Саво Штрбац Архиве - Страница 2 од 2 - Јадовно 1941.

Саво Штрбац: Хрватски феномен промене српских имена

7. август 2021.

Недавно су скоро сви медији у региону пренијели вијест да је Бранимир Главаш, оптуженик за ратне злочине, на Фејсбуку написао да је побио премало људи. Иако је уз „премало“ ставио смајлић, медији констатују да је контекст дискусије далеко од шаљивог. Наиме, на Главашевом отвореном зиду, испод статуса у којем је најавио тужбу против Зорана Шпрајца зато што га је 5. јула у емисији РТЛ Директ назвао ратним злочинцем, развила се дискусија пуна мржње према том телевизијском уреднику, у којој се расправљало о његовом поријеклу, спомињало се његово бивше, „српско“ презиме, предлагало да га се прогна, па и ликвидира, а доста од тога је Главаш и лајкао. А кад га је

Савo Штрбац: Боровоселски мајски уранци

19. мај 2021.

Око маузолеја Вукашина Шошкочанина готово четири године воде се расправе а последњу је повео Зоран Милановић. Општина Борово на својим фејсбук страницама 2. маја ове године објавила је два снимка на којима се види група младића како у праскозорје у пратњи полицијских кола пролазе улицама Борова села и скандирају „Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати” и „Убиј Србина”. Све се то дешавало у недељу на православни Васкрс, који слави скоро 90 одсто становника тога места, и на 30. годишњицу погибије хрватских „редарственика” у том месту, а догађај многи узимају као почетак хрватско-српског сукоба деведесетих. Снимци су врло брзо постали вирални, а затим су уследили и коментари, укључујући и оне са

Саво Штрбац: Европски воз „а ла карт”

2. април 2021.

Читајући и слушајући прве медијске реакције о „каставском случају”, присећао сам се многих случајева нетолеранције према Србима. Један задатак под називом „Европски воз”, који је осмацима у градићу Кастав, надомак Ријеке, недавно задала вероучитељица, иначе часна сестра, „протутњао” је медијима у региону и изазвао низ реакција. Елем, осмаци су морали замислити да путују возом из Загреба у Индију те да сами, на седмодневном путовању, са понуђеног списка потенцијалних сапутника изаберу три особе с којима би хтели путовати и три особе с којима никако не би желели путовати те да образложе своје ставове. А на том „менију” нашли су се: хомосексуалац, српски војник из Босне, хрватски тајкун, лекар специјалиста за побачаје,

Саво Штрбац: Хрвати процесирају хиљаде Срба за сваковрсне ратне злочине

30. јануар 2021.

Хрвати континуираним и несметаним процесирањем припадника бивших ЈНА и СВК за сваковрсне ратне злочине поткрепљују свој званични државни наратив o рату. Југословенске снаге у Вуковару (Фото: Tumblr) У децембру 2020. године пред хрватским судовима заказане су главне расправе у 14 предмета због ратних злочина у којима је обухваћено укупно 59 оптуженика: пред Жупанијским судом у Загребу заказане се расправе у седам предмета против 46 оптуженика, пред ЖС у Осијеку у четири предмета против седам оптуженика и пред Жупанијским судом у Сплиту у три предмета против шест оптуженика. Четворици се суди у присуству и сви су екстрадирани из других држава, а свим осталима у одсуству. Сви оптужени су припадници бивше ЈНА

Младенова долина

26. јануар 2021.

Звао се Младен. Био је рођен 1941. године у Кули Атлагића, општина Бенковац. Ожењен. Отац два сина, Ђорђа и Милорада. Живио је и радио у Обровцу, као механичар, стручњак за тешке рударске машине у обровачким рудницима боксита. У истој улици у Обровцу живио је и Јосип, Хрват. И он је имао два сина – Марка и Дарка. Младенови и Јосипови синови били су истих година и расли су заједно, а преко њих су се дружили и њихови очеви. Дошао је рат. Синови су за њега стасали, а и очеви су још били способни. Дарко, млађи Јосипов син, на самом почетку сукоба одлази из Обровца и ступа у хрватску војску. Марко

Саво Штрбац: Раја из Вуковара

16. новембар 2020.

Упознао сам и Ивана Атанасијевића, званог Ико (1961), од оца Хрвата и мајке Српкиње, који је ратовао на српској страни. На „Овчару” је дошао да извуче брата Мишела, који је ратовао на другој страни. У последњих петнаестак година, на различитим местима и у различита времена, упознао сам ратнике из Вуковара са обе стране фронта, који су пре рата деведесетих живели у истом крају, већина и у истој улици, и међусобно се познавали и дружили. Милана Ланчужанина званог Камени (1963), Србина и по оцу и мајци, упознао сам на суђењу у случају „Овчара” пред Специјалним судом у Београду, које је почело 2006. Био сам његов изабрани бранилац. Оптужба га је теретила

Саво Штрбац: Чији је војник био хрватски „бранитељ” Ненад Крстић

31. октобар 2020.

Да ли је Ненад стварно погинуо као хрватски војник или су његова погибија и сахрана биле у функцији жестоке кампање која је у то време вођена управо око Вуковара. „Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са седиштем у Крагујевцу или попис жртава, Документационо-информационог центра ’Веритас’ Саве Штрпца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића”, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА”, недавно објављеног на проусташком порталу „директно.хр”. Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора „Лора” у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и

Саво Штрбац: Сплитски глумац и плејбој Никша Жупа, трговац смрћу

19. октобар 2020.

