arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Хрватска на корак од признања Павелићеве „православне цркве“ – озбиљна опасност за Србе

У Хрватској је у току рехабилитација усташтва и у таквој ситуацији лако може да се деси да ХПЦ коју води рашчињени бугарски свештеник добије од хрватске државе и званично признање, каже директор Центра „Веритас“ Саво Штрбац. Ко год да је ових дана видео најаву да ће за божићне празнике у Загребу у популарној дворани „Лисински“ наступати православни хор из Бугарске, помислио би како, наизглед, Хрвати примерено пазе на своју православну браћу Србе као мањинску заједницу у овој држави — свако ко не зна да је бугарски хор и божићни концерт уприличила тзв. Хрватска православна црква, коју је основао злогласни Анте Павелић и усташка Независна Држава Хрватска за време Другог светског

Одбацивање Резолуције о геноциду у НДХ: Да ли се Београд плаши гнева Загреба на европском путу?

Резолуцију о геноциду у НДХ донеле су скупштине Црне Горе и Републике Српске, али за расправу о њој није било довољно гласова у српском парламенту. Због чега? У српском парламенту није било воље скупштинске већине да се на дневни ред стави Резолуција о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Хрватима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. На заседању Скупштине Србије 25. новембра, за предлог да се о овој резолуцији расправља, гласало је само 13 посланика, није гласало 166 посланика, док нико није био против, па је резолуција одбачена. Ко се плаши гнева Загреба и зашто међу српским политичарима нема јединства, а хрватски је показују? Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је за Јутро

Ревизионисти и негационисти усташког логора Јасеновац

Крајем октобра и почетком новембра медијску пажњу у региону привукао је округли сто под називом „Научни приступ истраживању жртава Јасеновца”, одржан 28. октобра у Хрватском сабору, у организацији Клуба заступника Дом и национално окупљање (ДОМиНО) и Хрватских суверениста, који заједно имају четворо заступника, на којем су своја „научна” истраживања износили „дипломирани политолог Игор Вукић, научник и истраживач Никола Банић те истраживач и публицист Перо Шола”, како су их представили хрватски медији.  О томе каква су „научна” открића износили поменути говорници јавност је обавештена преко штампаних и електронских медија. Њихова излагања имају све карактеристике историјског ревизионизма, односно голог негационизма злочина у Јасеновцу, какве ставове годинама износе и у својим „научним” радовима

По хрватској потјерници Пољаци ухапсили Србина из Грубишног Поља

У  петак 17.10.2025. је у Пољској полиција ухапсила Србина Живка Загорца сина Душана, рођеног 1946. године у Турчевић Пољу (РХ), с пребивалиштем у Лештанима, општина Гроцка, због наводно почињеног ратног злочина у току 1991. године. Према Веритасовим, сазнањима ухапшени Живко Загорац живи у Канади од 1992. године и посједује канадско и држављанство Републике Србије. Ухапшен је приликом повратка из Србије преко Пољске авионом за Канаду. Жупанијско државно одвјетништво у Загребу подигло је 21. априла 2025. године оптужницу пред Жупанијским судом у Загребу, против сљедећих оптуженика: Живка Загорца (1946), Раде Чакмака (1945), Ранка Раделића (1951), Бранка Чортана (1950), Лазе Саватовића (1954), Миленка Стојића (1957), Тихомира Антешевића (1960), Јована Берака (1962), Ранка

Саво Штрбац: Шумови на вези између САНУ и “Веритаса”

У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином идуће године, одржи Међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”. Одговор САНУ објавио сам првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због “неопходне извесне историјске дистанце” и “селективности документације” “у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”, очекујући реакцију и других релевантних научних институција и појединаца из Републике Србије (а и

ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН ХРВАТСКИХ СНАГА НА ДИНАРИ: Навршава се 29 година од ликвидације девет српских заробљеника, који су бачени у вртачу

Девет припадника Српске војске Крајине, познаника, комшија и рођака, из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске . Везисти СВК „ухватили“ су разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени. Аутор: ВЦ Ускоро је кренула и акција „Олуја“, која је довела до пада РСК, егзодуса крајишких Срба и много нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план, подсећа Документационо-информациони центар „Веритас“. У току 1998. године, преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла је вест да су ловци на Динари у

