arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СТРАХОТЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА: Филм „Заборављени геноцид“ приказан на фестивалу „Европа око Европе“

7. април 2019.

Мирјана Валтер: Било је веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама. – Било је изузетно тешко и веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли. Много тога није било подношљиво за гледање – истиче, за „Новости“, Мирјана Валтер. Она је са својим француским колегом дуго истраживала архиве, док су материјал склапали последњих годину дана. – Изненађујуће је да

Миле Будак

Под туђим крстом: Закон министра Будака (4)

7. април 2019.

Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер био обузет „фикс идеjом да jе Провидностодредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатоли цизма од православља“ Незаобилазни Виктор Новак („Магнум кримен“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и своjих личних сазнања као очевидац многих догађаjа, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слоj хиjерархиjе Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идеjом да jе Провидност одредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатолицизма од православља“ (и комуниста). И Ватикан и водеће личности католичке цркве у

Blagoje_Jovovic.jpg

Два метка за усташу: Ко је четник Благоје Јововић који је убио Анта Павелића?

6. април 2019.

Благоjе Јовић Благоjе Јововић, човек коjи jе извршио атентат на Анта Павелића, кога jе озлоглашени усташки вођа молио за милост, био jе припадник бjелопавлићке четничке бригаде. Атентат jе извршио да би осветио све жртве коjе су страдале од усташке руке Благоjе Јововић пресудио jе Анти Павелићу с два метка, а рекао jе да jе то учинио како би осветио све српске жртве коjе су страдале од усташке руке током Другог светског рата. Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италиjе. Био jе изабран за командира Косићког партизанског одреда, с коjим jе учествовао у борбама на Пљевљима. Када jе добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са своjим одредом крене у

Логор Јадовно

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

6. април 2019.

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

За сјећање на шесторо најближих, МИЛАН РОСИЋ је у Челебићу подигао лијеп споменик (занимљиво је да у минулим ратним сукобима деведесетих година нико није дирао овај споменик, а и на цијелом српском гробљу у Челебићу оштећена су, кажу, само два споменика и то од граната које су ту случајно завршиле)

Муке Рада Козомаре

6. април 2019.

Док су Милан Росић и остали коjи су успjели да се избаве из jаме Бикуше, тог 30. jула 1941. године у планини ишчекивали виjести из Челебића и надали се да ће неко од њихових успjети да се пробиjе кроз усташки обруч, стигли су гласници и казали да у Челебићу више нема живе српске душе. „Тога дана пред вече и сутрадан — сjећао се Милан Росић — стиже неколико избеглица на положаj изнад села Врбице. Причаjу да су били скривени по кућама и поjатама и да су тога дана, на Огњену Мариjу, до подне усташе, уз помоћ сељака Хрвата, наших комшиjа, поклали све српске породице, жене и децу, до последњег. Казуjу

Попис дјеце

Загонетка Дијане „швабице“

5. април 2019.

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти

Побијена дјеца у Јасеновцу

Списак побијене деце у логору Јасеновац

5. април 2019.

У Независној Држави Хрватској је за време Другог светског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 деце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 детета извршен најтежи облик Покоља. Убијено је 32.054 дечака и 28.012 девојчица. Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. za 273 детета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 деце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 деце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 детета. На састанку представника

Представа о Диани премијерно изведена у Дианином граду

5. април 2019.

У недељу, 17. марта 2019. године, у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) у Метропол биоскопу у Инзбруку одржана је аустријска премијера позоришне представе „Пу спас за све нас“. Аустријску премијеру представе која је рађена по мотивима из дневника Диане Будисављевић отворио је Филип Влајић, председник и један од оснивача СПОЈИ-а. Он је на самом почетку представио гошће из Београда: Јелену Пузић, глумицу и ауторку представе, Ану Васић, пијанисткињу у представи, као и Наташу Новаковић, координаторку представе. Међу присутним гостима на премијери биле су и две посебне особе које је он представио и том приликом поздравио: госпођу Јелену Коругу, чију је мајку и ујака Диана Будисављевић спасила од Покоља, као

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Голдштајн: У Јасеновцу је страдало око 120.000 људи

5. април 2019.

Књига „Јасеновац” хрватског историчара Иве Голдштајна у издању Академске књиге представљена је у београдском Центру за културну деконтаминацију. Голдштајн је рекао да га је много људи питало да ли пише „Јасеновац” због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се догађају око нас. „Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сам сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу” казао је Голдштајн и додао да је пре две деценије био сведок на суђењу јасеновачком заповеднику Динку Шакићу. „Пре годину дана сам читао свој исказ и данас би када много више знам о Јасеновцу дао себи солидну тројку.

