arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
milena.jpg

Милена

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)-  Свjедочанство из књиге Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА На моjу несрећу, био сам очевидац покоља српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице. То се догодило 14. марта 1945. године када се већ приближавао краj рата. Нашао сам се ту баш кад су се водиле тешке борбе са хрватским фашистима. Повукли смо се са положаjа у брда око Коренице, али смо се убрзо, након дан-два, поново вратили у ово село. Наишао сам са групом бораца на попаљене куће, али нигдjе ниjе било људи. У први мах смо помислили да се народ склонио негдjе у шуми, или према Мрсињу, или према

ЦИПЕЛИЦЕ

– О, Мирко, очи моје, потерајде то ја’ње у појату и дођидер баби да се спремимо за пут… Потеци, по’итај, немамо васдуги дан прид собом. Немој да те јопе морам дозивати…  – дозивала је Сава свог унука који се играо са јагњетом.  Мирко није напунио ни четврту годину. Мати га је, пре осам дана, довела ту код својих док се не рашчисти гужва тамо у њиховој кући, у селу преко поља. Кућа им се за два дана напунила рођацима. Стисли се сви под један кров. Избегли они, ти рођаци, пред ратном несрећом, да склоне главу за прво време док не виде сви заједно како ће ко и где даље живети,

Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да у свом раду користи 250.000 докумената о злочинима над Србима

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да да у свом раду коначно почне да користи 250.000 докумената о злочинима над Србима. Тужилаштво за ратне злочине преузело је 2009. године архиву бившег Савезног комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије од 1991. до 1999. године. Одлуку о оснивању наведеног Комитета донијела је Скупштина бивше СФРЈ 18.марта 1992. године. Током свог постојања прикупио је више од 250.000 докумената о злочинима над Србима. Комитет, који је једно време предводио тадашњи патолог са ВМА др Зоран Станковић, истраживао је ратне злочине над Србима у Госпићу, Медачком xепу, Пакрачкој

Злочини усташа закопани због братства и јединства: Истраживање судбинe 50.000 Сремаца у Другом светском рату

ОЗНА запленила документе о Јасеновцу до којих је дошао мој отац – сећа се др Јован Бабић. Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (80), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Комисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило

Сведочење Борислава Шева из Пискавице о прављењу сапуна у Јасеновцу

„Гледо сам ја како они од људи праве сапун. О, дико моја, ја сам ти тачно једанпут ударијо у једну бараку код централне бријачнице. Да нјесам бијо брицо, не би ја смијо тамо ни ићи. Тамо та је била барака. Тамо ђе је саде онај споменик. Вамо мало више била је та барака. Барака је била сигурно… Ако није била 30-40 метара дугачка. Казнови су све један до другог. Казнови су у бараци. Колко је тога! Пуна барака. На једну страну су казнови, на другу су столови. На столовима месо људско. Е, вако, сало се види. Ја сам видијо тачно на столовима то, то, то месо. Све масно. Људско месо.

Гордана Достанић: ЗАОСТАВШТИНА ЛИВАЊСКИХ СРБА

Да ли сте некада били у Ливну, градићу југозападне Босне, који се препречио на самом путу од Бања Луке ка Сплиту? Пише: Гордана Достанић Знате ли да је то градић коме његови становници дали три имена: Лијевно, Хливно и Ливно? Или да је тај троимени град колевка српске средњовековне династије Мрњавчевић, како нам казује историчар Дубровачке републике,  енедиктанац, Мавро Орбин, док у свом делу Краљевство Словена представља прошлост Јужних Словена? Орбин пише да је, Мрња, од кога су Мрњавчевићи, живео у Ливну из кога га је, себи у службу, узео цар Душан, када је 1350. године пролазио тим крајем. Тај „сјајни, бијели бисер, каквог нема на читавом дуњалуку“, како је

Оливера Шекуларац: Ко воли истину, све воли

Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, ал’ Васкрс не бива без рана. Дочека ме јутрос дренов цвет, На северу земље лала Оте се суза прађедовска заувек. Зна и она да дрен није само дрво, да дрен није само цвет. Кажи сузо, зашто сама падаш, Ко још плаче на цветање рано? Онај ком је преклан свет, Ко не памти родну кућу, Ни изнад ње птице лет. Не плачем то ја од туге, Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, Ал’ васкрс не бива без рана. Када вам понекад страх дође, Коме се помолите Ви, Којима је (одувек) прадедовски занат био србосјек. И не пишем

Јадовно, 12. мај 2006. године. Шаранова јама, свијећа и икона Богородице. (аутор Душан Басташић)

Мрачна тајна на дну крашких јама

Да ли је поновна актуелизација Дана сећања на жртве фојби у Италији последица историјског реваншизма и замене теза, или жеља да се достојно обележе невине жртве партизана о чијој судбини се није говорило Италија уступа Југославији са правом пуног суверенитета територију која се налази између нових граница Југославије, одређених у члановима 3 и 22, италијанско-југословенске границе која је постојала на дан 1. јануара 1938, а такође и општину Задар и сва острва и оближња острвца. Италија уступа Југославији са правом пуног суверенитета острво Палагружу и остала острвца… – наведено је између осталог у указу о ратификацији мира између Италије и Југославије који је потписан фебруара 1947. године. Тим указом, који

