У августу мјесецу, онај дио долине ријеке Лашве између Виленице и Влашића притисну вреле илињске жеге, када се сваки живи створ склања и чека смирај дана у лашванској котлини. Пише: Јован С. Марић Такав је био и трећи августовски дан 2019. године, када је група потомака жртава усташког терора кренула на Чамића брдо, смјештено између два Травника, старог и новог. Уз псовке и гласно негодовање незнанца, пролазимо прашњавим и излоканим путем. Напокон стижемо на одредиште. Шок невјерица, чуђење. На некада уређеном меморијалном комплексу затичемо раздробљене камене громаде, ораницу уоквирену коровом и шибљем и новоизграђену шталу. Палимо свијеће уз велику хумку, костурницу за покој души настрадалих 700 Срба, недужних људи, великомученика.