arrow up

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

У љето 1991. године, када је у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Марија ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, којем је посвећена, још није био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручју Ливна и Ливањског поља. Ти  подаци нијесу у потпуности сређени ни до данас и како вријеме пролази, све је мање наде и изгледа да ће тај тужни и застрашујући именик икада бити комплетиран, јер је из дана у дан све мање свједока и савременика,  поузданих и вјеродостојних. Уз све то, на овим просторима је у међувремену прогрмио још један рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА НДХ У ХЕРЦЕГОВИНИ, 8. ЈУН: Ужас Капавичке јаме и злочин у Изгорима

Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Љубињски срез Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских усташа из Попова поља и муслимана из Љубиња и околине, успјело је у селима Капавици, Поцрњу, Ранковцима, Влаховићима и Убоску

Пребиловци_страдање_4.јпг

КАКО ЈЕ ПРЕБИЛОВАЧКА НЕЈАЧ ГУРАНА У ШУРМАНАЧКУ ЈАМУ, У КОЈОЈ ЈЕ СКОНЧАЛО 2000 СРБА

Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник,  прописно опоменут на казивање истине, изјављује… Од комисије су присутни: Записничар:                                                                      Секретар Зем.Ком. Невенко Баста                                                                        Ђуро Боснић Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник,  прописно опоменут на казивање истине, изјављује Тиквеша Ибро п.Алије 46.год. земљ,. из Шурманаца срез Мостар. Зубац Данило, п. Јерка, Хрват, 26 година, земљ,, из „  „ „ Опоменути на дужност казивања истине изјављују: 5. августа 1941. увече стигао је на станицу у Шурманцима посебан воз који је имао 6 теретних затворених

На Огњену Марију, 30. јула 2021, навршило се 80 година од усташког злочина на Кордуну, на брду Близница у јами Шпејарка

Да ли ће Ратку Ћујићу из Сомбора бити омогућено да поређењем свог ДНК са оним добијеним из узорака костију са дна јаме Шпејарка провјери да ли и једна кост припада његовом дједу Лази или његовој браћи Радету или Милану? Недавно је на адресу удружења Јадовно 1941. у Бањој Луци, стигло писмо Ратка Ћујића из Сомбора. Поштовани, Ове године на Огњену Марију се навршава 80 година од усташког злочина на Кордуну на брду Близница код места Криваје, општина Раковица када је од усташког ножа страдало око 150 Срба мушкараца из оближњих српских села међу њима и мој деда, очев отац ЛАЗО ЋУЈИЋ са ЋУЈИЋ БРДА са своја два млађа брата Радом

спомен подручје Шушњари – Сански Мост

Софија Праћа – Вељовић, Геноцид у Санском Мосту

Тачно 3. августа 1941. године усташе долазе у кућу Зурунића и траже учитељицу Драгу, јер је она муслиманка прешла на православну вјеру, да би се могла вјенчати са Зурунић Перицом. Босу је одводе до Машинског моста, гдје су стријељани Видовићи, малтретирају је док она скаче у Сану, они је ваде, расијецају јој груди и стављају на ране со и тако крваву бацају у ријеку, пуцају у њу, убијају је и у клечећем положају је закопавају. То је чинио усташа Зукић Химзо зв. Чико. Сански Мост (162 метра надморске висине, 44-45 степени географске ширине и 15-17 степени географске дужине) лежи у долини ријеке Сане, у југозападном дијелу Босанске Крајине, између планина

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

Кроз Травник, Нијемци су прошли 14. априла 1941. године, а убрзо затим власт успостављају усташе и заводе терор. Настаде истребљење Срба, Јевреја и Рома. Систем Геноцида је био озакоњен, те су одређене Смрике код Пуцарева ( данашњег Новог Травника ) за главно усташко губилиште. А када није било мјеста у Смрикама онда су логораши, одведени у Госпић, Јадовно, Паг и друге логоре, тадашње НДХ.Усташе тако започињу убиства, како у Травнику тако и у околним селима, Турбе, Голеш, Бијело Буће, Корићани, Комар, Вакуф, Долац, Караула, Дубравице, Витовље.Прво одводе, угледније Србе и Јевреје, докторе, свештенике, адвокате, чиновнике. Најозлоглашенији од свих усташа био је Виктор Гутић који је и у Санском Мосту изводио

Налог Равнатељства усташког редарства НДХ у Загребу великим жупама за хапшење и отпремање Срба, Јевреја и комуниста у концентрациони логор Госпић

РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ Број: тајни: 1/1941.                             Загреб, дана 23. српња 1941. Предмет: Притварање и отпремање у збиралиште, Срба и Жидова – комуниста – окружница. Особно! ЖУПАМА 1 – 22.[1] УСТАШКОМ ПОВЈЕРЕНИШТВУ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ – САРАЈЕВО – Г. ФРАНЦЕТИЋ[2] Позива се наслов, да одмах изда сходну одредбу подручноме Редарственом равнатељству, Равнатељству усташког редарства у колико су већ таква основана у сједиштима Жупа, Предстојништвима редарства и котарским областима у мјестима гдје нема Редарства, да се најнужније изврши притварање свих Жидова и Срба – православаца, који су били познати већ као комунисти, било пак да су и мало сумљиви, да су склони томе покрету. Исте мјере

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Еуропублиц” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.

