Србија Архиве - Страница 9 од 31 - Јадовно 1941.

Слободан Антонић: Токсични југославизам

23. септембар 2019.

Југоносталгија је погрешна зато што је необјективна и неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, овог пута под НАТО кишобраном. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Недавно је Борка Павићевић сахрањена уз химну „Хеј Словени“ – јер за њу, како је речено, „није било разлике између некадашње Југославије и данашње Србије, сем сужавања простора„ (Србија као „мала Југославија“). А Срђан Драгојевић је, такође недавно, написао: „Враћам се провереној теорији југословенства. `Ја сам Србин, ја сам Хрват, еј, Бошњак сам, ахој, ја сам поносан Словенац`… Не – ви сте курци. Јебала вас нација. Будите, ако сте људи – Југословени“. * * * Срби су волели Југославију.

Слободан Антонић: Стари Брод – култура сећања на Покољ 1941–1945.

18. септембар 2019.

Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег неопростивог заборава. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Свако ко је видео скулптуре жена и деце како вире из Дрине био је потресен. Било је то пре недељу дана, када је отворено спомен обележје, с музејом, жртвама епске трагедије на Дрини 1942. године. Тада су усташе поклале или побацале у реку око 6.000 Срба из Источне Босне. Ово је можда уметнички најуспелији споменик српским новомученицима страдалим у Покољу 1941-1945. Док споменици које је правио Брозов дворски архитекта, Богдан Богдановић, својом апстракцијом

Академик С. Живановић: Еп. славонски Јован Ћулибрк стално умањује број жртава у Јасеновцу

15. септембар 2019.

Епископ славонски Јован Ћулибрк, загребачки ђак, кога паћа влада Републике Хрватске, стално се труди да умањи број жртава које су побили Хрвати и муслимани у Јасеновцу и Доњој Градини, стратишту на босанској страни реке Саве. Он не поседује никакве доказе за своје тврдње, пошто никада није ископавао масовне гробнице жртава хрватског геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, није лично посматрао лешеве из Јасеновца који су годинама пловили Савом и Дунавом итд. Ослања се на радове савремених хрватских „историчара“ који покушавају да умање број жртава и да прогласе концентрациони логор у Јасеновцу за „радни логор“. Ћулибрк је боравио преко 10 година у Израелу, где је радио свој магистарски рад, за који

Спутњик сазнаје: Уз Старо сајмиште Србија коначно спасава од заборава још једно велико стратиште

13. септембар 2019.

Старо сајмиште, једини концентрациони логор у Европи који није обележен, коначно би, 74 године након завршетка Другог светског рата, требало да постане Меморијални центар. Меморијал ће обухватити још једно место страдања — Топовске шупе, данас грађевинско земљиште у приватном власништву на којем је планирана изградња тржног центра. Пише Сенка Милош Свега три месеца требало је радној групи коју је формирала Влада Србије на направи предлог закона о Меморијалном центру Старо сајмиште. Како Спутњик сазнаје у Министарству културе, нацрт би пред посланицима могао да се нађе до краја године. Тај пропис темељи се на Стокхолмској декларацији, која је и темељ оснивања Међународне алијансе сећања на Холокауст (ИХРА), чији је председник Жорж

Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА АНТИСРПСКИМ КОМУНИСТИЧКИМ РУКОПИСОМ

10. септембар 2019.

У српској поезији страдања и патње као најчешћи мотиви су поетски уобличена звјерства усташа и стране окупационе силе на стратиштима расутим на свим просторима бивше Југославије гдје су Срби живјели. Али, на српским стратиштима није присутан само усташки, хортијевски или други окупаторски рукопис злочина, присутан је, историјски гледано у великој мјери, а у поезији још увијек само спорадично назначен и врло крвав рукопис комунистичког злочина над недужним српским живљем. Пјесничке слике тога, комунистичког злочина, тек у задњим деценијама почињу да се јављају заједно са историјским свједочењима и документима која освјетљавају дјеловање југословенских комуниста и разлоге њиховог крвавог обрачуна са српским народом, његовом културом, вјером и традицијом. Неки историјски извори, а

БОКАН: МОЈ (САСВИМ СПЕЦИФИЧАН) „СЛУЧАЈ

2. септембар 2019.

