Tajna koja je skrivana do danas: Američki masakr civila u vijetnamskom selu (FOTO)

Vijetnam, 16. marta 1968., regularni američki vojnici su upali u selo Mi Lai, oko 500 civila, pre svega žene i decu i streljali ih. Pre nego što su ih ubili, jedan broj žena su silovali i unakazili ih.

Na fotografijama je prikazan tek deo užasa, one na kojima se vide ubijene i i zmasakrirane žrtve mediji uglavnom izbegavaju jer su scene krajnje brutalne. Autor fotografija i svedok masakra je fotograf Robert L. Haberle (Robert L. Haeberle). „Izbegavao sam da gledam ubistva, nakon napravljenog snimka sam okretao glavu ali krajičkom oka sam video kako padaju“ ispričao je kasnije. Ubrzo su svi sa njegovih fotografija već bili mrtvi.

Za ovo zverstvo kakvog bi se i najgori nacisti postideli odgovarala je samo jedna osoba, oficir Vilijam Kali (William Calley), prvobitno je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu za ubistvo 22 civila (od 504 prema vijetnamskim izvorima ili 427 koliko američka vojska tvrdi da ih je bilo), međutim tadašnji američki predsednik Ričard Nikson,preinačio je kaznu na samo tri i po godine kućnog pritvora, nakon čega je oslobođen!

Dakle, do danas niko nije odgovarao za silovanja, zlostavljanja i ubistva nekoliko stotina civila u ovom od strane samih amerikanaca potvrđenom slučaju, ali zato Srbija i Crna Gora su bile bombardovane bez saglasnosti UN, naneta im je šteta od 140 današnjih milijardi evra iubijeno je preko 2500 njihovih građana, i to zbog izmišljenog slučaja Račak. Ko će da odgovara zbog toga?

Inače, masakr u tom selu prekinuo je američki vojni pilot helikoptera Hju Tompson (Hugh Thompson).

„Počeli smo da primećujemo sve veći broj tela svuda naokolo i pitali se šta dešava.

Počeli smo da razmišljamo o tome ali ne možete da prihvatite pomisao da se to zaista dešava jer bi to značilo da ste svesni da to rade vaše saborci, da rade nešto jako zlo“ ispričao je Tompson američkim novinarima kasnije. On je potvrdio da su ubijeni bile žene, starci, deca i bebe.

Onda su i on njegova borbena ekipa iz hlikoptera ugledali civile Vijetnamce koji su se krili u bunkeru i virili napolju a ka njima se kretala grupa američkih vojnika. Odlučili su da se helikopterom spuste između bunkera sa civilima i američkih vojnika kojima je Tompson prišao i rekao da ukoliko oni otvore vatru na civile, on i njegov tim će pucati po njima. Tada je sve stalo.

On je bio svestan da na taj način rizikuje svoj život pa čak i situaciju da puca po svojim saborcima kako bi od njih zaštitio civile ali, kako je rekao, „to je bio jedini način da se to ludilo zaustavi“ i zaustavilo se. Po povratku u bazu Tompson je napisao izveštaj u kome je detaljno predstavio ovaj zločin ali je vojska sve zataškala. Tokom suđenja Vilijamu Kaliju, kako piše „LA tajms“ Tompson se pojavio kao svedok ali je Kali imao „mnogo više podrške i počeli su brojni napadi i klevetanja Tompsona“. Takvo stanje je trajalo punih 30 godina nakon rata i tek 1998. godine Tompson je nagrađen za „herojsko delo počinjeno ne u kontaktu sa neprijateljem“.Sa druge strane, nikada nije došlo do suđenja i kažnjavanja onih koji su počinili masakr a mnogi od njih su nastavili da grade karijere u američkoj vojsci.

Na tridesetu godišnjicu od maskara Tompson je posetio ovo selo. Starija žena iz sela ga je pitala „Zašto nisu došli sa tobom oni koji su počinili zločin“ što da je potpuno slomilo a onda je dovršila rečenicu„da bi smo mogli da im oprostimo“. U tom selu je osnovan omanji muzej koji podseća na taj maskar. Tamo se nalazi i njegova biografija kao sećanje na čoveka koji im je pomogao ali i spisak dece koja su ubijena među kojimapedestoro od tri godine i mlađe, čak 69 dece uzratsa od 4 do 7 godina i 91 jedno dete od 8 do 12 godina starosti.

Mnogo je filmova snimano o „hrabrim američkim vojnicima u Vijetnamu“ koji su u stvari bili goli okupatori a često i bezobzirne masovne ubice i svirepi egzekutori. Snimani su filmovi o nacističkim, ruskim pa i srpskim „zločinima“ ali o ovom masakru nikada ni jedan. Zato se setite ovih fotografija, kada već genocid nad Indijancima a najveći je ikada počinjen u istoriji, nije zabeležen valjano, i sela Mi Lai (My Lai) svaki put kada Kajl Skot ili neki pro-evropski političar opet spomene kako su „srpski nacionalisti krivi za sve“ i kada Srbe, koji su štitili svoju zemlju i narod od šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji, ili islamskih ekstremista i ustaških koljača u zapadnim srpskim zemljama, opet nazovu „ratnim zločincima“.

(KMnovine)

Izvor: Intermagazin