Злочин у личком селу Комић 01. августа 1941. године

Усташки терор над српским народом на територији удбинског котара достигао је кулминацију пред крај јула и првим данима августа 1941. године, када је поклана већа група невиних људи из села Комић. У ово село смјештено на јужном рубу котара, удбинске усташе нису уопште долазиле, нити је неко од успостављања усташке власти био ухапшен и одведен у затвор. Овом покољу претходио је говор Миле Будака, Павелићевог доглавника, у његовом родом селу Свети Рок, који је хушкајући усташе на Србе том приликом поред осталог, рекао да није довољно стабло посјећи, већ да му треба и коријен ишчупати. Непосредно послије овога услиједио је покољ Гњатовића у селу Расоја, поред Ловинца, затим у Плочи,

календар-геноцида-ц549цд23.јпг

Календар геноцида: 01. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Лике

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свјетском рату: Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. јула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раније ископани ровови југославенске војске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. јула до 14. аугуста 1941. године убијено је на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дјеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гојковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Ријеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убијено је 4.000 српских

Злочин у личком селу Штикада 01. августа 1941. године

Преживјели су свједочили да су Борку Сушу, некрштено дијете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Усташе су 01. августа 1941. године упале у село Штикада поред Грачаца, попљачкали храну и предмете од вриједности, хапсили људе лажући их да иду за Госпић, а затим на рад у Њемачку. Убрзо су несрећницима сами открили шта их чека, тако што су успут на најбестијалнији начин сакатили, клали и убијали све на које су наишли. Групу је предводио познати кољач Лука Ивезић из Гудуре. Ријетки преживјели су свједочили да су Борку Сушу, некрштено дијете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Други дан су купили све редом под кринком

ПЛАКАЛИ СМО ПЈЕВАЈУЋИ

У деведесет првој години живота, Милена (Алексић) Кецман објављује драгоцјену књигу од значаја за српску културну баштину. Милена је рођена 29. јануара 1934. године у селу Ракелићи, код Приједора. Скоро цијели свој радни вијек провела је у просвјети — најприје као учитељица, а потом као наставница руског језика. Посвећена своме позиву, и након одласка у пензију остала је везана за образовање, усмјеравајући свој труд на очување сјећања и историје родног краја. Вођена жељом да будућим генерацијама остави вриједно свједочанство о прошлости, почела је да сакупља податке о селу, ослањајући се на властита сјећања, казивања комшија и пријатеља, као и доступну документацију. У свом раду обухватила је период Краљевине Југославије, а

Гордана_Достаниц.јпг

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља

Погледајте излагање Гордане Достанић, предсједнице УО удружења Огњена Марија ливањска, на трибини „Зашто негујемо културу заборава?“ Позивајући се и на несрпске изворе, ГорданаДостанић је изнела низ статистичких података који јасно указују на планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља. Наводећи страдања Ливањских Срба, осврћући се на злогласне Челебиће, она је истакла политички проблем који је сасекао ширење истине.  «Политички естаблишмент тог времена је зарад братства и јединства српске жртве натерао да ћуте, јер би се ширењем истине нарушила идеологија заједничке државе. Тако је жртва живела поред својих џелата осуђена и на тишину. Дочекали смо да друга страна пласира своју причу и да нас временом натера да постанемо жртва сопственог ћутања. Зато сматрам да је

Дан када су ме бацили у јаму

„Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у јаму, нити ко ме је тачно од комшија бацио у провалију. Мајка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да је крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми је остао ожиљак на десној слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам мајку. Преко мене је било мртвог народа, једва су ме извукли испод њих …“ Стравично сећање казује нам

Цвијета Радић: ЗАШТО О ТОМЕ?

Ево ми јула! О чему ћу ја, него о њима у јулу! О нама, уствари. Питају ме неки: зашто само о томе? Граби се увелико кроз девету деценију од тада, а ја још једнако о томе. А о коме ћу? О чему, ако не о оној давној среди што ми је ожиљак утиснула на биографију. Немам шта о понедељку пре те среде. Дан као сваки други. Обичан дан. Сигурно су, тога дана, оштрили српове да зрелом житу стабљику пресеку. У жуљевите руке су косе узимали да први откос благословом закосе. Стожине у земљу пободене чекале су да се око њих сено у пластовима уздигне. Дан, ко дан. Обичан, тежачки. Журили

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.