Bombardujte nas ponovo, vi najbolje znate šta je dobro za nas!

Oduvek su mi simpatični ti razni beogradski centri, organizacije, fakulteti, nadzemni i podzemni biroi i kancelarije za – evroatlantske studije, integracije, situacije i organizacije i tome slično. Što bi rekao narod u mom kraju – ni stra’ ni obraza!                                                                           

Zaseli juče u Beogradu na nekakvom skupu „o širenju ruskog uticaja u Srbiji“, pa samo što ne kukaju uglas. Potamneli u licu, k’o da su u tamnici, uvezani lancima, zabrinuti nad zvaničnom statistikom. A ona, tj. statistika – neumitna. Raste ruski uticaj u Srbiji, a podrška EU opada! Zastrašujuće!

Vazdan promišljali šta da se čini da se to promeni.

Izvesna gospođa, direktorka jednog od beogradskih centara za evroatlantske integracije i studije, koja se razume u sve, od raketa srednjeg dometa i balističkih putanja istih, preko hrvatske spoljne politike pa do toga da bolje od mene zna šta je dobro za mene i moju familiju, bila je na skupu najzabrinutija. Samo što se nije rasplakala.

Veli, klima u Srbiji takva da vlada „savršena bura“ ruskih interesa koji žele da „spreče Srbiju u procesu demokratizacije, stabilizacije i evropskih integracija“. Zastrašujuće po Srbiju! I ne samo to, ti Rusi, nisu usamljeni, nego im u „savršenoj buri“, i oni razagone oblake, pomažu i neki u „vladajućoj strukturi“ koji „ne žele da vide Srbiju u politički zahtevnoj Evropskoj uniji“.

I zamislite još, tužnim glasom rekla je pomenuta direktorka, ti Rusi „diskreduju u Srbiji ceo koncept sistema vrednosti zapadnih zemalja“ i to u trenutku dok se Rusija naveliko priprema da „oteža primenu Briselskog sporazuma“.

Zaista, da se čovek rasplače! Kako su pokvareni ti Rusi! Uz pomoć sve vidljivije „proputinovske opozicije“ napravili u Srbiji „savršenu buru“, gora njihova bura od „milosrdnog anđela“ pa sada haraju Srbijom, sprečavaju nesrećne Srbe da u svojim kućama usvajaju „sistem vrednosti zapadnih zemalja“. To je za svaku osudu. To je za svaku srpsku porodicu, pojedi

načno gledano, opasnije od NATO bombi i osiromašenog uranijuma! Ustvari, Srbi bi taj sistem vrednosti, zapadni, abušimice i usvojili, nego, ne daju im Rusi!

Čudi me da se na pomenutom skupu niko nije setio, a valjalo bi, da izađe sa predlogom da se Srbija, uredno opomenuta i prethodno upozorena, ponovo bombarduje. Da se sruše još jedno pet predgrađa pa da nam pomognu sa onkološkim aparatima, da vidi narod njihovu dobrotu. Da se uveri u njihove dobre namere. Da se Srbima dobro u glavu utuvi „sistem vrednosti zapadnih zemalja“, i da im više nikad, kad ih ovi anketiraju, ne padne na pamet da pominju Rusiju i Putina. Da se na srpska polja i livade doda još osiromašenog uranijuma kako bi Srbi što pre shvatili šta im sprema pokvarena Rusija. Bolje „milosrdni NATO anđeo“ nego „savršena bura“! Eto novog slogana za spas srpskog naroda.

Čudi me i da na skup u Beogradu nisu doveli Hilari Klinton. Da se još jednom, pred Beograđanima pohvali kako je ona najzaslužnija za „milosrdnog anđela“, i da ispriča kako je Bila ubedila da pomogne Srbima u usvajanju „sistema vrednosti zapadnih zemalja“. Možda je Hilari sa svojim stručnjacima na pomenutom skupu mogla i da izađe sa preciznijim procentima, koliko je bombi porebno po glavi stanovnika, i koliko osiromašenog uranijuma, procentualno po pojedinačnoj srpskoj livadi, kako bi se Srbi spasili od ruske pošasti i propagande. I, kako bi se konačno izveli na put evropskih i evroatlantskih inegracija kojima se tako tvrdoglavo suprotstavljaju nikako ne prepoznajući prednosti i vrednosti zapadnog sistema vrednosti.

I, zaista, pisao bih ja jutros još o pogubnom uticaju „savršene ruske bure“ i sve vidljivije proputinovske opozicije u Srbiji, o njihovim aktivnostima na podrivanju demokratije, stabilnosti i evroatlantskih integracija u našoj domovini, nego, sve više me zbunjuju, kako juče u Beogradu naglasi pomenuta direktorka, „kontradiktorne poruke državnog vrha kako nas EU ucenjuje i zahteva nove uslove“.

Iskren da budem, nije meni do mene, nego, dokle će ti zbunjivači i ti Rusi da kvare sreću naroda, osobitno onih po evroatlantskim kancelarijama po Srbiji?

Kako je malo Srbima potrebno za blagostanje i sveopšti raj, i kako to malo kvari našu sreću.

I kako bi svet, i kako bi Srbija, i kako bi sve ovo oko mene bilo savršeno mesto za život, samo da nije Rusa i da nije ovih proputinovskih zbunjivača koji me konstantno sprečavaju da usvojim „zapadni sistem vrednosti“ i da ga instaliram u mojoj kući!

A, o svemu dobrom što je EU i što je NATO pakt godinama unazad učinio meni, o dobrim delima njihovim, drugom prilikom. Ne može to da stane u ovaj tekst.

Malo mi papira ostalo!

Autor: Zoran Šaponjić

Izvor: Iskra