас од Србиjе тражи пензиjу и у своjоj беди унесрећеним сународницима представља како jоj тиме наплаћуjе одштету. Треба ли да трпимо новосадску замлату, коjа се сваке године игра регионалног помиритеља са хрватским шовинистом, коjи се пак хвалио како му jе задатак био да уништи нашу jугословенску домовину? Хоћемо ли и даље да читамо у Политици да jе „велики“ немачки историчар коjи тврди да су Срби предоређени силоватељи зато што су живели у породичним задругама (за разлику биће од других балканских народа). Како би било да се Холанђани мало више баве некажњеним и необештећеним масакрима индонежанске сиротиње коjу jе скривила њихова колониjална воjска, него што доконаjу око Сребренице у коjоj, када jе требало бити принципиjелан и храбар, нису показали ништа више осим неспособности и кукавичука?
Може ли свет бити крив, а jедан мали народ оптерећен недостацима и препун мана исправан? У региону Срби имаjу приjатеља и неприjатеља колико и било коjи други балкански народ. Узмимо например Црногорце, нашу бившу браћу и приjатеље… Колико би они имали приjатеља у региону и у свету да нема Срба? Јако много – овако имаjу само нас.
Од 1989. ми преживаљавамо „савршену олуjу“. Један свет грађен тристотине година тада jе пропао са комунизмом. Идеолози „краjа историjе“ тада су у српству пронашли „вентил“. Један народ на граници светова, лишен заштитника, уљуљкан у пропалим сновима jугословенства и социjализма, требало jе тада да прихвати судбину коjу му jе наметао компромис његових историjских неприjатеља – да се сагласи са обесправљивањем и асимилациjом 50% свог народа (свуда осим у предкумановскоj Србиjи), требало jе да прихватимо да будемо зона компромиса у ЕУ jедва помирених национализама и фрустрираних империjализама – само над нама била би истовремено дозвољена крсташка мржња католичке цркве, протестантска русофобиjа, просветитељска фрустрациjа византиjском и руском европском другошћу, марксистичка фантазма о контрареволуционарним народима, фашистички поглед на словенство, постмодерна љутња зато што нациjа не само да ниjе одумрла већ jе процветала…
Ми смо пробали екстремне одговоре. Супротстављали смо се у време Милошевића, али jе његов режим био недемократски, ниjе судио злочинце, волео jе да краде и ниjе осећао одговорност… Покушали смо да попустимо – у време Тадића и Вучића, али смо истовремено повећавали незарађене плате и потрошене пензиjе и задуживали се код оних коjи нам нису желели добро.
Сада jе време за отрежњење. Било jе народа коjи су били у тежем положаjу. Јевреjи, рецимо. Наша jе слабост и узрок пропасти, управо чињеница да нисмо спремни да следимо примерима политике jевреjског народа и државе Израел.

Пише: Чедомир Антић

(Напредни клуб)

Извор: Intermagazin.rs

Везане виjести:

ПАШАНСКИ: АЛБАНИЈА ОБЈАВИЛА СПЕЦИЈАЛНИ РАТ БЕОГРАДУ

Велика Албаниjа – Од Исе до Хашима

Октобар 14-ти, Србиjа. Дан када jе Нацистичку заставу заштитила ФИФА и амерички пасош

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Ћирилица – Jadovno 1941.