Најважнија ствар у нечијем животу је испуњење ЊЕГОВЕ МИСИЈЕ. Наравно, уколико је има, и ако је тај ”носилац мисије” успео да своје идеале практично приближи што већем броју људи. И поред свог мог ранијег труда, тек у последњих неколико година сам успео да отаџбинске идеале ”на мој начин” приближим приличном броју својих сународника. Пре тога сам покушавао на разне начине и кроз више жанрова (тв серија о средњовековним српским манастирима, политичка борба, урбана герила, моје добровољачке године на фронту, неколико примећених часописа, те књиге, монографије, предавања, беседе, полемике и наступи у медијима…) да утичем на патриотски део наше јавности и ојачам српско упориште насупрот југословенским и другим несрпским утицајима у

ЂАЦИ ИЗ НИША ПРАВЕ ФИЛМ О ИСТОРИЈСКИМ, КУЛТУРНИМ И ТУРИСТИЧКИМ ДЕСТИНАЦИЈАМА ГРАДА НИША ЗА ТУРИСТЕ, КРОЗ МЕЂУНАРОДНИ ПРОЈЕКАТ

1. септембар 2019.

ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша потписала је нову међународну руско-српску просветну сарадња из историје и веронауке, за школску 2019/20. год, кроз руски пројекат, између Основне школе № 11 (МОУ ООШ № 11) из Шуjе Ивановске области (Руска Федерација), коју представља директор Бодрjагина Jелена Борисовна и Основне школе ,,Бубањски хероји“ из Ниша (Република Србија)коју представља директор школе Верица Раденковић, преноси Ђорђе Бојанић. Споразум У овом пројекту је и РУСКО-СРПСКИ ДИЈАЛОГ који предводи директор Евгени Осенков из града Ворњежа. Поље сарадње, односно предмет заједничког споразума, укључује разноврстну комуникацију између ученика Русије и Србије. Обе стране ће спроводити следеће активности током предстојеће школске године : – организовање и спровођење заједничких часова историjе «Приказ културних и историјских добара града Ниша»

Слободан Антонић: Могу ли Хрвати бити Србима савезници у БиХ преферансу

29. август 2019.

Јасно је да је за Србе флертовање с идејом трећег, хрватског, ентитета у БиХ поприлично ризична игра. Слободан Антонић (Фото: Медија центар) Ово је мој трећи текст на порталу „Све о Српској“ о независној Хрватској 2.0. Садржај претходних чланака види се из наслова: Удари на Србе нису инциденти, већ деонице столетног пројекта истребљења и Грађанистичко затрпавање „Олује“ – докле више. Сада ћу, пак, да се позабавим питањем стратешке сарадње с Хрватима у БиХ. Сарадња, наравно, већ постоји, пре свега у заједничком отпору бошњачком шовинистичком унитаризму. Бошњака у БиХ је 50%, колико Срба и Хрвата има заједно. Зато се представници бх муслимана труде да воде игру у БиХ. Наметање „свог“ Хрвата

Милан Ружић: Убити веру, огадити земљу

27. август 2019.

Не смемо дозволити да нам људи без талента, али опредељења исплативог и повољног по политичке прилике у свету и у Србији, говоре како да се понашамо у земљи до које је нама стало. Милан Ружић (Извор: Искра) У тренутку када је почела капиталистичка зима савременог света, корпоративни лед је покрио све зелене површине, а тамо где су више температуре, у судару са природом која смета његовом ширењу, почео је да варничи и запалио Сибир и Амазонију. На танком леду смо се нашли и ми, сирота земља без ичега, а коју и даље сви поткрадају као да има ко зна шта, па смо се трчећи затворених очију у својим опанцима оклизнули

Недопустиво поређење усташа и четника

26. август 2019.

У допису „Усташе и четници нису исто” („Политика”, 10. август), Радмило Рончевић, хирург и научни саветник, сасвим аргументовано и концизно критикује изјаву господина Милорада Пуповца, заступника српског народа у Хрватској, поводом годишњице „Олује”, да се „усташе и четници најбоље могу разумети у ономе што је најгоре за Хрвате и Србе”. На територији бивше Краљевине Југославије постојала су два антифашистичка покрета – Равногорски, под командом генералштабног пуковника Драгољуба Михаиловића, чији је циљ био ослобођење земље од окупатора, и партизански, на челу са комунистичким вођом Титом, који је поред ослободилачке борбе имао за циљ револуционарно свргавање буржоаске, капиталистичке власти у Југославији. Отуда, у борбу су се укључили тек после напада Хитлера на

Спутњик: Албанци по „косовском сценарију“ купују југ Србије

26. август 2019.

