arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У Андрићевом институту, уприличено је представљање Зборника докумената “Стари Брод, страдање Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне“

27. мај 2024.

Документа из Зборника “Стари Брод“ осветљавају догађаје из марта, априла и маја 1942.г, и сведоче да је већи број жена, деце и стараца српског порекла страдао у својим селима, по кућама, путевима, шумама, од Пала и Олова до Дрине, него на самој обали Дрине код Милошевића и Старога Брода. Пише: Владимир Бурсаћ У петак 24.маја 2024.г, у Вишеграду, у Андрићевом институту, уприличено је представљање Зборника докумената “Стари Брод Страдање Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне“. Након објављивања историјског романа “Корана ко рана“ (доживео већ три издања и преко 3000 примерака је поклоњено и продато) и документарног филма “Гаравице“ (до сада имао око 40 пројекција

Немања Девић: Неће да може, уколико претендујемо на опстанак као народ и држава

26. мај 2024.

Све се радом да исправити и променити, но мора да се засучу рукави и ради крвнички, без фолирања. Жртве геноцида над српским народом у НДХ у Другом светском рату, јединим истинским геноцидом на Балкану у 20. веку, ми нисмо пописали. Не зато што су нам браниле Швабе, већ зато што ми то нисмо желели. Имали смо преча посла. И данас најгрлатији ср(е)б(р)ољуби ламентирају над кукавним српством угашеним, а да никад нису сели са старцима из свог села па да бар претресу шта им се у родном месту десило. И 44 године после Тита наше владе и ми сами нисмо отворили досијеа и гробнице и ископали жртве комунизма које често оплакујемо

У Ротердаму одржана трибина о страдању Срба у логору НДХ Земун

25. мај 2024.

У Земуну, на јеврејском делу градског гробља налази се највећа појединачна масовна гробница Срба, побијених у ери Покоља од стране НДХ. Пише: Дамир Мариновић Српска православна парохија Свете Тројице у Ротердаму организовала је трибину на тему „Страдање Срба у логору НДХ Земун“ у недељу, 19. маја 2024. године, након Свете Литургије. Предавач је био др Душан Басташић, оснивач и председник удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Доста заинтересованих је присуствало овом значајном догађају и сазнали су више о историјским дешавањима и стравичним страдањима Срба у логору НДХ Земун. Др Басташић се за организацију трибине посебно захвалио часним Оцима парохије Свете Тројице у Ротердаму и члану удружења Јадовно 1941. Небојши Капетини

Умањивање  усташких злочина

24. мај 2024.

Свако подсећање на страдање Срба у Јасеновцу наставља да изазива бурну реакцију код Хрвата.    Пише: Саша Недељковић Хрватска је упутила протесну ноту Црној Гори због најаве да ће председник скупштине Андрија Мандић са политичким представницима Срба  предложити резолуцију о Јасеновцу, као реакцију на резолуцију у Сребреници, која је била у припреми. У својој ноти Хрватска влада изражава  „забринутост због чињенице  да се спомен на жртве Јасеновца политизује и злоупотребљава за унутрашња политичка надметања у Црној Гори,  те ставља у контекст расправа о резолуцији Генералне скупштине УН о комеморацији геноцида у Сребреници, с којом није ни у каквој политичко-историјској вези, и то на начин који не доприноси искреном изражавању пијетета према

Ђурђица Драгаш: Ето радости крвнику Павелићу!

24. мај 2024.

У сред Србије, на неколико километара од центра Београда, жртве његових непоменутих кољача и даље немају ни име, ни достојно обележје.  „Верујем да је Анте Павелић задовољан, уколико, којим случајем, може да види Београд и Србе“. Не могу никако да избацим из главе ове речи које је пре неколико дана изговорио отац Дарко Ђого, теолог и професор Богословског факултета у Фочи. Рече то професор на конференцији за новинаре уочи Молитвеног скупа који је удружење „Јадовно 1941.“ организовало 18. маја 2024. у Земуну у знак сећања на Србе страдале у НДХ логору на Старом сајмишту, (Прихватни логор Земун). Његове речи, нажалост, већ на самој конференцији потврди признање једног од учесника, социолога

Димитрије Руварац: „ЕВО, ШТА СТЕ НАМ КРИВИ!“

22. мај 2024.

Ову вредну књигу поклањамо јавности захваљујући доброти господина Златомира Лазића, директора издавачке куће „Гамбит“ из Јагодине. АКТУЕЛНОСТ ДЕЛА ДИМИТРИЈА РУВАРЦА „ЕВО, ШТА СТЕ НАМ КРИВИ!“ Предговор: Василије Ђ. КрестићОд шездесетих година XIX века, када је после слома апсолутизма започео парламентарни живот у Монархији Хабсбурга, односи између Хрвата и Срба почели су се затезати и реметити. Основни узрок сукоба био је тај што су све хрватске политичке странке своју политику темељиле на хрватском државном и историјском праву и што су на основу тог права желеле да створе велику и етнички чисту хрватску државу. Узоре за такву националну политику имали су у Мађарској. Попут Мађара, Хрвати су прихватили институцију хрватског „политичког“ или

ХАН ПОГЛЕД – НЕОТКРИВЕНИ И НЕКАЖЊЕНИ УСТАШКИ ЛОГОР СМРТИ!