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова

У обимном истраживању које покрива 130 година и чак три века, проф. др Светозар Ливада, један од најпознатијих српских научника у Хрватској и један од најпризнатијих демографа у свету, своједобно је објавио књигу „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 1880-2011″ (од вишегенерацијског и староседелачког, аутохтоног и конститутивног, до мањинског статуса)“, базирану на историјским и статистичким подацима добијеним из пописа становништва у овом периоду. Због низа појединости око периода досељавања, а затим природних и оних миграција изазваних ратовима, овај фељтон ће посебно бити интересантан читаоцима чији су преци или су они сами родом са територије Хрватске, а сада расути од Европе, Канаде и САД, па све до Аустралије. Прихватајући молбу

У Руском дому у Београду евоцирају сећање на нацистичке злочине 

Међународни научни симпозијум «Сећамо се, нема застарелости, Нацистички злочини и геноцид над народима у годинама Другог светског рата» који је одржан 27. фебруара у Руском дому у Београду био је значајан догађај у контексту обележавања осамдесете годишњице Велике Победе над фашизмом. Међународни истраживачки центар за Други светски рат из Марибора и његова београдска филијала окупили су на симпозијуму историчаре, истраживаче геноцида и Холокауста из Србије, Русије, Словеније и Израела и тако објединили заједнички циљ — очување сећања на зверства у Другом светском рату и борбу против ревизионизма. У центру пажње били су нацистички концентрациони логори који су постојали на територији бивше Југославије. На симпозијуму је добро изучена ужасна реалност логора смрти као што су Јасеновац

Logor_smrti_NDH_na_ostrovu_Pag.jpg

Јадовно – које се сакрило у земљу

Након краткотраjног априлског рата 1941. године Краљевина Југославиjа jе подиjељена између Њемачке, Италиjе, Мађарске и Бугарске. Независна Држава Хрватска (НДХ) проглашена jе 10. априла 1941. године и у њен састав осим садашње Хрватске ушле су Босна и Херцеговина и дио Србиjе. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог животног простора”, чисте хрватске нациjе. …Закопаj ме да будем мртав… Откопаj ме да ти кажем..! Да би то остварили требало jе ићи преко мртвих Срба, Јевреjа, Рома…(али и „непоћудних“ Хрвата). Циљ jе оправдавао средства коjима jе требало очистити коров на „тиjелу чисте хрватске нациjе”. Масовни прогони и расни закони и уредбе ставиле су Србе-православне-неариjевце као реметилачки фактор, ван закона. Истине о усташким

Срби не заборављају нелегални референдум, убиство Гардовића и спаљену српску заставу

Након изгласавања референдума у скупштини бивше СР БиХ и прегласавања српских представника, затим новог прегласавања 29. фебруара и 1. марта 1992. године на нелегалном референдуму, Срби су у БиХ имали само двије опције – да прихвате мајоризацију и референдум и дочекају нови геноцид, или да се организују и бране. Референдум – 1. март 1992.Фото: РТРС У суботу, 1. марта, навршавају се 33 године од нелегалног референдума о унитаризацији и прегласавању Срба у БиХ, иако је дотадашња, бивша „социјалистичка БиХ“ од 1945. године функционисала стриктно по принципу да се не смије дешавати прегласавање ниједног народа. Након што је 1990. године у БиХ изабрана скупштина са вишестраначким саставом, од почетка функционисања видљива

СУСРЕТ СА ПРЕЦИМА

Срце ми удара под грлом. Тамо доле, тамо су моји посејани и пожњевени. И ја сам тамо давно посејана.. Пише: Цвијета Радић Не чују се више звуци дана који већ сасвим измрвљен тоне у топли мир ноћи. Тишину ретко пререже шкљоцање кључа, тек да осујети повратак неког одоцнелог станара. И ноћас се, по ко зна који пут, ушуњавам и удобно смештам у замишљену мутну слику у раму без јасног облика и димензија. Магловити планински предео пресечен широком равницом и куће ушушкане у сенке густих крошњи дрвећа које памти дуже од најстаријих укућана. Људи нејасних црта лица приказују се обрисма стаса и одеће по којој препознајем само њихов пол… Ноћима тако,

„Јер … ми смо иста крв“, пјеснички првенац Ђурђице Драгаш у Требињу

У Музеју Херцеговине у Требињу, у суботу 01. марта 2025. од 18 часова биће представљена збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајтовима удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији и књижевном изразу говориће Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а о инспирацији за ову

Ђурђица Драгаш: Због истине, због незаборава и оних невиних душа које траже мир

Случај је хтео да ми баш истог преподнева стигну поруке од двојице поштованих пријатеља са Фејсбука, двојице истомишљеника и, на неки наш начин, саборца. Председник удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић ми је проследио мејл који му је стигао из Данске. Послао му га је син Анђелке Драгаш која је неким чудом, као дете у колевци, преживела усташки покољ на падинама Требевића. Човек је, претражујући интернет, пронашао текст објављен на сајту удружења у којем је описан и од заборава отргнут злочин над његовом породицом (Kрстовдан породице Драгаш). Замишљам његово изненађење, радост, тугу, море помешаних осећања кад је прочитао ове редове. Ми, потомци чудом преживелих, најбоље знамо шта значи једно такво сведочанство.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.