Албанци највише купују земљиште и куће у српским селима која се налазе дуж административне линије са Косовом и Метохијом, дакле област око Врања, дуж границе са Бујановцем, али и Топлички округ, Прокупље, Куршумлија, Блаце. Бујановац (Фото: Правда) Процене су да се само у последњих пет година на подручје јужне Србије доселило више од 11.000 Албанца са Косова и Метохије. Масовна куповина српских кућа и земљишта од Срба почела је још 2010. године. Албанци највише купују имовину у српским селима која се налазе дуж административне линије са Косовом и Метохијом. Општина Бујановац током последњих месеци подсећа на велико градилиште. Зграде ничу као печурке, а у новим становима углавном нико не живи.

Драгослав Бокан: ПИТАЊА ЗА МЕНЕ

26. август 2019.

Пошто се већ дуже време спремам за прављење серије кратких видео-прилога на јутјубу (и другде), ево сад овим путем вам поручујем да ми постављате питања на која ћу одговарати у овом серијалу. Они који су ми фејсбук пријатељи могу да их напишу овде, као коментар уз мој текст, а они који још увек нису (због лимита од њих 5.000) могу да ми питање (питања) пошаљу у инбокс, у месинџер, па ћу их ја тако видети… Питања можете слати и на мејл адресу: [email protected] . Питања треба да буду ЗАИСТА ПИТАЊА, а не констатације или расправе са мојим мишљењем на неку тему (типа: ”А зашто ви не волите…?”, ”Због чега заступате

ПАРТИЗАНИ И ЧЕТНИЦИ И ДАЉЕ РАТУЈУ – И никако да одложе оружје!

21. август 2019.

Комунистичка пошаст стигла је Србима само две године пошто је поломила Русију и тек што је основана (1919), Комунистичка партија Југославије (КПЈ) заложила се за успостављање „совјетског Балкана“, за прогон „западних Срба“ с њихових вековних простора јер су они тамо означени као „окупатори“, за разбијање тек створене Југославије „на посебне државе – Хрватску, Црну Гору, Македонију, Словенију… док ће се мађарска и албанска национална мањина отцепити, јер је њихову земљу… »анектирала« српска буржоазија“. КП је подржала усташки устанак у Лици (1932), а нешто касније, у затвору у Сремској Митровици, Миле Будак и Моша Пијаде потписали су споразум о уништавању Срба. На Бујанској конференцији (1943), Миладин Поповић и Душан Мугоша обећали су Шиптарима

Бојанић: Сајт „Српска историја“ прерастао у прави бастион

20. август 2019.

Сајт „Српска историја“ прерастао је у прави бастион, ризницу историјског знања, што говори велика посећеност. Више од 15.000 улаза дневно са различитих IP адреса бележи овај историјски сајт. Историја Србије преплетена је митовима и заблудама, док су чињенице често занемарене, то је и задатак и циљ овог сајта. „На томе радимо неуморно, свакоднево, на разоткривању и подсећању на историјске заблуде, лажи, неистине и полуистине… и наравно чињенице.Храброст, јунаштво, велике победе, али и грешке наших краљева, деспота, кнежева, царева и војсковођа никада се не смеју заборавити, али зато њиховим успесима српски народ се увек мора поносити и дичити, а на грешкама учити.“ каже историчар Ђорђе Бојанић чије текстове можете пронаћи на

Душко М. Петровић: ЛАТИНИЦА ЈЕ ПИСМО ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА

20. август 2019.

Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика. Из латинице, која се развила из писма грчког језика у седмом веку пре Христа, па у првом допуњена са још два слова, настала су писма западноевропских језика, a у Источној Европи писма оних словенских језика чији је народ пао под римокатоличку цркву. Из латинице је настало и хрватско писмо. Почетком деветнаестог века, пред Илирски препород – који ће, као што је и било планирано, прерасти у хрватски национални покрет – загребачки бискуп Максимилијан Врховац позвао је (1813) „све духовне пастире своје бискупије“ да скупљају народно благо. Био је то, у ствари, позив на велику,