„Веритас” чува истину о 8.500 страдалих у Хрватској

Убице у највећем броју случајева нису процесуиране. База података Документационо-информационог центра „Веритас” чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској. Од тог броја, 38 одсто су цивили усмрћени и масакрирани најчешће на кућном прагу. Њихове убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је директор „Веритаса” Саво Штрбац. Он је навео случај Анђе Катић (дјевојачки Мељанац, 73), која је убијена испред своје куће у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. Један од убица је био Тихомир Армада звани Мирко из Хрваца, који је тада имао свега 23 године. „Армада је, када је Анђа уписана у нашу базу података у фебруару 2001. године, још некажњен живео

Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине

На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине”, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред нас говорнике ставили списак питања која би „волели да обухватимо”: околности које су довеле до формирања РСК, проглашење РСК, гаранције за опстанак, унутрашње уређење (државни органи, оружане снаге, привреда, Устав), свакодневни живот у РСК (демографија, култура и образовање, учешће становништва у одлучивању), статус РСК (међународно признање државе и владе, дипломатски представници), План З-4, крај рата, губљење територија, укидање РСК и

Српска деца у Хрватској уче како је рат изазвала „српско-црногорска агресија ЈНА“ – ВИДЕО

Тзв. хрватски бранитељи траже да српска деца у Хрватској уче како је рат деведесетих година изазвала „српско-црногорска агресија ЈНА“. У земљама региона деца се уче да су Срби кривци за сва зла деведесетих година, поставља се питање да ли се тиме утире пут ка неком новом рату? „У Хрватској се за националне мањине настава изводи на основу три програма, три модела боље речено. Модел А подразумева да се изводи комплетна настава на српском језику и на писму, по уџбеницима државе матице. По моделу Б друштвени предмети се изводе на језику националних мањина, а природни на хрватском језику. И модел Ц где имате програм углавном на хрватском језику, а имају два

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године („Операција Олуја“)

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД-а и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (А БиХ), извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина (с. Далмацију, Лику, Кордун и Банију),  у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

Саво Штрбац

Саво Штрбац: Крвави Ускрс на Плитвицама

Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Хрватска се све више наоружава, вишеструко повећава број полицајаца, формира Збор народне гарде (ЗНГ) као властиту војску, иако је још формално у саставу СФРЈ. Почетком и средином фебруара Хрватска доноси одлуку “да на њеној територији не важе савезни закони” као и одлуку о раздруживању од СФРЈ, а САО Крајина крајем фебруара доноси “Резолуцију о раздруживању од РХ”. Половином марта ЈНА тражи од Председништва СФРЈ

Саво Штрбац: НДХ на ХРТ-у и једне старе новине

У септембру ове године на ХРТ-у се, шест година након почетка снимања, почела емитовати серија „НДХ“. Њен аутор, познати хрватски историчар Хрвоје Класић, пре почетка емитовања изјавио је: „Сваком режисеру је ваљда највећа част када му филм и серија заврше у бункеру и то је уједно најбоља реклама“. Са ХРТ-а су демантовали да је серијал био ’бункерисан‘, већ да се за емитовање морао наћи адекватан термин. Од ХРТ-а смо сазнали како серијал кошта око 1,5 милиoн куна (око 200.000 евра) те да је, по грубој процени, разлика између првобитно од Класића предложених шест и остварених 12 епизода око пола милиона куна. И Класић и ХРТ сложили су се да је

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Конзумација Бориса Милошевића

Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује” и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”. Колико је прошле године снажно одјекнула вест да ће потпредседник Владе Хрватске из српске заједнице, Борис Милошевић, учествовати на прослави 25. годишњице „Олује”, која се у тој држави слави као „Дан побједе и домовинске захвалности”,  толико је ове године,  с нешто блажим интензитетом, одјекнула и вест да исти човек неће учествовати на прослави 26. годишњице те акције. И, на срамоту свих прогнаних Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у РХ, појавио се „злосрећни” Милошевић на прослави

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.