Слободан Антонић Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Слободан Антонић

Слободан Антонић: Да имамо своје име за Геноцид почињен над Србима од стране НДХ, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас

17. април 2025.

Лењи смо и завидни. Све чекамо да неко други нешто уради. А кад други крене да ради, учињеном послу налазимо сто мана – све бојећи се да ће туђе заслуге некако да умање наш значај. Напомена: Преносимо део текста из прилога Слободана Антонића: Јасеновац у Београду објављен 19. маја 2020. на порталу СТАЊЕ СТВАРИ . Узмимо, рецимо, иницијативу да се геноцид над Србима у 2. св. рату, по угледу на јеврејски Холокауст и ромски Порајмос, назове Покољ. Потребу за таквим, једноставним и карактеристичним, именовањем сувишно је образлагати: да имамо своје име, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас. Али, управо они који се институционално

Емисија Вече преко Дрине – Ненад Кецмановић и Слободан Антонић (ВИДЕО)

30. септембар 2021.

Шта нас чека са ове, али и са оне стране Дрине, говоре истакнути политиколог др Ненад Кецмановић и водећи социолог др Слободан Антонић. Водитељ емисије је Младен Стојановић. У другој емисији из серијала „Вече преко Дрине“, између осталог се говори: Да ли је људскост појединца у глобалистичком погледу на свијет сведена искључиво на конзумирање роба, лако промјењљиву радну снагу и извор сексуалног задовољства? Ко и зашто жели свјетску владу? Зашто је грађанска идеја немогућа у БиХ? Хоће ли се Република Српска отцијепити или нестати у неком новом ратном сукобу? Шта је национални идентитет и коме он смета? Да ли странци управљају простором од Дрине до Бихаћа, и да ли је

Слободан Антонић: Наше црвене линије – деца и Косово

25. септембар 2021.

Морамо да зауставимо и обрнемо процес – да тражимо да нам се врати наша окупирана територија, и да одавде оде непозвана војска туђинаца. Наше црвене линије су деца и Косово. Безочно нас гурају и сабијају, ми смо се и бранили и повлачили, али за то двоје стварно немамо више где. У сенци избора 2017. покушано је да се у српска обданишта и у школе на мала врата уведе „сексуално образовање“ (о томе сам писао овде). Било је, рецимо, предвиђено да деца у обдаништима одговарају на питања ко их све доле „додирује“ (овде 12) и где воле, а где не воле да их „додирују“ (овде 30), а средњошколци је требало да уче како се ставља „заштита“ на анус

Слободан Антонић: Невидљиви рат у Србији (ВИДЕО)

22. јун 2021.

Гост осме емисије „Код Бране“ је проф. др Слободан Антонић, један од водећих српских интелектуалаца. Професор је са Бранимиром Нешићем разговарао о рату за српски идентитет, који већ деценијама траје несмањеном жестином. Ко хоће да мења наш идентитет потискујући историју, језик и веру у корист магловитих обећања из Брисела и Вашингтона? Да ли српски народ има снаге да се одупре? Да ли интелектуалац мора да одабере страну у овом рату? Извор: CATENA MUNDI

Антонић: Ко је направио Јасеновац – фашисти или Хрвати? (2)

6. мај 2021.

КУЛТУРА МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА НИЈЕ НАСТАЛА НИ СА СТАРЧЕВИЋЕМ НИ СА ПАВЕЛИЋЕМ – ТРАЈЕ ОД 16. ВЕКА (крај). Јасеновац и Покољ 1941-1945. само су формално злочини фашиста и фашизма. Суштински, они су дело дубинске хрватске политичке културе шовинизма и столетног пројекта истребљења Срба Када се Павелић вратио у Хрватску, он није ништа морао посебно да ради. Све припреме су биле завршене. Хрватска јавност била је спремна за оно што ће се дешавати Иста дубинска политичка култура доминантна је и данас. То се види не само по слављењу Бљеска и Олује, као чина којим је у Крајини довршен геноцид отпочет у НДХ. Види се то и по односу према Старчевићу. Највећа

Слободан Антонић: Естетика паланачке свадбе

29. август 2020.

Негде од средине јула аутоколонијални медији почели су да нас гњаве са спомеником Стефану Немањи. А онда, негде средином августа – као да је неко притиснуо паник-тастер – гунђање и вајкање претворили су се у праву хистерију. Владимира Димитријевића то лудачко бешњење подсетило је на сцену из филма Истеривач ђавола, када се ђавоиманој јунакињи пред крстом лице окренуло на затиљак. Невероватно је шта је све, током августовских бјесова, речено за споменик: Радина Вучетић (N1): „срамни споменик“; Горан Марковић (Peščanik) „та скулптура је смешна“, „симфонија неукуса“, „наказна творевина“, „безвредна гомилетина железа“, њоме ће бити „заувек унакажен град“; Биљана Србљановић (Blic): „одраз потпуног одсуства контакта с временом“, „мегаломански историцизам“, „лажни академизам“, „у

Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте

24. август 2020.

Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење. „Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (1–2). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака: Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца); Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“); Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“); Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа,

Слободан Антонић: Халал-Срби завршавају посао Бошњацима у пропагандном рату у БиХ

4. јул 2020.

Парадоксално је да халал-Срби и овдашњи „чистачи сопственог дворишта“ себе представљају као богзна какве пацифисте – но, они су тек пропагандни башибозук. Привукао ме је наслов на сајту N1: „Арсенијевић: Аутошовинизам је лингвистички бесмислен појам који не значи ништа“. Погледах текст, кад оно Владимир Арсенијевић тврди да, такође, „у исти такав корпус термина који не значе ништа, спадају и кованице `друга Србија` и `круг двојке`“. – Ето шта значи недостатак формалног образовања, помислих. Арсенијевић и сам каже да „од званичних диплома има само ону на којој пише кувар техничар“, па је природно што не зна да речи имају значење чак и када ништа у реалности не денотирају (попут „једнорога“ или

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Слободан Антонић: Безумне мапе ума

25. мај 2020.

Мапе ума су наши мисаони претинци за организовање података из света око нас. Посебно су важни за стављање нових дешавања у одговарајући контекст. Да нешто с нашим мапама ума није у реду видело се недавно по томе како је грађански Београд дочекао Милановићево протестно напуштање прославе Бљеска. Подсетићу да је председник Хрватске дошао у Окучане на прославу годишњице Бљеска, како би одао „почаст онима који су пали за Хрватску“. Напустио је свечаност јер се, како је објаснио, „један од учесника скинуо у униформу с грбом За дом спремни“. Због овог Милановићевог потеза грађански Београд пао је у транс и само што Милановића није истетовирао на задњици. Борис Тадић: „Честитам Милановићу

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

20. мај 2020.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали