Тајни документ: НАТО спреман да интервенише на Балкану

Поверљиви документ НАТО-а о сигурности на Балкану, у који је хрватски „Вечерњи лист“ ексклузивно имао увид, расправљен је и усвојен на састанку министара спољних послова овог месеца. Уз дозволу колега из „Вечерњег листа“, текст преносимо у целости:

НАТО је спреман да оперативно интервенише на Балкану кад то буде потребно како би спречио међуетнички сукоб и промовисао сигурност и стабилност, пише у тајном документу НАТО-а о ситуацији на западном Балкану.

Документ, у који је Вечерњи лист ексклузивно имао увид у Бриселу, расправљен је и усвојен на састанку министара спољних послова овог месеца, а у њему се детаљно описују две врсте претњи с којима су суочене државе у југоисточном хрватском суседству: дестабилишуће понашање Русије и растући екстремизам и радикализација као последица повратка страних бораца из Сирије и Ирака. Промовисање стабилности Не открива се детаљније шта значи да је савез спреман да оперативно интервенише, али извори неслужбено говоре да је нагласак на промовисању сигурности и стабилности те да не треба то ишчитавати као претњу, већ као поруку одвраћања потенцијалних претњи које ће НАТО, очито је из те формулације, интензивно пратити на западном Балкану.

У документу се наводи број од „приближно 260 страних бораца“ који су из БиХ отишли у борбу на страни терористичких организација ДАЕШ-а и Ал Каиде у Ираку и Сирији. То је податак с краја 2015. године.

Радикализација, насилни екстремизам и повратак страних ратника с фронта означени су као „значајан разлог за забринутост“ у делу НАТО документа који говори о Босни и Херцеговини. Ипак, такође се наглашава да то није само проблем БиХ и западног Балкана, него да се државе у том региону заједно с осталом Европом суочавају с растућим екстремизмом, радикализацијом и повратком страних бораца.

Кад је реч о другом разлогу за забринутост земаља чланица НАТО-а ситуацијом на западном Балкану, у поверљивом документу наводи се да је приступ Русије најчешће усмерен према српском становништву у региону. Међу Србима руске поруке имају највећи одјек, додаје се у документу.

Реч је, додаје се, о мешавини политичких порука, изградњи веза с припадницима елита, инвестицијама у енергетски и медијски сектор… Русија пружа и политичку и привредну подршку српском ентитету у БиХ како би подстицала ометање евроатлантског пута БиХ, закљу чује се у документу.

Председник РС Милорад Додик, према оцени НАТО-а, настоји да поткопа евроатлантске интеграције БиХ, што се види и у недавном расписивању нелегалног референдума о Дану Републике Српске, али и у томе да његов ентитет одбија да региструје војне некретнине. Попис војне имовине у БиХ кључан је предуслов за активирање НАТО акцијског плана за чланство БиХ у том савезу (тзв. МАП), а досад је укњижено 25 војних некретнина у БиХ, али ниједна од 21 колико их је на подручју Републике Српске.

Додикову политику у НАТО-у називају опструктивном. Један од главних изазова у БиХ је, сматра НАТО, имплементирање одлука донесених на државном нивоу на ниво ентитета. У закључцима документа наводи се да НАТО даје пуну подршку евроатлантском путу Македоније и БиХ, те да снажно подупире дијалог о нормализацији односа између Србије и Косова. Тај дијалог, који Београд и Приштина воде уз помоћ ЕУ, има позитиван учинак на регионалну стабилност, закључују у НАТО-у и додају да је нормализација односа Србије и Косова повезана са стабилношћу целог региона.

Пример Вучића

У делу документа који говори о Србији наводи се да је подршка Срба том војном савезу веома ниска, што је, наравно, последица НАТО бомбардовања Србије пред крај владавине Слободана Милошевића. Али, НАТО препознаје потребу да подстиче додатну, снажнију него икад пре, политичку сарадњу са Србијом.

Недавна посета премијера Александра Вучића седишту НАТО-а наводи се као пример на којем треба градити развој односа. НАТО нема дилеме око тога да сви треба да уложе напоре и подрже побољшање регионалних односа на западном Балкану.

Поверљиви документ израђен је почетком децембра у склопу извршења закључака самита НАТО-а у Варшави у јуну ове године,  а формулације у том документу усаглашене су између свих 28 држава чланица.

(Вечерњи лист)

Извор: СПУТНИК