21. мај 2024.

Према малом броју доступних података, може се претпоставити да се логор састојао из три дијела: усташког војног упоришта, сабирног центра и мјеста на којем су вршене егзекуције. Извор: НЕ ЗАБОРАВИМО – БЛОГ ; 08. октобар 2012. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. ФОРМИРАЊЕ И ЛОКАЦИЈА ЛОГОРАТоком 1941. године нова усташка власт је у селу Хан Поглед, као важном стратешком положају на путу Зворник-Сарајево формирала усташко упориште које је у непознатом периоду усташке владавине, између

Милорад Јандрић

Док је живих сведока, биће и истине

20. мај 2024.

Страдање породице Јандрић почело jе усташким покољем у родном поткозарском Читлуку, и наставило се у дjечjем логору Јастребарско. У подравским Хлебинама стекао jе и другу фамилиjу Они коjи покушаваjу рехабилитовати НДХ и умањити усташке злочине почињене за време владавине те фашистичке творевине заборављаjу да jош увек има живих сведока. Шупље приче о логорима у коjима су заточеници тек ‘радили и гледали позоришне представе’, ови људи врло лако могу демантовати. Нажалост, своjим животним искуством. Читлук – Босанска Дубица – Стара Градишка – Загреб – Јастребарско – Копривница – Хрватска Костаjница. Пут jе то Милорада Јандрића из Борова насеља, живог сведока свирепих усташких злочина и страхота коjе jе доживео у родном селу,

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац Геноцид над Србима 1941 – 1945 (Други део)

16. мај 2024.

Шта је то што натера једног обичног, цивилизованог Европљанина да начини такве злочине какве су Британци вршили у Индији, досељеници у Америку над америчким аутохтоним становницима, Северноамеричким Индијанцима, Белгијанци у Конгу или Хрвати у НДХ над Србима, посебно у Јасеновцу? Док смо се ми делили на партизане и четнике, Хрвати су имали посебну врсту каме, ножа, коју су називали србосек, и која је служила искључиво за убијање Срба, без обзира да ли су комунисти или припадници регуларне, краљеве војске. Данас, на хрватској националној телевизији адмирал Давор Домазет говори јавно да Хрватском краљевству припадају Бока Которска, црногорско приморје до Улциња, читава Босна и Херцеговина, Срем, Бачка и делови Баната, наша држава

Летак – Јадовно 1941.

16. мај 2024.

АGAINST OBLIVION- CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА Овај пројекат удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, летак/флајер на српском језику али и на седам страних језика, много значи за објелодањивање истине о Покољу а посебно о Геноциду почињеном од стране хрватских усташа и других оружаних формација Независне Државе Хрватске, над Србима на подручју Теслиног Смиљана. Кликом на неку од насловних фотографија испод овог текста, отвориће Вам се посебна страница са летком/флајером на одабраном језику. Догодине на Јадовну! Преузмите летак у PDF формату на језику који одаберете Јадовничку мисију можете помоћи ако штампате летак обострано, у

На Сремском фронту погинуло више од 120.000 војника

15. мај 2024.

„Необележена годишњица пробоја Сремског фронта”, 5. мај. У животу има небројених годишњица из разних области човековог делања (рат, наука, спорт, политика и др.). Једна од њих из наше блиске ратне прошлости, јесте 75-годишњица пробоја Сремског фронта, 12. април 1945. године. Нажалост, наши, и електронски и штампани медији су једноставно тај догађај прескочили, као да се није ни десио. Хвала г. Грубору што је његов напис („Политика”, 5. мај 2020.) подсетио на тај значајан датум. Као син народног хероја, узимам слободу да неке неистине у његовом  тексту, а у вези с бројем погинулих на Сремском фронту, исправим. Одавно су нам званичници, цивилни, војни и политички сервирали да је за шест месеци,

Дан сећања на жртве прихватног логора Земун

14. мај 2024.

Конференција за медије у организацији удружења Јадовно 1941. Београд и најава молитвено – комеморативног сабрања које ће се са благословом Његове Светости патријарха српског г. Порфирија, одржати 18. маја 2024. са Крсним ходом од храма светог Архангела Гаврила у Земунском парку, до Земунског гробља. Још увијек се јако мало зна о многим српским стратиштима. Захваљујући удружењу грађана „Јадовно 1941“, 2019. године одржано је прво молитвено – комеморативно сабрање посвећено српским жртвама страдалим у логору Земун, које су без крста и опијела сахрањени у масовну гробницу на јеврејском дијелу земунског гробља на Гардошу. Уочи овогодишњег обиљежавања, шесту годину за редом, биће организована конференција за штампу (појединости на плакату ниже). Погледајте снимак

kalendar-genocida.jpg

Село Војишница, Војнић, 14. маја 1942.

14. мај 2024.

Село Воjишница, Воjнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маjа 1942. године поклале 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година.    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Цвита

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА