Татомировићи: Чекају да умремо у рушевини

Брачном пару Татомировић обећано jе да ће у
замену за имовину у Раjчићима и Новскоj коjе су се одрекли добити усељиву кућу или стан у државном власништву на подручjу Товарника. Но, рушевина у коjоj и дан-данас живе може се назвати свакако, али кућом никако

Брачни пар Душанка и Стеван Татомировић живи у Товарнику од 1995. године, када jе због воjне акциjе “Бљесак” морао да напусти своjе село Раjчиће у околини Новске.

– Имамо нешто мало мировинице – каже Стеван – и од тога некако крпимо краj с краjем. Док сам био здрав, косио сам по селу, а сада ни то не могу. Ишао сам и да копам, иако то у животу никада нисам радио, али добро нам jе дошло.

Привремено постало траjно

Рушевина у коjоj сада живе може се назвати свакако,
али кућом никако. Кров покривен бибер црепом шупаљ jе као шваjцарски сир, па у
кући прокишњава, а набоj од кога jе кућа изграђена свака нова киша сапере као и
свако блато. У jедноj од просториjа рупа у зиду кроз коjу може да прође и
повећи пас, а Душанка jе на њу намакла некакав лим да не улазе пацови и друге
штеточине. Унутар куће стање jе jош горе него споља, па ово двоjе старчади
сваки дан очекуjе да буду затрпани као после каквог земљотреса. Ту кућу,
односно страћару, добили су од АПН-а, као привремени смештаj. Међутим, то
привремено претворило се у траjно, иако тако ниjе договорено.

Њихова кућа у Раjчићима jе запаљена, а заjедно с њом изгорела jе и стока, па нису ни покушавали тамо да се врате. Имали су и у Новскоj jедан плац, камо су мислили отићи, али када се поjавила могућност да остану у Товарнику, њега су изабрали jер ту има више људи и живота.

Пошто су се у договору са Министарством регионалног развоjа, шумарства и водопривреде, односно Управом за обнову, одрекли све своjе имовине у Раjчићима и земљишта у Новскоj, обећано им jе да ће у замену добити усељиву кућу или стан у државном власништву на подручjу општине Товарник. У решењу написаном jош 12. jануара 2004. године jасно пише да имаjу
право и на помоћ у опремању куће, али живе у оноj коjа готово да и нема кров.

Празна обећања

Обећана замена куће jош се ниjе десила, све то траjе предуго, пуних осам година. Људи из АПН-а им говоре како не мораjу да прихвате кућу коjа им не одговара, а када су неколико пута одбили понуђено, jер нудили су им jош горе куће него што jе ова у коjоj су тренутно, онда jе у
забелешкама записано како одбиjаjу понуђене куће. Иако у решењу пише да jе АПН
дужан да им у замену за њихову имовину, вредну око 30.000 евра, додели усељиву
кућу, ко зна због чега им нуде куће коjе не вреде више од четири или пет хиљада
евра и у коjима становање ниjе могуће.

Душанка jе ломила кук, а Стеван jе имао мождани удар и тешко им jе да се носе са животом у кући коjа готово да им се руши на главу.

– Ти људи добро знаjу нашу ситуациjу и не знам чему све то, зашто нас лажу – каже оjађена Душанка.

На измаку снага, ово двоjе стараца очекуjе да им неко коначно помогне. Услови у коjима живе нису достоjни човека и заиста jе чудно због чега се са решавањем њиховог случаjа толико отеже.

– Сви нам само лажу и више немамо живаца да се прегањамо и боримо. Да бар хоће све да падне и да нас побиjе – каже револтирано Душанка Татомировић.

Славко Бубало

Извор: novossti