ПОМЕН СТАРОБРОДСКИМ МУЧЕНИЦИМА: Крст српске Голготе на Дрини

4. април 2019.

Предивно јутро освануло је на Дрини. Над мирном водом бјеласала се вишеградска ћуприја као бисер у зеленој свили. И овог 22. марта 2019.-ог љета Господњег памтимо страшне часове претходних вијекова. Славимо снагу 40 Христових војника из Севасте у Малој Азији, који пострадаше у 4. вијеку у леденој води, али се не одрекоше истине и својих увјерења. Памтимо и Дрину која је видјела исто страдање (можда и теже), мучеништво српског народа, 22. марта 1942. године. Вода је запамтила велики Покољ српске младости на Младенце. Поклане дјевојке и момке који као сплавови низ њу плове. Страдање које не памти људско предање, мучеништво пред којим нема крста међу народима.  6 000 српских душа

Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину

3. април 2019.

На простору Требињске шуме партизани су своје „измишљене непријатеље“ убијали и бацањем у више крашких јама.… Ови злочини били су наставак злочина – геноцида који су починили Муслимани и Хрвати – усташе над православним Србима Требињског среза прољећа и љета 1941. године. У оба случаја жртве су цивили, често жене, дјеца, старци и болесне особе. Не прави се разлика у годинама, убијани су заједно дјеца и родитељи… „Помилуј Свемоћни невине што гину…“ Ове почетне ријечи пјесме МОЛИТВА, великог српског пјесника Јована Дучића, објављене у Американском Србобрану 17. септембра 1942. најбоље би описале стање у коме се српски народ Требиња и Херцеговине нашао 1941. и 1942. године. У окупираној Отаџбини, незаштићен,

divoselo11.jpg

Илија Вујновић: Писмо удружењу Јадовно 1941.

2. април 2019.

У „Гласу Српске“ сам прочитао интервју др. Душана Басташића у којем је истакнуто да страдање српског народа у Хрватској буде именовано ПОКОЉ. Ово име одговара страдању највећег дијеча српског народа. Примјер: У мом родном мјесту Дивоселу, 5. августа 1941. године у збјегу на Крушковачама побијено је, највише поклано, 907 мјештана. На највећој гробници покланог народа направљен је 1956. године споменик на којем је писало: „На овом мјесту су усташки злочинци 5. августа 1941. године не разликујући дијете од одраслог и жену од мушкарца уз необично мучење побили 907 људи, жена и дјеце.“ Ту ми је заклана мајка, браћа Дмитар и Душан, сестре Милица и Десанка и доста родбине. Овај покољ

Помен старобродским мученицима на Дрини

1. април 2019.

Немој роде пити воде са ледене Дрине, попи` ћеш нам, испи` ћеш нам младе очи сиње! – Гледао сам муке љуте, голоруку младост српску како погане и сијеку. Кољу је, режу, силују… Усташе измуче дјевоку, а онда јој просјеку дојке и кроз њих провуку њене згрчене руке. Па је баце у Дрину да тако укрштена и заклана плови. Јади наши велики, а Србину нема заштите и заклона! Сваке године од 2008. када је послије 66 година комунистичке забране одржан први парастос Старобродским мученицима, Ристо Боровчанин долази у Вишеград. И ове године, 22. марта, ведри старина са часних 88 година живота стиже са Сокоца на парастос Старобродским мученицима. Син Драган, његов

Удружење „Јасеновац“ писало УН: Усташтво се враћа у Хрватску

1. април 2019.

Удружење логораша „Јасеновац“ Београд упутило известиоцу за људска права генералног секретара УН писмо у ком упозорава на рехабилитацију усташтва у Хрватској. Kако пише „Политика“, међу најмање 50 случајева којима удружење аргументује своје тврдње, нашло се овогодишње избацивање „Дневника Ане Франк“ из обавезне лектире у хрватским школама. Удружење, поред осталог, подсећа и на случај из јуна 2013. године, када се на насловној страни часописа „Војна повијест“, који хрватско Министарство образовања препоручује за часове историје у основној и средњој школи, нашао Јуре Францетић, командант Црне легије из Другог светског рата. „Ово је, међутим, списак насумично издвојених случајева, а било их је вероватно десет пута толико“, каже за „Политику“ почасни председник овог удружења

Василије Крестић: Срамота је првог реда да ми у Србији немамо ни један Меморијални центар

1. април 2019.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Академик, Проф. др. Василије Крестић. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Ја захваљујем колегама и пријатељима из Удружења Јадовно 1941. што су ме удостојили да дођем на  ову конференцију и да им пружим подршку, што чиним са особитим задовољством. Чиним то из више разлога. Пре свега чиним то као припадник овог народа који је пострадао у Покољу и чиним то као и човек који се бавио проблемом геноцида и то не са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА