Шарговац Архиве - Страница 2 од 4 - Јадовно 1941.

Обиљежено 80 година од страдања Срба у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу (ФОТО/ВИДЕО)

6. фебруар 2022.

Прошло је 80 година од страдања више од 2.300 Срба које су 1942. године усташе свирепо побиле у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Припадници фашистичке НДХ су 7. фебруара 1942. године, у само једном дану, на свиреп начин без испаљеног метка убиле су невине српске цивиле у селима Дракулић, Мотике и Шарговац те у руднику Раковац, међу којима више од 550 дјеце. У Цркви Светог великомученика Георгија јутрос је служена литургија у оквиру обиљежавања годишњице покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима. Богослужење у Цркви Светог великомученика Георгија (Фото: СРНА) Литургији су присуствовали потомци жртава усташког покоља, посланици у Народној скупштини Републике

У недјељу помен у Дракулићу за 2.315 монструозно убијених Срба (ВИДЕО)

4. фебруар 2022.

У Дракулићу код Бањалуке у недјељу, 6. фебруара, биће служен помен за 2.315 Срба, међу којим и 551 дијете, које су прије 80 година на монструозан начин, без испаљеног метка, убиле усташе у том мјесту, као и Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Душко Милуновић, предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, организатора обиљежавања, рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је овај страшни злочин који се десио у геноцидној творевини Независној Држави Хрватској, почео у 4.00 часа ујутро 7. фебруара 1942. године када су усташе у руднику Раковац убиле 52 рудара српске националности. – Не може да се опише страхота тог дана. Сви су уморени

Упокојио се Тихомир Левајац, јадовнички пријатељ

27. јануар 2022.

Kњижевник и дугогодишњи професор бањолучке Гимназије Тихомир Левајац упокојио се данас у 85. години. Левајац је рођен у у Kачулицама 1937. године. Послије завршене основне школе у Слатини и Гимназије у Чачку, студирао и дипломирао на Филозофском факултету у Београду, група Југословенска књижевност и српскохрватски језик. Четрдесет година је радио као професор српског језика и књижевности у бањолучкој Медицинској школи и Гимназији. Био је иначе члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Српске, Завичајног друштва “Са Овчара и Kаблара“ у Бањој Луци и Удружења фрулаша у Чачку. Објавио је сљедеће књиге: „‘За сунчевим кругом“, “У кругу светиљке“, “Kружно кретање“, “Јопет суданија“, “Сањао сам Kанаду“, “Брод који није лађа“, “Одсјај духа“, “Осмех“,

Дракулић: Осам деценија заборава

8. фебруар 2021.

Данас је годишњица, како је у Дракулићу 07.02.1942. године Независна Држава Хрватска рјешавала српско питање. Клањем. Ученица Јана Гламочанин, овако је ликовним радом обиљежила страдање 52 ђака њене школе у некадашњем селу, а сада насељу највећег града Српске. Дјечији рад, лако схватљиве, па и баналне поруке и симболике, више је него што су српске власти урадиле од распада СФРЈ 1991. године до данас. Посебно је важна нумерација. То још нисмо урадили. Посебно за све жртве Покоља. У Дракулићу су комунистичке власти направиле споменик са лажним бројем, као што данас чак и запослени у државним органима Републике Српске, активно учествују у напорима за смањењем броја жртава концлогора Јасеновац Са 700.000 колико

Тихомир Левајац: Прича која лута свиетом

8. фебруар 2021.

Садржаj: Прича коjа лута свиетом Пjесма коjа лута свиетом Прозивник коjи лута свиетом Рецензиjа коjа лута свиетом Слике коjе лутаjу свиетом Изаберите jезик ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ Свети оче[1], мада вам се jављам тек сада, jављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна васионе, гдjе живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдjе сам. Јављам вам се из луде куће, гдjе су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, jер jе све нормално било кућа jе и прозоре, додуше изопачене, имала. Када сам свиjет промиjенила, лудило се наставило у моjоj глави, у коjоj jе општи хаос. Ја jесам

Служен парастос за 52 убијена ученика у Шарговцу

8. фебруар 2021.

У Основној школи „Ђура Јакшић“ у бањалучкој Мјесној заједници Шарговац данас је служен парастос и час поводом 79 година од страдања 52 ученика шарговачке школе које су звјерски убиле усташе 7. фебруара 1942. године. – Обавеза свих нас је да се сјећамо ових гнусних злочина усташа, који су на мучки начин поклали 52 ученика ове школе, да се овакво злодјело никада не би поновило – рекла је новинарима министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић, која је присуствовала парастосу. Тривићева је подсјетила да ресорно министарство у сарадњи са Републичким педагошким заводом сваке године обиљежава више оваквих историјских догађаја, те да је, између осталог, организован обилазак за ученике основних и

Сандра Благић: Убијали су све редом, не марећи за жене дјецу, старце и немоћну чељад

8. фебруар 2021.

Прије 79 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе – Хрвати су кренуле у Покољ. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дјецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фра Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе „Ђура Јакшић“ у Шарговцу. Уз говор фра Сатане:“ Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас

Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке

7. фебруар 2021.

Знате, господине мој, лако је убити човека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић. Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог. Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу започетом готово одмах по проглашењу Независне државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог извршиоца, ништа мање схватљива од Старчевићеве, Павелићеве или Туђманове. Наиме, по програму Анте Павелића –

У Дракулићу код Бањалуке помен страдалим Србима

7. фебруар 2021.

Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 79 година од страдања 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете, у насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, које су усташе убиле на данашњи дан 1942. године, без иједног испаљеног метра. У Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић почело је богослужење у оквиру обиљежавања 79 година од покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Светој литургији присуствују потомци жртава усташког покоља, становници Дракулића и околних села, те представници удружења проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Обиљежавању покоља почињеног над српским народом у већем броју

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

2. фебруар 2021.

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Срећко Максимовић: Дракулић – ноћ човјечанства

27. фебруар 2019.

И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић… Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена Трећег фебруара је помен страдалима у бањалучким насељима Дракулић, Мотике и Шарговац. Тог фебруарског дана 1942. комшије Хрвати су престали да буду комшије и постали су усташе. Убијено је 2300 људи од којих 551 дијете. Њихова кривица? Били су Срби. Зар је потребно нешто више? Сезона лова на Србе је увијек отворена. Још је Анте Старчевић најавио будуће догађаје рекавши да су Срби накот зрео за сјекире. Толико су одзвањале те ријечи у ушима „узорних комшија” Хрвата те су дословце испунили ријечи

Злочин и казна бањалучког стожерника (8): Стожерник Гутић пред исљедницима

13. фебруар 2019.

Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са исљедником, према фељтону капетаном Удбе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Како другачије објаснити детаљан контекст, споредне ликове и визуелно-психолошке нијансе: малу просторију на спрату Џинића куће, радне столове исљедника и дактилографкиње, слике Тита и Ранковића изнад њене главе и столицу за осумњиченог на другој страни собе. Првог дана саслушања, када је Гутић издиктирао своју биографију, упамћене су и опаске из којих су се назирале основне црте његове одбране: дозвољава да су га „ту и тамо доводили у незгодне

Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Неђелског

12. фебруар 2019.

Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана

Пантић: Филм о Степинцу треба да алармира јавност у Српској

11. фебруар 2019.

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од