arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
vukasin-ikona.jpg

Ђурђица Драгаш: Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!!

Разоружао си бездушника речима светачким – Само ти дијете ради свој посао!!! Плаво је небо данас, Вукашине.Сунце милује некошену траву, твоју постељу самртну… Самотна птица пева о теби, о твојим благим очима и жуљевитим рукама сељачким…Пева о твојој души невиној. Не плаче небо за тобом данас као што ни ти ниси плакао пред својим џелатом.Гледао си га очима ископаним, миран и недодирљив. Обрисао си његово окрвављено чело рукама одсеченим. Мислила је звер да ће се нахранити твојим болом, да ће, кидајући твоје тело, умирити своју глад…Надала се да ћеш молити за живот, да ћеш отићи са страхом у очима… Надала се, ал’ узалуд… Осакаћен, растргнут, уморен… гледао си крвника душом

Свети Вукашин

Јован Мирић: Вукашин из Клепаца

Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“? Јануара месеца 1943. године Ивица Матковић, Лубурићев заменик у Јасеновцу, наредио је да се успостави лекарска комисија која ће подвргнути систематском прегледу одређени број јасеновачких кољача. Неки од њих већ су били смештени у Завод за умоболне у Загребу, што је Матковићу казивало да постоји проблем. Решење је видео у оснивању комисије, мада није јасно шта би био њен крајњи циљ осим повећања ефикасности у клању. Стручни део комисије чинила су два лекара логораша, др Недељко Зец и др Никола

Sveti-Vukasin.jpg

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше свете, предачке. Ми који од рођења,радимо свој посао,носећи претке из јама. Зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Оном скривалицом, са руба црне мараме.Неостављајући Вукашинове речи по страни,јер смо његову страну рођењем изабрали. И не носимо ми Вукашинову икону. Све нас, он носи у вечност.његовим трагом, никад бестрагом. Заборавом. Никад нечовештвом, мржњом и мраком. Ми уткани у девојачке плетенице,Што коло испред цркве за славу не заиграше.Ми што нас Вукашинове очиболе, што смо старији, све јаче. И ја не знам дал` да јецам, ридам ил` плачем, што живех у времену у ком очи ваде мачем, са именом Народа мог. Аутор:

Свети Вукашине, новомучениче јасеновачки и клепачки, моли Бога за нас

По благослову Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, Слава удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и удружења „Јадовно 1941.“ Бања Лука – Београд, Свети Вукашин, новомученик јасеновачки и клепачки, заједнички је прослављена у понедјељак, 29. маја, у цркви Светог Пантелејмона у Бијељини. Свету Литургију је служио свештеник Синиша Шаренац уз саслужење свештенства, а госте су поздравили Спасоје Албијанић, председник удружења „Јован Дучић“, Бијељина, Димитрије Ћеранић, професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево и Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ из Бања Луке . Уз примјерен програм, гусларске и народне пјесме у парохијском дому је сервирана Трпеза љубави. Уз бројне госте, прослављању Св. Вукашина, присуствовали су и чланови удружења Огњена Марија ливањска из Београда

Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки

Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце). Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га

Prebilovci_izlozba_5.jpg

ПОДСЈЕЋАЊЕ: Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. мај 2015.- ВИДЕО

У Београду jе 21. маjа 2015. у простору Народне банке Србиjе, отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе jе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложбу jе благословио Његово преосвештенство, тадашњи владика-захумско херцеговачки и приморски Григориjе. Изложба, коjа jе заjеднички проjекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски, сада већ блаженопочивши Владика Атанасиjе, новинар Срне у пензиjи

Стари Брод: Обиљежено 80 година од Покоља у Старом Броду код Вишеграда

Јуче, уочи дана када се празнује Св. новомученик Вукашин Мандрапа, у Старом Броду код Вишеграда, парастосом је обиљежено 80 година од стравичног злочина над Србима када су хрватске и муслиманске усташе пуковника НДХ Јуре Францетића, извршиле Покољ над више од шест хиљада српских цивила. Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја. Овом молитвеном и комеморативном Сабрању, присуствовала је и делегација удружења Јадовно 1941. из Бање Луке као и пријатељ удружења и један од двојице задужбинара Меморијалног центра, господин Спасоје Албијанић. За подсјећање, аутор небоземно лијепог, јединог Меморијалног центра посвећеног жртавама Покоља, је млади архитекта из Зворника Новица Мотика. Помену за страдале,

Душан Басташић: Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили (ВИДЕО)

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Шаранову јаму, парастос православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у госпићкој групи логора служио је парох госпићко – смиљански Драган Михајловић у присуству осамдесетак потомака и поштовалаца жртава Покоља пристиглих из Српске, Србије и Хрватске. Након парастоса, окупљенима се обратио Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Пјесму „Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!“, говорила је аутор, Ђурђица Драгаш. Приредио: Редакција УГ

Sveti-Vukasin.jpg

Свештеник Ненад Илић: Размишљања о злу на дан светог Вукашина Јасеновачког

Систем овога света у злу лежи. И тек ће нам показати на шта је све спреман. Као и на шта су спремни сви они који подупиру тај систем у свим његовим прерушеним облицима. Данас, на дан Светог новомученика Вукашина, чије су последње речи избезумљеном усташком кољачу који је од њега тражио да се одрекне вере и Бога биле „Само ти, синко, ради свој посао“, гледамо призоре из Америке. Бивши играч америчког фудбала, радник у обезбеђењу једног ресторана у Минеаполису, Џорџ Флојд, „питоми црни Џин“ како су га звали, убијен је при полицијском привођењу тако што му је полицајац коленом стао на врат док он није престао да дише. Није се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Privacy policy

Association of Descendants and Supporters of Victims of Ustashian Concentration Camps in

Izdavačka djelatnost

  Рjешењем Министарства просвjете и културе Републике Српске броj 07.030-053-162-5/10 од 22.02.2010.

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji,

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.