Сва је прилика да се решење тог проблема (и још понешто) налази у „тајном” досијеу ХВ-а о резултатима увиђаја с места пада авиона. Никша Жупа је рођени Сплићанин и дугогодишњи позоришни руководилац, који је у другој половини осамдесетих радио као директор ХНК у Сплиту. Јавности је познат као продуцент свечаног отварања и затварања загребачке Универзијаде, одржане 1987. године, а затим је постао декан Академије драмских уметности у Загребу и директор Опере и Балета у Љубљани Пре неки дан, 3. октобра, сплитска „Слободна Далмација” објавила је подужи интервју са словеначким новинаром Матејом Шурцом, који је пре неколико година заједно с колегом Блажом Згагом написао књигу-трилогију „У име државе” о кријумчарењу оружја

Саво Штрбац: Остварен Туђманов циљ да Срба у Хрватској буде мање од три одсто

4. јул 2020.

Грађани Хрватске у недељу бирају нови сазив Сабора. Предизборна кампања трајала је краће него иначе и спроводила се у условима пандемије. Срби директно овога пута нису били тема, али је по свему судећи већ премашена Туђманова тежња да Срба буде мање од 3 посто, каже председник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Штрбац оцењује да ће за победу бити пресудно ко ће успети да окупи вернике и бранитеље, јер се на последњем попису преко 90 процената становника Хрватске изјаснило као Хрвати, а чак је било постотак или два више католика. „Познато је да је црква код Хрвата увек била на првом месту – они слушају попове проповеди и након тога се

Саво Штрбац: ДОЛАЗАК СРБА НА ПОДРУЧЈЕ ДАНАШЊЕ ХРВАТСКЕ

2. јул 2020.

У сјеверној Далмацији, у којој сам живио до августа 1995, постојала су, и још увијек постоје, три православна манастира, која су утемељена у XIV вијеку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају “духовна средишта, културна стјецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији. Недавно је “Јутарњи лист”, један од водећих хрватских дневних новина, из пера новинара Владе Вурушића, објавио подужи текст о положају Срба у Хрватској, којег су у цијелости или дијеловима пренијели и многи медији у региону. Текст и по мом мишљењу доста објективно приказује данашњи положај Срба у тој држави и веома је критичан према хрватским властима које увелико придоносе, својим чињењем и нечињењем,

Саво Штрбац: Томпсонов глас у хрватској кампањи

25. јун 2020.

Пошто су ставови опште седнице ВПС обавезујући за ниже судове, Томпсон ће усташки поздрав и даље моћи легално да извикује на концертима у Хрватској. Одлука опште седнице хрватског Високог прекршајног суда (ВПС) да усташки поздрав „За дом спремни” (ЗДС) није противзаконит кад га у песми „Бојна Чавоглаве” узвикује њен аутор Марко Перковић Томпсон, која је обнародована 3. јуна ове године, поново је узбуркала понајвише хрватско друштво, а прелила се и на остатак бивше СФРЈ. Како је усташки поздрав дошао на општу седницу највишег прекршајног суда у Хрватској? Иако је Томпсон поменуту песму компоновао још почетком рата деведесетих и иако ју је изводио безброј пута на концертима, а још више пута

Саво Штрбац: Сећање на НАТО злочин у Сурдулици

8. јун 2020.

Они који су наређивали или убијали старце и децу по старачким домовима и избегличким камповима, за почињени злочин морају и одговарати. У току ноћи 30/31. маја 1999. НАТО авиони у „хуманитарној мисији”, названој „Милосрдни анђео”, у Сурдулици су бомбардовали Геронтолошки центар, Санаторијум за плућне болести и павиљон у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Том приликом је убијено 20, а повређено 88 особа. У записнику о увиђају, који је трајао од 1. до 3. јуна 1999, заведеним код Општинског суда у Сурдулици, под бројем Кр.113/99, утврђен је идентитет 16 „скупова делова лешева”: Малобабић Милена, рођ.1979. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић; Малобабић Босиљка рођ.1946. у селу Кључ,

Штрбац: Да није било вируса короне, сви из Загреба и Сарајева били би у Блајбургу

19. мај 2020.

Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је да би, да није било вируса корона, сви из Загреба и Сарајева као и увијек отишли у Блајбург. Штрбац је напоменуо да се сломом фашизма у Југославији очекивало да се квислинзи у тадашњој држави предају, али да су неки наставили пут према Аустрији са намјером да се предају савезницима. – Они нису сви побијени. Неки су ишли на тај пут пјешке кроз Словенију, Војводину, до Македоније чак. Пролазили су кроз мјеста која су страдала у Другом свјетском рату и народ је излазио, исцрпљивао их глађу, батинао их и страдало их је доста у тим колонама – рекао је Штрбац за Телевизију

Саво Штрбац: Kокетирање хрватских предсједника с усташтвом

6. мај 2020.

Првомајски медијски догађај у региону је свакако напуштање хрватског предсједника Зорана Милановића скупа у Окучанима поводом годишњице акције “Бљесак” због тога што су неки од учесника у протоколу носили црну мајицу са ознакама ХОС-а на којој је исписан и усташки поздрав “За дом спремни”. Не памтим да је неки предсједник било које друге државе напустио скуп који организује његова држава и то за вријеме интонирања државне химне. Нисам прочитао или чуо ни да се нешто слично десило у било гђе и било када. Због тога би овај догађај, поред политичког, могао имати и значај за Хрвате у процесу суочавања са прошлошћу, која није далеко одмакла. А има ли и за